Ruska stranka u Nišu: Bivši radikali pod maskom rusofilije

Prema rezultatima koje su objavili IPSOS i CeSID, na osnovu 92 odsto obrađenog uzorka, Izborna lista „Aleksandar Vučić – Niš sutra“, za koju je glasalo 44,7 odsto birača, imaće 30 od ukupno 61 mandata u Skupštini grada Niša.

Prema tim podacima, izborna lista pokreta „Kreni-promeni“ Sava Manojlovića osvojila je dva mandata, dok će koaliciji „Biramo Niš“ pripasti deset odborničkih mesta.

U gradskom parlamentu Niša biće i 16 predstavnika Grupe građana „Dr Dragan Milić“, a cenzus su prešle i izborne liste „Ujedinjeni – NADA za Niš“ sa dva i Ruska stranka sa jednim odborničkim mandatom.

Malo nakon pobedničkog obraćanja dr Milića, oglasili su se i iz niškog odbora Srpske napredne stranke. I oni su proglasili pobedu, uz dodatak – da im je za formiranje vlasti potrebna podrška Ruske stranke.

„Građani su prepoznali politiku našeg predsednika Vučića u prethodnom periodu i kontinuriani rast u gradu, građani su prepoznali pravu političku opciju, rezultati su takvi da smo od opozicije dobili tri puta više glasova, a od predstavnika grupe građana duplo više glasova”, rekao je prvi na listi SNS u Nišu Dragoslav Pavlović.

Sve, dakle zavisi od manjinske stranke kojoj je pripao jedan odbornički mandat.

GIK pronašao nedostatke u listi

Peta izborna lista za odbornike u Nišu koju je proglasila Gradska izborna komisija u Nišu bila je upravo lista Ruske stranke. Predvodi je nekadašnji istaknuti član Srpske radikalne stranke Tihomir Perić, a na njoj je ukupno 8 imena.

Tada je Gradska izborna komisija u Nišu donela rešenje da ona ima položaj izborne liste nacionalne manjine. U Nišu, prema podacima sa poslednjeg Popisa stanovništva, živi 121 osoba koja se izjasnila da ima rusku nacionalnost.

GIK je nakon predaje liste zaključio da je bilo nedostataka i da nedostaju overene izjave građana koji podržavju ovu listu, pa su od Ruske stranke tražili da im u roku od 48 sati dostave 22 pravno valjane izjave birača.

Ruska stanka je, prema zapisniku sa sednice GIK-a, dostavila nedostajuće izjave birača i time je dostavljeno ukupno 109 potpisa i izjava.

U zapisniku se navodi da je došlo do kraćih raspava, ali da je Gradska izborna komisija na kraju jednoglasno usvojila i listu i rešenje o tome da ona ima položaj liste nacionalne manjine.

Od radikala, preko Šapića, pa sve do Ruske stranke

Prvi na listi je Tihomir Perić, nekadašnji gradski i opštinski većnik, koji je 30 godina bio istaknuti član SRS. On je za poverenika Ruske stranke postavljen marta 2023. godine i nakon što je raspušten Gradski odbor u Nišu i sa mesta predsednika smenjen Milan Krstić, jer su iz Ruske stranke tvrdili da je umesto njega za izbore potpise sakupljala njegova bivša, Srpska napredna stranka.

Druga na listi je Teodora Đukić, apsolvent muzičke akademije, dok je treća studentkinja Emilija Živić. Kandidati za odbornike su i preduzetnik Lazar Đorđević, diplomirani ekonomista Predrag Stanković, administrator Marina Solomonidina, ekonomista Velibor Stanić i pravnik Ljubiša Mirčević.

Perić , lice dobro poznato na političkoj sceni Niša rekao je kako tri godine nije bio član nijedne stranke, nakon napuštanja radikala, ali da je uvek bio rusofil.

On je tada naveo da nije lako prihvatio novu političku funkciju.

„Kada sam se povukao iz Srpske radikalne stranke na poslednjim izborima pomagao sam nešto Šapićevoj stranci, nisam bio član. Ovo mi je prvo angažovanje, ali ja faktički nisam ništa promenio od moje ideologije koju sam baštinio u SRS, u kojoj sam bio 30 godina. Ja sam još kao član SRS uvek bio Rusofil, prosto imao sam kontakte sa Ruskom strankom, sa predsedništvom, oni su mi nudili da preuzmem, ja da pravo da vam kažem nisam bio nešto mnogo voljan, u smislu dosta mi je bilo politike, ali prosto nisam mogao da odbijem i preuzeo sam Rusku stranku”, rekao je tada za Južne vesti.

Koji su uslovi da se proglasi lista nacionalne manjine?

Prema Zakonu o lokalnim izborima izbornom listom nacionalne manjine smatra se ona izborna lista za koju je izborna komisija utvrdila da je osnovni cilj njenog podnošenja predstavljanje i zastupanje interesa nacionalne manjine, kao i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalne manjine, u skladu sa međunarodnim pravnim standardima.

Za ovakvu listu potrebno je prikupiti dvostruko manje izjava birača, a kada je reč o raspodeli mandata, ovakva lista može učestvovati u njoj i kada dobije manje od 3% glasova od broja birača koji su glasali.