Vlast u Srbiji ne haje mnogo za primedbe na regularnost izbora. Tako bi u utorak trebalo da se održi konstitutivna sednica novog saziva Skupštine, piše Dojče Vele.
Opozicija se našla u nezavidnoj poziciji, jer je očito da se vlast ponaša kao da su protekli izbori bili zaista „najbolji i najtransparetniji u srpskoj istoriji“, kako tvrde čelnici Srpske napredne stranke i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Srpska napredna stranka se ponaša kao da je stanje redovno „zato što se zaista ništa nije ni dogodilo“, kaže za DW poslanik naprednjaka Vladimir Đukanović.
„Razumemo da poražena strana mora da pronađe sebi neki alibi za novi poraz, jer to ih jedino drži na političkoj sceni“, kaže on.
Lideri opozicije podsećaju da je upravo vlast tražila učešće međunarodnih posmatrača, i da je zanimljivo da je sada ne zanima šta oni imaju da kažu o regularnosti izbora. Posebno im smeta što je vlast „požurila“ da se prva sednica održi pred zasedanje Evropskog parlamenta o Srbiji u četvrtak.
Đukanović o tome kaže da nema ništa protiv rasprave u Evropskom parlamentu. „Slobodno neka raspravlja ko god hoće o našim izborima, nama je najvažnije da je narod raspravio 17. decembra“, dodaje on.
Lideri koalicije „Srbija protiv nasilja“ će ipak prisustvovati sednici, uz nameru da na neki način – koji još nije saopšten – izraze protest. Poslanici Demokratske stranke su izuzetak, oni će sednicu bojkotovati.
Oprobano ignorisanje problema
Taktika vlasti, koja se ne osvrće na brojne dokaze o izbornim neregularnostima, već je uobičajena, ističe za DW Dušan Spasojević, sa Fakulteta političkih nauka.
„Tako reaguju i na zahteve protesta, ili bilo koje druge zahteve opozicije, i za sada im je uspevalo da ignorisanjem dođu do rezultata. Svaka druga opcija je za njih pogubna. Oni mogu da otvore neku vrstu istrage, ili da priznaju izbornu krađu, što bi nas dovelo u veliku krizu. Odlučili su se za oprobani trik da se prave kako se nije desilo ništa“, ocenjuje Spasojević.
Taj manevar će verovatno proći, nastavlja naš sagovornik, „ali će ostati neizvesnost oko formiranja skupštine Beograda. Čini mi se da će to biti neka vrsta izlazne strategije vlasti da se tu ide na nove izbore ukoliko se poveća pritisak oko republičkih izbora, i da opravdanje bude da tu nema skupštinske većine“.
Mislim da ćemo jasniju sliku imati tek nakon sednice skupštine u utorak, kaže za DW pravnik Milan Antonijević, „jer ćemo tada znati reakciju opozicije, ali i međunarodnih organizacija“.
„Sama sednica skupštine će biti veoma teška, i svaka politička stranka će se truditi da tu privuče pažnju. Verovatno to neće biti nešto na šta ćemo biti ponosni. Sa druge strane, odluke Evropskog parlamenta nisu obavezujuće, i svako rešenje se nalazi u Srbiji. To svakako znači da nas čeka komplikovana politička godina, i da nismo obratili dovoljno pažnje na sve primedbe evropskih institucija o manjkavostima demokratskih procesa u Srbiji“, smatra Antonijević.
Raste pritisak spolja
Deo opozicije se obratio međunarodnim predstavnicima i institucijama, navodeći brojne primere izborne krađe u Srbiji, i to je za sada jedan od glavnih aduta opozicije.
Međutim, mišljenja međunarodnih predstavnika su podeljena – od onih koji misle kako je sve bilo regularno, do onih koji traže oštrije mere prema Srbiji i međunarodnu istragu. Koliko ta strana uopšte može dovesti do nekog raspleta postizborne drame?
„Deluje da raste pritisak spolja, ali on ne može rezultirati istragom ukoliko vlasti na to ne pristanu. Ukoliko pritisak bude rastao mogu da zamislim neku vrstu okruglog stola kao što je to bilo uoči izbora 2020 godine. Tu je moguće posredovanje, i time se održava taj pritisak kako bi se dobili neki ustupci od buduće Vlade Srbije“, napominje Dušan Spasojević.
Milan Antonijević, koji je bio jedan od moderatora pomenutih okruglih stolova vlasti i opozicije, napominje da je „Srbija daleko od bilo kakve misije poput one Gonzalesove iz 1996. godine, i ne vidim ni bilo kakvu spremnost Evropske unije za tako nešto“.
„Na opoziciji je sada da jasno formuliše svoje zahteve, koji bi olakšali Evropi da nađe rešenje. To rešenje će biti kompromisno, kako bi se dobio legitimitet za funkcionisanje skupštine Srbije. To će biti moguće ukoliko se vratimo na pitanja deficita unutar izbornog procesa, postupke koji su pokretani povodom izbornih nepravilnosti, i jasne pravne odgovori na sva ta pokrenuta pitanja“, skreće pažnju naš sagovornik.
Prijavite krađu lopovima
Narativ vlasti je da se nikako ne sme dozvoliti da nam se stranci mešaju u „naše stvari“, i da bi sve primedbe trebalo rešavati u srpskim institucijama.
Sada je očito da se ništa ne radi na popravljanju izbornih uslova, kaže Dušan Spasojević, i podseća da su međunarodne misije došle na poziv srpske vlade.
„Ta misija je propisala čitav niz sugestija koje nisu usvojene i sprovedene, i ponovo smo se našli u situaciji kao i nakon prethodnih izbora. Čak i da nije bilo preseljenja birača u druge gradove, izbori nisu bili fer i pošteni. Znajući to iskustvo, jako je teško tu nešto uraditi bez spoljašnjeg angažmana“, ističe Spasojević.
Opozicija koja optužuje vlast za izbornu krađu je čini se iscrpla repertoar poteza na unutrašnjem i spoljnom planu. Teško je stoga reći šta joj još stoji na raspolaganju kako bi se poništili efekti izbornih neregularnosti.
Dušan Spasojević smatra da „opozicija mora da prihvati mandate, i da može da radi ono što je radila i do sada. Opozicija oko ‘Srbije protiv nasilja’ je popravila svoj izborni rezultat na tome moraju raditi i dalje, i da koriste svaku priliku da osporavaju vlast.“
„Sada će imati dodatnu polugu, a to je neka vrsta međunarodne podrške, i videćemo da li će to biti dovoljno da obezbedi bolje uslove za predstojeće lokalne izbore“, zaključuje Spasojević za DW.
