Otvoreni bazen na Tašmajdanu ponovo je predbviđen za rekonstrukciju jer mu je tokom rekonstrukcije 2019. godine dubina bila toliko smanjena, da navodno više ne odgovara standardima Međunarodne plivačke federacije FINA. Da li je to baš tako?
Kada je 2019. godine renoviran bazen Tašmajdan tadašnji zamenika gradonačelnika Beograda Goran Vesić je na svim društvenim mrežama i medijima ponosno i veselo obnarodovao tu divnu vest. Samo što je tokom rekontrukcije smanjena dubina otvorenog bazena pa sada novi gradonačelnik Aleksandar Šapić četiri godine kasnije smatra da bazen mora ponovo da se renovira.
Naime, tokom rekonstrukcije 2019. godine dubina je toliko smanjena, da više ne odgovara standardima FINA, piše N1. Na početku prvobitne sanacije Vesić je izjavio je da će dubina bazena sa 4,8 metara biti smanjena na dva metra, ali to će, kako je rekao, „i dalje omogućiti da se održavaju sva velika takmičenja, samo što će bazen biti bezbedniji i lakši za čišćenje“.
Reonstrukcija rekonstruisanog
Sportski centar Tašmajdan rekonstruisaće otvoreni bazen i bazensku tehniku, a vrednost nabavke je 240 miliona dinara, vidi se iz dokumentacije na portalu javnih nabavki, piše Nova Ekonomija.
„Zato je potrebno izvršiti nadvišenje postojećeg olimpijskog otvorenog bazena. Pored ovih radova, u sklopu izmena navedene nabavke, izvršiće se i rekonstrukcija bazenske tehnike, što podrazumeva nabavku i ugradnju elektrolizera, čime će se omogućiti sopstvena proizvodnja hlora, rekonstrukciju kompletne sale za filtriranje bazenske vode, zamenu 6 filtera za filtriranje bazenske vode, dozirnih pumpi, cevovoda, automatskih ventila, filtracionih pumpi, elektrorazvodnog ormana i drugo“, stoji u tenderskoj dokumentaciji.
Razlog za ponovnu rekonstrukciju je, kako se navodi u javnom pozivu, što je prilikom poslednje rekonstrukcije bazena 2019. godine smanjena dubina bazena, pa tako sadašnji ne ispunjava uslove za održavanje međunarodnih takmičenja u vodenim sportovima. Pored toga, u sklopu izmena navedene nabavke, izvršiće se i rekonstrukcija bazenske tehnike, što podrazumeva nabavku i ugradnju elektrolizera, čime će se omogućiti sopstvena proizvodnja hlora.
Šta kažu pravila FINA?
Dubina bazena Taš od dva metra zadovoljava standarde propisane pravilnikom Svetske organizacije za plivačke sportove FINA iz 2021. godine. Prema navedenom pravilniku određeni su minimalni standardi za najpopularnije olimpijske sportove: za plivanje dva metra, a za vaterpolo 1.80 metara.
Prema ovim standardima moguće je organizovati sva svetska prvenstva u plivanju i vaterpolu pod patronatom FINA, kao i Olimpijske igre. Dokaz za to je i nedavno održano Svetsko prvenstvo u vaterpolu, u gradu Fukuoki u Japanu, gde su se vaterpolo mečevi igrali u bazenu dubine dva metra.
Zanimljivo je da su se ovi vaterpolo mečevi igrali u bazenu koji je instaliran u Hali B Sajma u Fukuoki (Marine Messe Fukuoka Hall B) što ukazuje na trend organizacije velikih takmičenja u vodenim sportovima u multifunkcionalnom objektima koji nemaju veze sa bazenima.
Tako je i u Srbiji organizovan Evropski šampionat u vaterpolu 2016. godine, kada su se utakmice odigravale u Areni, gde je je takođe dubina montažnog bazena bila dva metra. Beogradska Arena će i 2026. godine ugostiti najbolje evropske vaterpolo selekcije.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
