Sankcije protiv Rusije: Umesto grmljavine prolećna kišica

Nakon što je Vladimir Putin potpisao priznanje nezavisnosti „Narodne republike“ Donjeck i Lugansk, ugovore o vojnoj i svakoj drugoj saradnji i pomoći sa separatističkim oblastima na istoku Ukrajine i najavio slanje ruskih „mirovnih trupa“ u Donbas, zapadne države jedna za drugom uvode ciljane sankcije pojedincima i određenim ruskim bankama i preduzećima. Od „atomskih“, nikada do sada viđenih, sveobuhvatnih sankcija koje bi ugušile Rusiju, a kakve je najavio predsednik SAD Džo Bajden, za sada nema ništa. Dok ruski prodor u Ukrajinu deluje iskalkulisan do detalja, mere Zapada, za sada, ostavljaju utisak stihijskih reakcija.

Bajden je u obraćanju u Beloj kući rekao da je „ruska invazija“ na Ukrajinu već počela i najavio sankcije protiv „pripadnika ruske elite“, dve velike banke i zabranu trgovine sa ruskim državnim obveznicima i privrednicima koji podržavaju Putina.

U slučaju širenja ruske invazije Bajden je najavio da će Rusija biti kompletno odsečena od zapadnog finansijskog tržišta.

Državni sekratar Entoni Blinken je otkazao za četvrtak najavljeni susret sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim, a  portparolka Bele kuće Džen Psaki je rekla da ranije u izgled stavljen sastanak na vrhu izmđu Bajdena i Putina „sada svakako nije u planu“, jer da je uslov za to bilo da Rusija ne započne invaziju na Ukrajinu.

Sankcije protiv braće Rotenberg

I Velika Britanija je uvela sankcije protiv pet ruskih banaka i tri pojedinca čija će imovina u Britaniji biti zamrznuta, a njima biti zabranjen ulaz u zemlju, izjavio je premijer Boris Džonson.

Na spisku sankcionisanih su: glavni akcionar Bank Rossiya Genadi Timčenko u čijem vlasništvu je i National Media Group „koja podržava rusku politiku destabilizacije Ukrajine“; glavni akcionar SMP Bank Boris Rotenberg čija su preduzeća „u finansijskom sektoru povezana sa ruskomVladom i za nju od strateškog značaja“; predsedavajući upravnog odbora National Telematic Systems (NTS) Igor Rotenberg. NTS deluje u sektoru saobraćaja i takođe ima „strateški značaj“ za rusku vlast.

Džonson je rekao da je ovo tek „prva tranša“ sankcija.

Elizabet Šimpfesl, koja na London School of Economics proučava uticaj bogatih Rusa na Ujedninjeno kraljevstvo, kaže da trojica “saveznika Putina” jedva da imaju neke poslove u Britaniji.

Obustava Severnog toka 2

Slične sankcije Rusiji su jedna za drugom uvele  i druge države zapadne hemisfere: Japan, Australija, Kanada.

Sankcije svih zapadnih zemalja obuhvataju zabranu svakog oblika poslovanja sa samoproglašenim republikama koje su se otcepile od Ukrajine.

Države članice Evropske unije se još uvek usaglašavaju o vidu kolektivnih evropskih sankcija.

Od „grmljavine već pripremljenih sankcija“, „atomskih“ sankcija, „nikada viđenom paketu“ kaznenih mera „koje su spremne za upotrebu pohranjene u škriliji sa otrovima“ za sada se čuje samo grmljavina reči.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen govorila je o „najmoćnijoj mogućoj poluzi“ privrednih i finansijskih sankcija koje bi odsekle Rusiju od zapadnih tržišta, koje ne bi mogle da se poreda sa sankcijama EU nakon ruske aneksije Kima, jer da je privreda „slaba tačka Rusije“.

Konkretna je kaznena mera Nemačke koja, doduše, pogađa i nju samu. Kancelar Olaf Šolz je izjavio da se privremeno obustavlja planirano puštanje u rad gasovoda Severni tok 2. Ruske isporuke gasa u Nemačku se, međutim, nastavljaju kao do sada.

„Genocid“ nad Rusima

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš je odbacio Putinove navode da je na istoku Ukajine počinjen „genocid „ nad Rusima, jer da se prema međunarodnom pravu kao genocid kvalifikuje namera da se jedne nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa delimično ili poptpuno izbriše.

Te trvrdnje Putina, u paketu sa predstavljanjem Ukrajine kao veštačke državne tvorevine koju su na račun Rusije stvorili boljševici i kvalifikacije ruskih trupa kao „mirovnih snaga“ odišu neskrivenim cinizmom. Lekcija iz istorije koju je Putin održao nakon što je stavio potpis na nezavisnost Luganska i Donjecka bila je jednako namenjena ruskoj i ukrajinskoj publici, koja je, ukrajinska, prepoznala nameru Rusije da će „uzeti što joj pripada“, jer da Ukrajina zapravo ne postoji.

J.H./CNN/Spiegel/FoNet

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com