Razvojna banka Crne Gore je u prvom kvartalu 2025. godine ostvarila rast plasmana 35 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period, kada je poslovala pod nazivom Investiciono-razvojni fond (IRF)
Predsednik Upravnog odbora Razvojne banke Crne Gore, Nikola Tripković, saopštio ja da banka za ovu godinu planira snažniju podršku crnogorskoj privredi u iznosu od 200 miliona evra, što je 33 odsto više od plana za prošlu godinu.
Plan će se ove godine realizovati u okviru 16 programa finansijske podrške za crnogorsku privredu, sa fokusom na prioritete razvoja u skladu sa ekonomskom politikom Vlade.
„Godinu smo počeli veoma ambiciozno. Za prvi kvartal ostvarili smo plasman u ukupnom iznosu od više od 46,5 miliona evra, što je 35 odsto više u odnosu na isto tromeseče prethodne godine. U ponudi imamo nove programe podrške, namenjene preduzetnicima, mikro, malim, srednjim i srednje kapitalizovanim preduzećima, sa najpovoljnijim uslovima finansiranja, kad su u pitanju duži rokovi otplate i mogućnost korišćenja grejs perioda, uz fiksnu kamatnu stopu“, rekao je Tripković.
On je dodao da je Razvojna banka takođe obezbedila posebne povoljnosti u vidu stimulacija, odnosno smanjenja kamatnih stopa za preduzeća koja projekte realizuju u opštinama severnog regiona i opštinama koje su ispod proseka razvijenosti na nivou Crne Gore.
Niže kamatne stope
Tripković je saopštio da je Razvojna banka već obezbedila niže kamatne stope za 0,5 procentnih poena za investicije u odnosu na prethodnu godinu, te da će se uslovi kreditiranja kontinuirano unapređivati.
„Naglasio bih da će fokus biti na investicionim ulaganjima, jer upravo povećanjem opsega investicija doprinosimo poboljšanju životnog standarda građana i smanjenju stope nezaposlenosti u državi. Naša uloga neće biti samo kreditna, već ćemo postati i edukatori tržišta, prepoznajući i stvarajući prilike za napredak i inovacije“, dodao je Tripković.
Prema njegovim rečima, Razvojna banka nema za primarni cilj sticanje profita, već razvojnu komponentu.
„Želimo da doprinesemo stvaranju novih vrednosti, dajući doprinos razvoju crnogorske privrede, finansiranjem održivih kvalitetnih biznis ideja“, istakao je Tripković.
On je naglasio da Razvojna banka u periodu transformacije nijedan jedini dan nije stala sa radom, već su u ovoj instituciji predano radili na tome da se svi poslovi započeti u IRF-u nesmetano nastave i završe u ovoj godini, u okvirima novoosnovane Razvojne banke.
„Od nove godine smo zvanično počeli sa radom, bez zastoja u pružanju usluga klijentima, iako smo uspešno završili jedan jako kompleksan proces vezan za poslove registracije institucije, kao i promene organizacione strukture. Ponosan sam na činjenicu da smo kao tim uspešno izneli ovu fazu transformacije i uz to uspeli da zabeležimo jako veliki rast plasmana u ovom prvom kvartalu“, kazao je Tripković.
U Razvojnoj banci marljivo rade na tome da se ispune sve obaveze iz Zakona o Razvojnoj banci u skladu sa definisanim rokovima.
„Cilj nam je da promenimo nastup na tržištu i gradimo banku koja će biti orijentisana na klijente, proaktivna, dinamična i fleksibilna. Takođe radimo na unapređenju odnosa sa klijentima, proaktivnim pristupom, u cilju poboljšanja njihovog sveobuhvatnog iskustva, kroz edukaciju i savete za lakši pristup sredstvima“, rekao je Tripković.
Podrška u razvoju klijentima
On je dodao da će se fokusirati na to da budu podrška u poslovnom razvoju kilijenata, na način da njihovi kreditni referenti postanu mali biznis partneri klijentima, kako bi im pomogli u boljem donošenju odluka u vezi sa njihovim finansijskim potrebama.
Tripković je saopštio će Razvojna banka, kao državna finansijska institucija, nastaviti sa podrškom ženama u biznisu, mladima, individualnim poljoprivrednim proizvođačima i ostalim ranjivim grupama koje se suočavaju sa izazovima u pristupu finanansijskim resursima.
„Težićemo da budemo predvodnik investicionog ciklusa i razvoja, kako bi ojačali lokalnu proizvodnju, koja treba da doprinese smanjenju uvoza, a jačanju izvoza. U tom cilju, razvijamo i kredinu liniju za podršku proizvodnji. U narednom periodu akcenat će biti na jačanju konkurentnosti mikro, malih i srednjih preduzeća. Prioritet je očuvanje postojećih i otvaranje novih radnih mesta kroz kontinuiranu saradnju sa relevantnim ministarstvima, privredom i lokalnim samoupravama“, poručio je Tripković.
U fokusu aktivnosti Razvojne banke je finansiranje prioritetnih sektora (turizma, poljoprivrede, proizvodnje, energetike), zatim, podrška razvoju preduzetništva kroz finansiranje posebnih ciljnih grupa (mladi, početnici u biznisu, žene, individualni poljoprivredni proizvođači), podrška održivom razvoju kroz zelenu i digitalnu tranziciju i podrška ravnomernom regionalnom razvoju u cilju unapređenja kvaliteta života.
Izvor: MINA
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Skupština Srbije usvojila je izmene pet pravosudnih zakona koje su ponovo upućene u proceduru nakon što su prvobitna rešenja iz januara razmotrena i usaglašena sa preporukama Venecijanska komisija. Poslanici su istovremeno izglasali i više zakona iz oblasti zdravstva, stambene politike, energetike i međunarodnih finansijskih sporazuma
Nakon što je Visoki krivični sud Hrvatske potvrdio presudu Branimiru Glavašu za ratne zločine nad osječkim Srbima, predsednik Zoran Milanović doneo je odluku o oduzimanju svih ranije vraćenih odlikovanja i generalskog čina. Branimir Glavaš nakon ove odluke Milanovića objavio: „Sada ću u svečanim prilikama nositi tatina odličja kojim ga je odlikovao poglavnik NDH, dr Ante Pavelić"
Koje sve neprijatne teme vlast zatrpava histeričnom aktuelizacijom priče o koriščenju zvučnog oružja na protestu u Srbiji marta prošle godine i kud sve ovo vodi, pitaju se Božo Prelević, predsednik Bodrožić i Filip Švarm u novoj epizodi podkasta "Ova situacija"
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
