U nastojanju da dodatno oslabe sposobnosti ruske vojne industrije, SAD su uvele sankcije protiv gotovo 400 subjekata širom sveta, uključujući firme iz Srbije i Crne Gore.
Sjedinjene Američke Države su u sredu uvele sankcije protiv skoro 400 entiteta i pojedinaca u više od deset zemalja za koje Vašington kaže da su snabdevale Rusiju naprednom tehnologijom koja je korišćena u njenoj invaziji na Ukrajinu.
Među onima kojima su uvedene sankcije se nalaze i dve firme iz Srbije i Crne Gore.
U saopštenju Sekretarijata za finansije, srpska firma Ventrade DOO iz Subotice izvozila je radio uređaje vojne klase ruskoj firmi Promsvjazradio, koja proizvodi opremu za radio emitovanje, a uvozi i tehnologiju dvostruke namene visokog prioriteta u Rusiju, prenosi Glas Amerike.
Kompanija iz Srbije je označena za sankcije na osnovu izvršne uredbe američke vlade, zato što je pružala finansijsku, materijalnu i tehnološku podršku ruskoj kompaniji Promsvjazradio, ili joj je slala robu i usluge.
Prema podacima iz Registra poslovnih subjekata Srbije, firmu Ventrade je 6. aprila 2022. godine, manje od dva meseca nakon početka invazije Rusije na Ukrajinu, sa 120.000 dinara osnivačkog kapitala osnovala i bila joj je direktorka mađarska državljanka Renata Meznerics.
Od jula 2023. godine, kao direktor i osnivač firme je upisan Žolt Lajgut, takođe državljanin Mađarske.
Sankcije su uvedne i kompaniji International Business Corporation iz Bara, u vlasništvu ruskog državljanina Sergeja Kokoreva, zbog izvoza vojne opreme iz Crne Gore u Rusiju.
Sveobuhvatne sankcije protiv 274 entiteta i pojedinaca
Sankcije i druga ograničenja najavljena su istovremeno u saopštenjima Stejt departmenta i ministarstava finansija i trgovine. Ministarstvo finansija uvelo je sankcije protiv 274 entiteta i pojedinaca, Stejt department protiv više od 120, a Ministarstvo trgovine protiv 40 kompanija i istraživačkih institucija na listu ograničenja trgovine, preneo je portal Radio Slobodna Evropa.
Sveobuhvatne sankcije pokazuju da će SAD i njihovi saveznici „nastaviti da preduzimaju odlučne akcije širom sveta da zaustave protok kritičnih oruđa i tehnologija koje su Rusiji potrebne da bi vodila svoj nezakonit i nemoralni rat protiv Ukrajine“, rekao je zamenik ministra finansija Voli Adejemo (Wally Adeyemo).
Više od polovine pojedinaca i entiteta kojima su sada uvedene sankcije nalazi se u Indiji, Kini, Švajcarskoj i Turskoj, saopštilo je Ministarstvo finansija.
„Kao što pokazuje današnja akcija, mi ne popuštamo u našoj rešenosti da umanjimo i degradiramo mogućnosti Rusije da opremi svoju ratnu mašinu i zaustavimo one koji žele da pomognu njenim naporima da se zaobiđu ili izbegnu naše sankcija i kontrole izvoza“, dodao je Adejemo.
Sankcije Ministarstva finansija na listu sankcionisanih dodale su petoto zamenika ruskog ministra odbrane, uključujući rođaku predsednika Vladimira Putina, Anu Civilevu, i sina bivšeg premijera Mihaila Fradkova, Pavela Fradkova. Ostala tri navedena zamenika ministra odbrane su Andrej Buliga, Viktor Goremikin i Aleksandar Fomin.
Stejt department je saopštio da nastoji da „poremeti mreže i kanale preko kojih Rusija nabavlja tehnologiju i opremu od entiteta u trećim zemljama kako bi pomogla svoje ratne napore“. Nove sankcije usmerene su na proizvođače, izvoznike i uvoznike robe ključne za rusku vojno-industrijsku bazu, navodi se u saopštenju.
Ministarstvo trgovine je takođe objavilo trgovinska ograničenja za 40 stranih entiteta „kako bi se pozabavili njihovom nabavkom visokoprioritetne mikroelektronike i druge robe američkih brendova u ime Rusije“.
Zamenik ministra trgovine SAD Alan Estevez naveo je u saopštenju da američki proizvodi „ne pripadaju onima koji podržavaju rusku odbrambenu industrijsku bazu“.
Sankcije su posebno usmerene na izbegavanje sankcija preko trećih zemalja. Među zemljama u kojima se nalaze sankcionisani entiteti i pojedinci su Kina, Indija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Turska, Tajland, Malezija i Švajcarska.
Sankcijama se zamrzava svu imovinu koju entiteti i pojedinci imaju u jurisdikciji SAD, blokirano im je korišćenje finansijskog sistema SAD, a američkim građanima je zabranjeno da posluju s njima.
Izvor: Radio Slobodna Evropa / Glas Amerike
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i drugi medijski savezi istakli su da smena direktora televizije N1 označava početak koordinisanog preuzimanja nezavisnih medija u Srbiji, što ozbiljno ugrožava slobodu novinarstva i pluralizam u zemlji
Izjava ministra informisanja Borisa Bratine da policija „ima pravo da bije i ubije“ mlade izazvala je oštre reakcije – studenti poručuju: „Sram Vas bilo", a opozicija zahteva smenu i izvinjenje
Sindikat „Nezavisnost“ u N1 i Forbes Srbija izražava ozbiljnu zabrinutost zbog razrešenja Igora Božića sa mesta pravnog zastupnika medijske kuće
Brent Sadler je novi direktor N1 televizije, kao i kodirektor portala Nova.rs. Dosadašnji direktor Igor Božić će biti izbrisan iz APR-a, a za „Vreme“ kaže da će kao do sada, dokle god bude mogao, nastaviti da štiti uređivačku politiku N1
Nekoliko destina studenata i građana okupilo se ispred policijske stanice 29. novembar u Beogradu zbog privođenja i saslušanja studenata. Tokom petka policija je ispitivala one koji su protestovali ispred Rektorata
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
