U nastojanju da dodatno oslabe sposobnosti ruske vojne industrije, SAD su uvele sankcije protiv gotovo 400 subjekata širom sveta, uključujući firme iz Srbije i Crne Gore.
Sjedinjene Američke Države su u sredu uvele sankcije protiv skoro 400 entiteta i pojedinaca u više od deset zemalja za koje Vašington kaže da su snabdevale Rusiju naprednom tehnologijom koja je korišćena u njenoj invaziji na Ukrajinu.
Među onima kojima su uvedene sankcije se nalaze i dve firme iz Srbije i Crne Gore.
U saopštenju Sekretarijata za finansije, srpska firma Ventrade DOO iz Subotice izvozila je radio uređaje vojne klase ruskoj firmi Promsvjazradio, koja proizvodi opremu za radio emitovanje, a uvozi i tehnologiju dvostruke namene visokog prioriteta u Rusiju, prenosi Glas Amerike.
Kompanija iz Srbije je označena za sankcije na osnovu izvršne uredbe američke vlade, zato što je pružala finansijsku, materijalnu i tehnološku podršku ruskoj kompaniji Promsvjazradio, ili joj je slala robu i usluge.
Prema podacima iz Registra poslovnih subjekata Srbije, firmu Ventrade je 6. aprila 2022. godine, manje od dva meseca nakon početka invazije Rusije na Ukrajinu, sa 120.000 dinara osnivačkog kapitala osnovala i bila joj je direktorka mađarska državljanka Renata Meznerics.
Od jula 2023. godine, kao direktor i osnivač firme je upisan Žolt Lajgut, takođe državljanin Mađarske.
Sankcije su uvedne i kompaniji International Business Corporation iz Bara, u vlasništvu ruskog državljanina Sergeja Kokoreva, zbog izvoza vojne opreme iz Crne Gore u Rusiju.
Sveobuhvatne sankcije protiv 274 entiteta i pojedinaca
Sankcije i druga ograničenja najavljena su istovremeno u saopštenjima Stejt departmenta i ministarstava finansija i trgovine. Ministarstvo finansija uvelo je sankcije protiv 274 entiteta i pojedinaca, Stejt department protiv više od 120, a Ministarstvo trgovine protiv 40 kompanija i istraživačkih institucija na listu ograničenja trgovine, preneo je portal Radio Slobodna Evropa.
Sveobuhvatne sankcije pokazuju da će SAD i njihovi saveznici „nastaviti da preduzimaju odlučne akcije širom sveta da zaustave protok kritičnih oruđa i tehnologija koje su Rusiji potrebne da bi vodila svoj nezakonit i nemoralni rat protiv Ukrajine“, rekao je zamenik ministra finansija Voli Adejemo (Wally Adeyemo).
Više od polovine pojedinaca i entiteta kojima su sada uvedene sankcije nalazi se u Indiji, Kini, Švajcarskoj i Turskoj, saopštilo je Ministarstvo finansija.
„Kao što pokazuje današnja akcija, mi ne popuštamo u našoj rešenosti da umanjimo i degradiramo mogućnosti Rusije da opremi svoju ratnu mašinu i zaustavimo one koji žele da pomognu njenim naporima da se zaobiđu ili izbegnu naše sankcija i kontrole izvoza“, dodao je Adejemo.
Sankcije Ministarstva finansija na listu sankcionisanih dodale su petoto zamenika ruskog ministra odbrane, uključujući rođaku predsednika Vladimira Putina, Anu Civilevu, i sina bivšeg premijera Mihaila Fradkova, Pavela Fradkova. Ostala tri navedena zamenika ministra odbrane su Andrej Buliga, Viktor Goremikin i Aleksandar Fomin.
Stejt department je saopštio da nastoji da „poremeti mreže i kanale preko kojih Rusija nabavlja tehnologiju i opremu od entiteta u trećim zemljama kako bi pomogla svoje ratne napore“. Nove sankcije usmerene su na proizvođače, izvoznike i uvoznike robe ključne za rusku vojno-industrijsku bazu, navodi se u saopštenju.
Ministarstvo trgovine je takođe objavilo trgovinska ograničenja za 40 stranih entiteta „kako bi se pozabavili njihovom nabavkom visokoprioritetne mikroelektronike i druge robe američkih brendova u ime Rusije“.
Zamenik ministra trgovine SAD Alan Estevez naveo je u saopštenju da američki proizvodi „ne pripadaju onima koji podržavaju rusku odbrambenu industrijsku bazu“.
Sankcije su posebno usmerene na izbegavanje sankcija preko trećih zemalja. Među zemljama u kojima se nalaze sankcionisani entiteti i pojedinci su Kina, Indija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Turska, Tajland, Malezija i Švajcarska.
Sankcijama se zamrzava svu imovinu koju entiteti i pojedinci imaju u jurisdikciji SAD, blokirano im je korišćenje finansijskog sistema SAD, a američkim građanima je zabranjeno da posluju s njima.
Izvor: Radio Slobodna Evropa / Glas Amerike
Video na kojem direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike srpske Vlado Đajić sedi pred kesom sa belim praškom izazvao je talas reakcija u Republici Srpskoj. Gradonačelnik Stanivuković objavio je snimak, a Dodik poručio da je Đajić „razrešen svih funkcija“. On pak tvrdi da je reč o uceni kriminalca i da je sve prijavio policiji
Nije realno očekivati da će Srbija u narednom talasu proširenja postati članica Evropske unije, kaže za „Vreme“ Marko Todorović iz Centra za evropske politike. Za razliku od Crne Gore i Albanije
KFOR je najavio dvodnevnu vežbu „Zlatna sablja 2025“ u kojoj će, pored međunarodnih misija, učestvovati i Kosovske bezbednosne snage
Nakon devet dana štrajka glađu ispred Skupštine Vojvodine, prevoznik Milomir Jaćimović odlučio je da prekine ovaj vid protesta, ali poručuje da neće odustati od zahteva da mu se vrate oduzeti autobusi i ukinu milionske kazne
U zgradi Policijske stanice Stari grad u Novom Sadu, maloletni Milan Jaćimović bio je okružen policajcima i zadržan četiri sata bez jasnog objašnjenja. Advokati koji su bili uz njega svedoče za „Vreme" šta se tamo sve dešavalo
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
