Rok od 48 sati, koji je Aleksandar Vučić „dao“ Americi i OFAK-u da odgovore na zahtev za licencu za NIS - polako otkucava. Isti dan je američki nacionalni praznik, na koji se, po tradiciji, svi zahvaljuju i darivaju - ali među prijateljima
Predsednik Srbije je ovaj četvrtak (27. novembar) označio kao „dan D“ za Naftnu industriju Srbije. On je dva dana ranije, u vanrednom obraćanju na iz Predsedništva, kazao da je Srbiji ostalo još „danas i sutra da pokuša da dobije licencu za NIS“. Zatim je molio OFAK i Vladu SAD da Srbiji daju operativnu licencu u narednih 48 sati.
Neki od ovih rokova već su istekli, a ostali upravo teku, dok rafinerija u Pančevu, u stanju „toplih proba“ čeka odluku Amerike ili potpuno obustavlja rad u subotu, 29. novembra.
Za to vreme, prosečan Amerikanac slavi Dan zahvalnosti, koji je neradni dan za većinu državnih službenika, a mnogi radnici državnog i privatnog sektora spajaju ovaj četvrtak sa petkom i tako imaju četiri dana produženog vikenda. Većina državnih kancelarija savezne Vlade je zatvorena, a većina drugih preduzeća, škola i organizacija ne radi.
Javni prevoz ne vozi po redovnom rasporedu, a pošta ne isporučuje.
Ipak, Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAK) sigurno će raditi, jer njeni službenici nadgledaju programe ekonomskih sankcija protiv zemalja i pojedinaca, među kojima su, navode, i teroristi i trgovci narkoticima. Tako se ubrajaju u državne službenike koji nikada potpuno ne zaključavaju svoje kancelarije jer odlučuju o sudbini država i grupa širom sveta. Za njihove presude, pošta SAD nije potrebna.
Upravo državni praznik u Americi, da li slučajno ili sticajem okolnosti, čekala je srpska strana da podnese zahtev za licencu sredinom novembra, kako najvažnije naftno postrojenje u zemlji ne bi bilo – zaključano.
Sam Vučić je rekao da će, ukoliko rafinerija nafte u Pančevu prestane sa radom, po procenama stručnjaka biti potrebno 14 dana da se ponovo pokrene.
„Mi vam kažemo svakako je to uvek više od toga, računajte 20 i više dana, što znači da je izvesno da do nove godine, a pitanje je kako bi bilo i posle, rafinerija ne bi radila“, dodao je Vučić.
Profesor Mašinskog fakulteta u Banjaluci, Petar Gvero, objasnio je za Juronjuz proces „tihog hoda“ rafinerije NIS-a u Pančevu, u kojem se održavaju osnovni parametri – pritisak i temperaturu – kako bi se izbegli tehnološki rizici, očuvala oprema i omogućio brz povratak u pogon kada situacija to dozvoli. On je rekao da ovaj proces traje više dana, zahteva stalno održavanje visoke temperature i pritiska u kritičnim postrojenjima, a mesečni troškovi za održavanje rafinerije u ovom režimu mogu doseći i oko milion evra.
„Rafinerije kao proizvodni objekti su među najkompleksnijima. To je jedan veoma složen sistem. Ono što se pominje kao neki tihi hod ili topla cirkulacija, znači da bi rafineriju trebalo postepeno uvoditi u gašenje“, kazao je.
Poslanička grupa SNS podnela je Skupštini amandman na Predlog zakona o budžetu za narednu godinu, u cilju obezbeđivanja energetske sigurnosti i stabilnosti zemlje. Amandman predviđa izdvajanje dodatne 164 milijarde dinara (približno 1,4 milijarde evra) za nabavku „finansijske imovine“, za koji je Ana Brnabić rekla da je novac za NIS.
Nedeljnik je imao uvid u tekst amandmana, a kao razlog za ovo izdvajanje u obrazloženju se navodi da se on predlaže „iz razloga što je u cilju nabavke finansijske imovine radi obezbeđenja energetske sigurnosti i stabilnosti zemlje potrebno predvideti nabavku finansijske imovine do iznosa od 164 milijarde dinara“.
Kako bi se finansirao ovaj izdatak, predviđeno je povećanje javnog duga, odnosno zaduživanja države u 2026. godini za ukupno 212 milijardi dinara u odnosu na originalni predlog Vlade.
Struktura zaduživanja planirana je tako da se planirana primanja od domaćeg i inostranog zaduživanja (krediti komercijalnih i multilateralnih institucija) povećavaju sa 380 milijardi na 500 milijardi dinara (povećanje od 120 milijardi).
Neformalne procene vrednosti celokupne kompanije kreću se oko tri milijarde evra pa naviše, što bi značilo da bi za isplatu ruskog udela, pored amandmanom planiranih 1,4 milijarde evra, bilo potrebno još novca.
BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom
Nakon tri meseca kućnog pritvora, sud je Radivoju Jovoviću odredio dodatne i strože mere, uključujući zabranu korišćenja telefona i interneta. Pokret slobodnih građana ocenjuje da se vlast „plaši njegovog glasa“.
Prvi Hrvat koji je obišao svaku državu sveta poslednjih dana je meti osuda za uznemiravanje anakonde i mravojeda u Venecueli. Iako Svetski fond za zaštitu prirode otkazuje saradnju sa njim, Kristijan Iličić tvrdi da nema čega da se stidi
Trećeg dana otkako je opozicija odlučila da u dom Narodne Skupštine ulazi kroz Ćacilend nije bilo incidenata, dok sa druge strane stižu neodređeni signali o njegovom uklanjanju
Poslanici opozicije jutros su isekli žičanu ogradu oko „Ćacilenda“ i uklonili dva šatora ispred Narodne skupštine, nakon čega su ih napali žitelji ovog improvizovanog naselja. Da li ova akcija najavljuje dalje korake u oslobađanju javnog prostora?
Kao krunski dokaz za navodno zlonamerne postupke opozicije čijim poslanicima „niko nije zabranjivao da uđu u Narodnu skupštinue na glavnu ulaz“, tj. kroz Ćacilend, predsednica Skupštine Ana Brnabić pokazala je fotografiju poslanika Stefana Janjića sa velikim makazama za armaturu
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
