Foto: Peggychoucair/Pixabay
Umesto da opada, emisija štetnih gasova iz fosilnih goriva u svetu raste. Ove godine će u atmosferu otići oko 36,8 milijardi tona ugljendioksida
Prema proračunu organizacje Global Carbon Project do kraja godine će zbog upotrebe fosilnih goriva u zemljinu atmosferu biti emitovano rekordnih 36.800.000.000 tona ugljendioksida.
Pritom bi na osnovu raznoraznih globalnih klimtskih ugovora i dogovora emisija štetnih gasova zpravo trebalo da opada da bi se sprečile najgore posledice klimtskih promena, piše nemački „Špigel“. Pariski sporazum koji je potpisan 2016. godine obavezuje globalnu zajednicu da smanji globalni porast temperature na ispod 2 stepena celzijusa, po mogućnosti da ne prelazi 1,5 stepeni.
U nekim delovima sveta emisija štetnih gasova iz fosilnih goriva zaista je opala: u Evropskoj uniji za 7,4 odsto, u Sjedinjenim Američkim Državama za 3 odsto. Na globalnom nivou, međutim, emisija je u odnosu na prošlu godinu porasla za oko 1,1 odsto. Razlog za to je što se i dalje povećava potrošnja uglja, nafte i gasa.
Tako u Kini emisija štetnih gasova godišnje raste za oko 4 odsto, iako je Peking proklamovao plan da do 2060 zemlja bude klimatski neutralna. U Indiji je emisija porasla za više od 8 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Priroda može da apsorbuje samo oko 50 odsto štetnih gasova koje proizvodi čovečanstvo. U poređenju sa predinsustrijskim dobom u atmosferi se nalazi oko 50 odsto više ugljendioksida.
Ako se trend porasta emisije štetnih gasova nastavi, temperatura bi na globalnom nivou za sedam godina mogla trajno da poraste za preko 1,5 stepeni celzijusa.
Stručnjaci smatraju da bi emisija štetnih gasova do 2030. godine morala da se prepolovi, da bi se globalni porast temperature ograničio na ispod 2 stepena celzijusa.
Međunarodna Agencija za energiju ipak predviđa da će upotreba fosilnih goriva svoj vrhunac doseći 2025, dve godine ranije nego što se do sada pretpostavljalo. Razlog za ovaj optimizam je, piše „Špigel“, što su investicije u obnovljivu energiju u svetu od 2020. porasle za 40 odsto, a istovremeno se na fosilnim gorivima sve manje zarađuje.
J.H./Spiegel
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Patrijarh srpski Porfirije služio je danas Svetu arhijerejsku liturgiju u Pećkoj patrijaršiji, istakavši važnost ljubavi prema bližnjima, ali i prema onima koji nas ne razumeju i ponekad ne prihvataju. Studenti u blokadi uputili su vernicima iskrene želje za mir, ljubav i nadu
Zahtev Milorad Dodik za privremenu meru odbijen je pred Evropski sud za ljudska prava, dok će se o njegovoj apelaciji odlučivati u narednim fazama postupka
KRIK je pisao da aktuelni premijer Srbije poseduje vilu od milion evra, pa je Đuro Macut podneo žalbu da mu crtaju metu na čelu i pozvao se na zlu kob Zorana Đinđića
Zašto Aleksandar Vučić uporno zove studente i opozicione partije na dijalog i treba li oni ikada da se odazovu
Konzorcijum privatnih prevoznika zvanično je zatražio od Grada Beograda povećanje plaćanja iz budžeta za više od šest odsto, navodi Centar za lokalnu samoupravu
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
U svetu, a i u Srbiji, trenutno se mogu predvideti klimatske promene u narednih 30 do 50 godina. Ukoliko se budu donosile odgvorne odluke na nivou cele planete, možemo da očekujemo najblaži scenario. U suprtotnom se predviđaju toplotni talasi u trajanju i do 130 dana
“Ne postoji jedinstvena granica koja znači kraj sveta, ali što više odmičemo u porastu temperature, život će svima postajati sve komplikovaniji. U situaciji kada temperatura znatno poraste iznad dva stepena, nameće se pitanje da li će društvo moći opstati onakvo kakvo je danas”
