Nastavljena serija protesta u unutrašnjosti Srbije protiv iskopavanja litijuma
U Inđiji, Sremskoj Mitrovici i Jagodini održani su protesti čime se nastavlja serija skupova protiv rudarenja litijuma i bora.
Protest u Inđiji je počeo oko 19 časova, a ovo je peta nedelja kako građani Srbije u raznim mestima širom Srbije poručuju „ne iskopavanju litijuma„, prenosi N1.
„Napravili smo grupu ljudi koji su aktivisti i stručnjaka koji će objasniti šta rudarenje u okolini Jadra može da izazove. Žao nam je što ljudi iz Ne damo Jadar danas nisu mogli da dođu, ali u komunikaciji smo sa njima. Mi, aktivisti iz Inđije, daćemo im sve naše resurse da zaustavimo zlo koje jeste Rio Tinto“, rekao je Strahinja Jovanović iz Inđije.
Dodaje da ga je najviše plašilo to što se struka ovde godinama ništa nije pitala.
„Tek sada, kada je toliki pritisak javnosti, odjednom se formiraju razni timovi, odjednom je struka važna. Zašto nije niko pitao o struku pre nego što došao nemaćki kancelar“, pitao je on.
Nakon obraćanja govornika održana je protestna šetnja, na čijem se čelu nalazila „šetalica“ „Rio Tinto, marš iz Srbije“.
Protest u Sremskoj Mitrovici
I u Sremskoj Mitrovici održan je protest građana koji su se okupili kako bi poručili da ne žele iskopavanja litijuma i bora na teritoriji Srbije.
Građanima su se obratili ekološki aktivisti ali i akademik Nenad Kostić kao i Dragana Đorđević, profesorka Univerziteta u Beogradu.
Okupljeni građani nosili su zastave Srbije, pridružila im se i grupa bajkera, a vidljivi su i transparenti na kojima piše „Ne i ne rudarenju litijuma“.
Zvaničan naziv protesta je „Narodni skup protiv Rio Tinta“, i građani poručuju da nije u pitanju stranački već narodni skup.
Protest u Jagodini uprkos strahu
Protest je organizovan i u Jagodini, a građani kažu da u tom gradu “zaista vlada strah kada je u pitanju bilo kakvo protestno okupljanje”.
Iako se pre početka skupa činilo se da neće biti veliki broj okupljenih građana, međutim, kako se bližilo 19 časova , građani su počeli da pristižu.
Govornici se obraćaju sa improvizovane bine.
Jedan od organizatora, koji se i prvi obratio okupljenima, potvrdio je da nisu želeli da upliću nikoga iz političkih stranaka, već da se građani sami organizovali. Kako je rekao, dobio je bebu pre šest meseci, a to ga je podstaklo da se uključi u organizaciju protesta, kao i u borbu protiv iskopavanja litijuma.
Izvor: N1
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
