Iako su predlozima izmena i dopuna seta izbornih zakona formalno ispoštovane preporuke ODIHR-a, opozicija upozorava da o izmenama ključnih zakona kojima bi bile sprečene manipulacije izbornim rezultatima nema ni slova
Poslanik Srpske napredne stranke Miroslav Petrašinović uputio je Skupštini Srbije predloge izmena i dopuna seta zakona u vezi sa izbornim procesom, a u skladu sa konačnim preporukama Posmatračke misije Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).
Međutim, iako su time ispoštovane preporuke ODIHR-a, opozicija upozorava da o izmenama ključnih zakona, kojima bi bile sprečene manipulacije izbornim rezultatima, nema ni slova, odnosno da vlast menja zakone koji ih „najmanje bole“.
Petrašinović je Skupštini na razmatranje uputio Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike, Predlog zakona o izmenama i dopnama Zakona o lokalnim izborima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o Ustavnom sudu.
O tim zakonima 22. aprila raspravlja skupštinski Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Osim toga, zakazane su i javne rasprave o izmenama ovih izbornih zakona, koje će biti održane u Kragujevcu 26. aprila, u Nišu 28. aprila, u Novom Sadu 29. aprila i u Beogradu 30. aprila.
Danijela Nestorović, Poslanica Narodnog pokreta Srbije i članica skupštinskog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kaže za „Vreme“ da je vlast takvim predlozima izbegla reviziju zakona koji su ključni za izborne manipulacije, kao što je Zakon jedinstvenom biračkom spisku i o komisiji koja bi učestvovala u reviziji jedinstvenog biračkog spiska
„Vlast je praktično ispoštovala ono što je ODIHR smatrao da su mane pomenutih zakona, ali se ne može govoriti o napretku bez izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i izmenama u vezi sa komisijom koja bi radila na tom spisku, dakle bez izmena svega onog gde bi, narodski rečeno – moglo da se krade “, ističe Nestorović.
Ocenila je da je vlast postupila selektivno i da će kao argument istaći da je uradila „sve što je bilo do nas, da je ispoštovala preporuke ODIHR-a, a oni opet nisu zadovoljni“.
„Vlast nikada ne postupa u celosti. Oni predlažu izmene zakona koji ih najmanje bole, a to su pomenuta tri zakona. Predložene izmene se najviše odnose na liste nacionalnih manjina, pošto su primedbe opozicije i civilnog sektora bile upućene zbog toga što se liste nacionalnih manjina najčešće zloupotrebljavaju u korist režima. Pored toga, izmenili su i rokove za postupanje Ustavnog suda po žalbama, pa je precizirano da se za 30 dana mora doneti odluka. To su zapravo jedine izmene. Sve ostalo, gde ostaje prostor za manipulacije, i dalje je ostalo da visi u vazduhu“, ukazuje Nestorović.
Navodi da su članovima Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu najpre dostavljene preporuke ODIHR-a koje se odnose na predloge izmena i dopuna zakona o lokalnim izborima, o izboru narodnih poslanika i o Ustavnom sudu.
Dodala je i da je poslanik SNS-a Uglješa Mrdić dopunio svoje predloge zakona u skladu sa tim odredbama i Predlogom zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike.
„Tim predlogom se sada predviđaju nekakve komisije, odnosno stručna lica koja mogu da učestvuju u radu izbornih komisija jedino i isključivo ukoliko imaju sertifikat da su prošli obuku. To je razlika na osnovu koje su oni kao navodno ispoštovali proceduru, odnosno preporuke ODIHR-a. Pošto su se preporuke ODIHR-a pojavila pre pojave predloga pomenutih predloge izmena i dopuna seta zakona, mi ne znamo kakvo će mišljenje ODIHR-a biti u vezi sa tim predlozima“, zaključuje Nestorović.
Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike predviđa uvođenje obavezne strandardizovane obuke za sve članove izbornih komisija i biračkih odbora pre njihovog imenovanja, koju bi organizovala Republička izborna komisija.
Navedeno je da je cilj toga „unapređenje izbornog procesa u Srbiji i dosledna primena pravila i procedura na dan glasanja, kao i unapređenje profesionalnih kapaciteta izborne administracije“.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Skupština Srbije usvojila je izmene pet pravosudnih zakona koje su ponovo upućene u proceduru nakon što su prvobitna rešenja iz januara razmotrena i usaglašena sa preporukama Venecijanska komisija. Poslanici su istovremeno izglasali i više zakona iz oblasti zdravstva, stambene politike, energetike i međunarodnih finansijskih sporazuma
Nakon što je Visoki krivični sud Hrvatske potvrdio presudu Branimiru Glavašu za ratne zločine nad osječkim Srbima, predsednik Zoran Milanović doneo je odluku o oduzimanju svih ranije vraćenih odlikovanja i generalskog čina. Branimir Glavaš nakon ove odluke Milanovića objavio: „Sada ću u svečanim prilikama nositi tatina odličja kojim ga je odlikovao poglavnik NDH, dr Ante Pavelić"
Koje sve neprijatne teme vlast zatrpava histeričnom aktuelizacijom priče o koriščenju zvučnog oružja na protestu u Srbiji marta prošle godine i kud sve ovo vodi, pitaju se Božo Prelević, predsednik Bodrožić i Filip Švarm u novoj epizodi podkasta "Ova situacija"
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
