Foto: BIRN
Novinarka „Vremena“ Jovana Gligorijević je za priču „Seksualno nasilje u istraživačkoj stanici Petnica: Zavera ćutanja koja je dugo trajala“ dobila drugo mesto na konkursu za istraživačko novinarstvo Evropske unije
Prvo mesto za najbolju istraživačku priču u 2021. osvojili su novinari KRIK-a Stevan Dojčinović, Milica Vojinović, Bojana Pavlović i Bojana Jovanović za serijal tekstova o klanu Veljka Belivuka.
Žiri u svom obrazloženju navodi: „Autori serijala su izneli niz šokantnih činjenica potkrijepljenih dokumentima. Suvereno su koristili sve istraživačke tehnike i alate što su im bili na raspolaganju stvarajući ne samo ekskluzivne nego i temeljito istražene, uverljive i vrlo čitke priče.“
Slušaj Petnica
Novinarka Jovana Gligorijević nagrađena je drugim mestom za tekst Seksualno nasilje u Istraživačkoj stanici Petnica: Zavera ćutanja koja je dugo trajala. Žiri je u svom obrazloženju naveo da je značaj ovog istraživanja višeslojan.
„Gligorijević je kroz temeljno i precizno napisan tekst javnosti otkrila potpuno nepoznate informacije o seksualnom nasilju u elitnoj školi u Srbiji. Kroz pažljivo prikupljanje svedočenja bivših učenica u periodu 2003. do 2014, Gligorijević je razotkrila model zlostavljanja koji je trajao godinama pod okriljem obrazovanja. Svakom od svedočenja Gligorijević je prišla uz pažljivo postavljanje pitanje i uspela da rekonstruiše događaje koji su doveli do seksualnog zlostavljanja. Zahvaljujući ovom istraživanju javnost je saznala da je jedan profesor škole Petnica pod izgovorom konsultacija stvorio paravan koji mu je omogućio da seksualno zlostavlja učenice, prođe neprimećeno i bez ikakve kazne.“
Krijumčarenje ljudi
Treće mesto dele novinari BIRN-a Saša Dragojlo za tekst Krijumčarenje ljudi: Štekovi novca, nasilje i veze sa bezbednosnim službama i Aleksandar Đorđević i Miodrag Marković za serijal tekstova o mehanizmima korupcije u Elektroprivredi Srbije.
„Nagrađeni novinari primenili su nekoliko zahtevnih istraživačkih postupaka – od kompleksne analize podataka do korišćenja poverljivih izvora s neposrednim uvidom u temu – kako bi razotkrili zloupotrebe i korupciju. Uz pomoć pažljive i sveobuhvatne analize i vizualizacije podataka, tekst Aleksandra Đorđevića i Miodraga Markovića pokazuje kako su firme, čiji vlasnici su bliski vladajućoj partiji, ostvarile dugogodišnji monopol kao dobavljači Elektroprivrede Srbije na veoma unosnim infrastrukturnim projektima. U nastavku istraživanja novinari BIRN-a dokumentovali su veze između vlasnika ovih kompanija, kriminalnih grupa i vlasti u Srbiji i Crnoj Gori. Istraživanje Saše Dragojla bazirano je na brojnim i verodostojnim svedočenjima neposrednih aktera, te materijalnim potvrdama pojedinih segmenta krijumčarenja izbeglica preko srpsko-mađarske granice a u kojem važne uloge igraju i delovi bezbednosnih službi. Priča takođe baca svetlo na modele zlostavljanja samih izbeglica.“ navodi se u obrazloženju žirija.
U konkurenciji za EU nagradu ove godine bilo je ukupno 24 radova.
Pokrovitelj EU nagrade za istraživačko novinarstvo u Srbiji je Evropska Unija.
EU nagrade za istraživačko novinarstvo 2021. dodeljene su tokom EU Western Balkans Media Conference u Tirani.
Dodela EU nagrade u Srbiji deo je tekućeg projekta „Podizanje kvaliteta vesti i nezavisnog novinarstva u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj“, koji se finasira iz EU fonda, a sprovodi BIRN Hub u partnerstvu sa Thomson Media gGmbH (TM), International Federation of Journalists (IFJ), European Broadcast Union (EBU), Central European University (CEU CDMS), Media Association of South-East Europe (MASE), Center for Investigative Journalism of Montenegro (CIN CG), Independent Trade Union of Journalists and Media Workers in the former Yugoslav Republic of Macedonia (SSNM), BIRN Albania i BIRN Srbija. Cilj projekta je osnaživanje i podrška nezavisnom novinarstvu i novinarima, koji se bave istraživačkim novinarstvom.
Izvor: BIRN
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nakon dve nedelje pritvora, u petak su iz pritvora nekadašnji potpredsednik Vlade Vojvodine Goran Ješić, student Relja Stanojević i gradski odbornik u Novom Sadu Miša Bačulov.
Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, preminuo je u 65. godini
U petak pre podne u Beogradu je bilo olujnih udara košave, što je dovoljno snizilo temperaturu da se sneg u tankom sloju zadržava na tlu
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Pet žena koje dele iskustvo seksualnog nasilja u Petnici govore za "Vreme" o onome što su preživele. Sve kao zlostavljača imenuju istu osobu i kažu da su u kontaktu sa više od 20 drugih žrtava. Situacije koje su prošle idu od manipulacije, preko prisile do brutalnih opisa zlostavljanja koje su doživele. Svi slučajevi su – prema tvrdnjama više advokata – zastareli. Uprava Petnice priznaje da je za problem znala od 2014, a da je za razmere saznala 2017, kada je sa spornom osobom raskinut radni odnos. Međutim, bar do kraja 2019. i dalje su ga angažovali. Žrtve, koje su se obraćale upravi, osećaju da su izneverene, dovođene u zabludu i smatraju da je reč o sistemskom zataškavanju. Uprava im se sada izvinjava, ali žrtve smatraju da se nikad ne bi izvinili da se one nisu obratile "Vremenu", te da i danas više brinu za nasilnika nego za decu
