Razvojna banka Crne Gore je u prvom kvartalu 2025. godine ostvarila rast plasmana 35 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period, kada je poslovala pod nazivom Investiciono-razvojni fond (IRF)
Predsednik Upravnog odbora Razvojne banke Crne Gore, Nikola Tripković, saopštio ja da banka za ovu godinu planira snažniju podršku crnogorskoj privredi u iznosu od 200 miliona evra, što je 33 odsto više od plana za prošlu godinu.
Plan će se ove godine realizovati u okviru 16 programa finansijske podrške za crnogorsku privredu, sa fokusom na prioritete razvoja u skladu sa ekonomskom politikom Vlade.
„Godinu smo počeli veoma ambiciozno. Za prvi kvartal ostvarili smo plasman u ukupnom iznosu od više od 46,5 miliona evra, što je 35 odsto više u odnosu na isto tromeseče prethodne godine. U ponudi imamo nove programe podrške, namenjene preduzetnicima, mikro, malim, srednjim i srednje kapitalizovanim preduzećima, sa najpovoljnijim uslovima finansiranja, kad su u pitanju duži rokovi otplate i mogućnost korišćenja grejs perioda, uz fiksnu kamatnu stopu“, rekao je Tripković.
On je dodao da je Razvojna banka takođe obezbedila posebne povoljnosti u vidu stimulacija, odnosno smanjenja kamatnih stopa za preduzeća koja projekte realizuju u opštinama severnog regiona i opštinama koje su ispod proseka razvijenosti na nivou Crne Gore.
Niže kamatne stope
Tripković je saopštio da je Razvojna banka već obezbedila niže kamatne stope za 0,5 procentnih poena za investicije u odnosu na prethodnu godinu, te da će se uslovi kreditiranja kontinuirano unapređivati.
„Naglasio bih da će fokus biti na investicionim ulaganjima, jer upravo povećanjem opsega investicija doprinosimo poboljšanju životnog standarda građana i smanjenju stope nezaposlenosti u državi. Naša uloga neće biti samo kreditna, već ćemo postati i edukatori tržišta, prepoznajući i stvarajući prilike za napredak i inovacije“, dodao je Tripković.
Prema njegovim rečima, Razvojna banka nema za primarni cilj sticanje profita, već razvojnu komponentu.
„Želimo da doprinesemo stvaranju novih vrednosti, dajući doprinos razvoju crnogorske privrede, finansiranjem održivih kvalitetnih biznis ideja“, istakao je Tripković.
On je naglasio da Razvojna banka u periodu transformacije nijedan jedini dan nije stala sa radom, već su u ovoj instituciji predano radili na tome da se svi poslovi započeti u IRF-u nesmetano nastave i završe u ovoj godini, u okvirima novoosnovane Razvojne banke.
Foto: Razvojna banka Crne GoreNikola Tripković
„Od nove godine smo zvanično počeli sa radom, bez zastoja u pružanju usluga klijentima, iako smo uspešno završili jedan jako kompleksan proces vezan za poslove registracije institucije, kao i promene organizacione strukture. Ponosan sam na činjenicu da smo kao tim uspešno izneli ovu fazu transformacije i uz to uspeli da zabeležimo jako veliki rast plasmana u ovom prvom kvartalu“, kazao je Tripković.
U Razvojnoj banci marljivo rade na tome da se ispune sve obaveze iz Zakona o Razvojnoj banci u skladu sa definisanim rokovima.
„Cilj nam je da promenimo nastup na tržištu i gradimo banku koja će biti orijentisana na klijente, proaktivna, dinamična i fleksibilna. Takođe radimo na unapređenju odnosa sa klijentima, proaktivnim pristupom, u cilju poboljšanja njihovog sveobuhvatnog iskustva, kroz edukaciju i savete za lakši pristup sredstvima“, rekao je Tripković.
Podrška u razvoju klijentima
On je dodao da će se fokusirati na to da budu podrška u poslovnom razvoju kilijenata, na način da njihovi kreditni referenti postanu mali biznis partneri klijentima, kako bi im pomogli u boljem donošenju odluka u vezi sa njihovim finansijskim potrebama.
Tripković je saopštio će Razvojna banka, kao državna finansijska institucija, nastaviti sa podrškom ženama u biznisu, mladima, individualnim poljoprivrednim proizvođačima i ostalim ranjivim grupama koje se suočavaju sa izazovima u pristupu finanansijskim resursima.
„Težićemo da budemo predvodnik investicionog ciklusa i razvoja, kako bi ojačali lokalnu proizvodnju, koja treba da doprinese smanjenju uvoza, a jačanju izvoza. U tom cilju, razvijamo i kredinu liniju za podršku proizvodnji. U narednom periodu akcenat će biti na jačanju konkurentnosti mikro, malih i srednjih preduzeća. Prioritet je očuvanje postojećih i otvaranje novih radnih mesta kroz kontinuiranu saradnju sa relevantnim ministarstvima, privredom i lokalnim samoupravama“, poručio je Tripković.
U fokusu aktivnosti Razvojne banke je finansiranje prioritetnih sektora (turizma, poljoprivrede, proizvodnje, energetike), zatim, podrška razvoju preduzetništva kroz finansiranje posebnih ciljnih grupa (mladi, početnici u biznisu, žene, individualni poljoprivredni proizvođači), podrška održivom razvoju kroz zelenu i digitalnu tranziciju i podrška ravnomernom regionalnom razvoju u cilju unapređenja kvaliteta života.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Dva odbornika SPS-a iz Knića odmetnula su se od socijalista u lokalnoj Skupštini jer ne žele više da imaju posla sa "nasilnim i neobrazovanim" naprednjacima. Jedan od njih kaže za „Vreme“ da je „SNS u Kniću nasilna skupina neobrazovanih ljudi" sa kojima ne žele ni sad, niti ikada više, da sarađuju. Branko Ružić za „Vreme“ kaže da je alarmantno da tendencije odricanja od izvornih principa i mazohizma postoje ne samo na lokalu, već i u samom vrhu SPS-a
Prisustvo otpravnika poslova Ambasade Crne Gore u Hrvatskoj obeležavanju godišnjice „Oluje“ u Kninu izazvalo je političke reakcije u Srbiji. Vučić je poručio da je reč o proslavi zločina počinjenih nad srpskim narodom
Udruženje novinara Srbije (UNS) je upozorilo da programski saveti RTS-a i RTV-a nisu formirani nakon isteka mandata njihovih članova, zbog čega se postavlja pitanje poštovanja zakonskih procedura i funkcionisanja mehanizama kontrole javnih medijskih servisa
Kako je tekao politički put Rasima Ljajića od muslimanskog SDA, preko DOS-a, do preleta Vučiću i konačno otklona od naprednjaka. Da li će se usuditi da javno podrži studente?
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
