Iako su predlozima izmena i dopuna seta izbornih zakona formalno ispoštovane preporuke ODIHR-a, opozicija upozorava da o izmenama ključnih zakona kojima bi bile sprečene manipulacije izbornim rezultatima nema ni slova
Poslanik Srpske napredne stranke Miroslav Petrašinović uputio je Skupštini Srbije predloge izmena i dopuna seta zakona u vezi sa izbornim procesom, a u skladu sa konačnim preporukama Posmatračke misije Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).
Međutim, iako su time ispoštovane preporuke ODIHR-a, opozicija upozorava da o izmenama ključnih zakona, kojima bi bile sprečene manipulacije izbornim rezultatima, nema ni slova, odnosno da vlast menja zakone koji ih „najmanje bole“.
Petrašinović je Skupštini na razmatranje uputio Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike, Predlog zakona o izmenama i dopnama Zakona o lokalnim izborima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o Ustavnom sudu.
O tim zakonima 22. aprila raspravlja skupštinski Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Osim toga, zakazane su i javne rasprave o izmenama ovih izbornih zakona, koje će biti održane u Kragujevcu 26. aprila, u Nišu 28. aprila, u Novom Sadu 29. aprila i u Beogradu 30. aprila.
Danijela Nestorović, Poslanica Narodnog pokreta Srbije i članica skupštinskog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kaže za „Vreme“ da je vlast takvim predlozima izbegla reviziju zakona koji su ključni za izborne manipulacije, kao što je Zakon jedinstvenom biračkom spisku i o komisiji koja bi učestvovala u reviziji jedinstvenog biračkog spiska
„Vlast je praktično ispoštovala ono što je ODIHR smatrao da su mane pomenutih zakona, ali se ne može govoriti o napretku bez izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i izmenama u vezi sa komisijom koja bi radila na tom spisku, dakle bez izmena svega onog gde bi, narodski rečeno – moglo da se krade “, ističe Nestorović.
Ocenila je da je vlast postupila selektivno i da će kao argument istaći da je uradila „sve što je bilo do nas, da je ispoštovala preporuke ODIHR-a, a oni opet nisu zadovoljni“.
„Vlast nikada ne postupa u celosti. Oni predlažu izmene zakona koji ih najmanje bole, a to su pomenuta tri zakona. Predložene izmene se najviše odnose na liste nacionalnih manjina, pošto su primedbe opozicije i civilnog sektora bile upućene zbog toga što se liste nacionalnih manjina najčešće zloupotrebljavaju u korist režima. Pored toga, izmenili su i rokove za postupanje Ustavnog suda po žalbama, pa je precizirano da se za 30 dana mora doneti odluka. To su zapravo jedine izmene. Sve ostalo, gde ostaje prostor za manipulacije, i dalje je ostalo da visi u vazduhu“, ukazuje Nestorović.
Navodi da su članovima Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu najpre dostavljene preporuke ODIHR-a koje se odnose na predloge izmena i dopuna zakona o lokalnim izborima, o izboru narodnih poslanika i o Ustavnom sudu.
Dodala je i da je poslanik SNS-a Uglješa Mrdić dopunio svoje predloge zakona u skladu sa tim odredbama i Predlogom zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike.
„Tim predlogom se sada predviđaju nekakve komisije, odnosno stručna lica koja mogu da učestvuju u radu izbornih komisija jedino i isključivo ukoliko imaju sertifikat da su prošli obuku. To je razlika na osnovu koje su oni kao navodno ispoštovali proceduru, odnosno preporuke ODIHR-a. Pošto su se preporuke ODIHR-a pojavila pre pojave predloga pomenutih predloge izmena i dopuna seta zakona, mi ne znamo kakvo će mišljenje ODIHR-a biti u vezi sa tim predlozima“, zaključuje Nestorović.
Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike predviđa uvođenje obavezne strandardizovane obuke za sve članove izbornih komisija i biračkih odbora pre njihovog imenovanja, koju bi organizovala Republička izborna komisija.
Navedeno je da je cilj toga „unapređenje izbornog procesa u Srbiji i dosledna primena pravila i procedura na dan glasanja, kao i unapređenje profesionalnih kapaciteta izborne administracije“.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Formalni predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević izjavio je da Srbiju u septembru, oktobru ili novembru očekuju parlamentarni i predsednički izbori. SNS, kaže, još nije razgovarao o predsedničkom kandidatu, dok Aleksandra Vučića vidi kao nosioca izborne liste
Najmanje pet država članica Evropske unije protivi se otvaranju Klastera 3 sa Srbijom, saznaje Radio Slobodna Evropa. Holandija je potvrdila da se protivi nastavku pregovora u ovom trenutku
Kineski raketni sistem HQ-9, koji po nameni često porede sa ruskim S-400, mogao bi da postane deo naoružanja Vojske Srbije. Potencijalna nabavka izazvala je različite reakcije – od vojnih analiza do političkih upozorenja iz pojedinih zapadnih zemalja
Ivan Bijelić i Lazar Dinić, poznati aktivisti koji su više puta privođeni i napadani, navodno su hteli da izvuku novac za „uništenu opremu“ koju nisu ni imali. To za novi broj „Vremena“ tvrdi fotograf i aktivista Gavrilo Andrić
Kako je moguće da je „Informer" znao do detalja šta je Zdravko Ponoš rekao u policiji čim je saslušanje završeno? Kako su tačno znali kada će policija upasti u zgradu Rektorata u martu ove godine? Zašto se krivična dela curenja informacija iz istražnih postupaka ne gone po službenoj dužnosti
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
