foto: milovan milenković
Građani Srbije su, kao što se navikli, zaštićeni od dešavanja na tržištu električne energije. Regulisana cena po kojoj plaćaju energiju je među najnižim u Evropi. A u odnosu na prošli decembar cena je skočila za 322 odsto
Prosečni dijagram za domaćinstvo u Srbiji se naplaćuje cca EUR 71,5/MWh, sa mrežarinom, bez PDV-a i akcize. Po trenutnim tržišnim cenama, kada se uračuna modulacija i prekogranični kapaciteti, taj dijagram vredi oko EUR 270/MWh.
Zemlja poput Srbije nema mnogo izbora, niti mehanizama da se odupre dešavanjima u Evropi. U nastojanju da amortizuje udarce krize, Vlada Srbije je posegla za jedinim mehanizmom kontrole koji joj je bio na raspolaganju – cenovnom kontrolom preko Elektroprivrede Srbije. EPS je po nalogu Vlade zaštitio celokupnu privredu, prodajući joj energiju za prvih šest meseci ove godine po ceni od EUR 75/MWh. U trenutku objave ove mere taj proizvod se trgovao na berzama za preko EUR 300/MWh.
Tržište električne energije je u previranju. Na Mađarskoj berzi, koju uzimamo kao referentnu za naš region, prosečna ostvarena cena na spot tržištu (dan-unapred) za osnovni „baseload“ dijagram u periodu jul-decembar 2021. bila je EUR 166.26/MWh. To je 274 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.
Dani u decembru u proseku su trgovani po EUR 245.81/MWh, što je čak 322 odsto iznad proseka iz decembra 2020. Tzv. „fjučersi“ za isporuku energije u regionu za prva tri meseca ove godine u decembru su ugovarani i za iznad EUR 430/MWh.
Pretplatite se na digitalno izdanje i pročitajte ceo tekst Nenada Savića u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (13. janura)
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
