Prema proračunu organizacje Global Carbon Project do kraja godine će zbog upotrebe fosilnih goriva u zemljinu atmosferu biti emitovano rekordnih 36.800.000.000 tona ugljendioksida.
Pritom bi na osnovu raznoraznih globalnih klimtskih ugovora i dogovora emisija štetnih gasova zpravo trebalo da opada da bi se sprečile najgore posledice klimtskih promena, piše nemački „Špigel“. Pariski sporazum koji je potpisan 2016. godine obavezuje globalnu zajednicu da smanji globalni porast temperature na ispod 2 stepena celzijusa, po mogućnosti da ne prelazi 1,5 stepeni.
U nekim delovima sveta emisija štetnih gasova iz fosilnih goriva zaista je opala: u Evropskoj uniji za 7,4 odsto, u Sjedinjenim Američkim Državama za 3 odsto. Na globalnom nivou, međutim, emisija je u odnosu na prošlu godinu porasla za oko 1,1 odsto. Razlog za to je što se i dalje povećava potrošnja uglja, nafte i gasa.
Tako u Kini emisija štetnih gasova godišnje raste za oko 4 odsto, iako je Peking proklamovao plan da do 2060 zemlja bude klimatski neutralna. U Indiji je emisija porasla za više od 8 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Priroda može da apsorbuje samo oko 50 odsto štetnih gasova koje proizvodi čovečanstvo. U poređenju sa predinsustrijskim dobom u atmosferi se nalazi oko 50 odsto više ugljendioksida.
Ako se trend porasta emisije štetnih gasova nastavi, temperatura bi na globalnom nivou za sedam godina mogla trajno da poraste za preko 1,5 stepeni celzijusa.
Stručnjaci smatraju da bi emisija štetnih gasova do 2030. godine morala da se prepolovi, da bi se globalni porast temperature ograničio na ispod 2 stepena celzijusa.
Međunarodna Agencija za energiju ipak predviđa da će upotreba fosilnih goriva svoj vrhunac doseći 2025, dve godine ranije nego što se do sada pretpostavljalo. Razlog za ovaj optimizam je, piše „Špigel“, što su investicije u obnovljivu energiju u svetu od 2020. porasle za 40 odsto, a istovremeno se na fosilnim gorivima sve manje zarađuje.
J.H./Spiegel
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
