Studentsko-građanski front, sastavljen od studenata i profesora, trebalo bi da se formira i kreira jedinstvenu „studentsku listu“. Takav je barem koncept koji su zamislili studenti Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, koji su na sopstvenom plenumu izglasali predlog da se raspišu vanredni parlamentarni izbori i tako reši politička i društvena kriza u zemlji.
Ovu vest, univerzitetski profesori dočekali su mahom obazrivo. U razgovoru za „Vreme“, mnogi su bili spremni da čuju da li ih je neko pomenuo možda pa ih je redakcija zato kontaktirala, neki su govorili da imaju majstore kod kuće, pa ipak sada ne bi o tome razgovarali, dok su pojedini otvoreno govorili, ali nezvanično.
Zvanično im je svima jasno da bi sutra mogli da budu važna karika u političkom lancu odlučivanja, ali i narednih izbora – može se zaključiti na osnovu nekoliko desetina razmenjenih poruka i razgovora.
Ko bi hteo
Iako ostali fakulteti i dalje razgovaraju na plenumima o ovoj opciji, na potencijalni poziv studenata, da bude na izbornoj listi, bi se rado odazvala profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu Marija Draškic.
„Da, pristala bih“, kaže Draškić za „Vreme“. „Ali samo privremeno, za vreme neke prelazne, ekspertske Vlade.“
„Za studente bi uradila šta god da je potrebno“, kaže i Ana Vuković Vimić, profesorka sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Ipak, dodaje da „to zavisi isključivo od studenata, razgovora i dogovora sa njima“.
„Najvažnije je da oni budu upućeni u moje iskustvo i način na koji sam sposobna doprinesem, kao i u ono za šta nisam kvalifikovana“, govori Vuković Vimić za „Vreme“. „Lično mislim da bih najviše mogla da doprinesem savetodavno, zbog iskustva u kreiranju politika, ali ne i u političkom angažovanju. Kao i svakom profesoru ili naučniku, mesto mi je u širenju zastupljenosti novih znanja u praksi i strateškom planiranju, ali ne i u bavljenju politikom.“
Profesorka Poljoprivrednog fakulteta dodaje da ona pod „bavljenjem politikom smatra ovde njeno uže značenje, odnosno aktivnosti u vezi sa vršenjem vlasti i donošenjem političkih odluka“. Ipak, dodaje da i ove aktivnosti, u mnogim resorima, „treba da su zasnovane na bliskoj komunikaciji sa strukom i naukom, gde se opet vraćamo na važnost savetodavne uloge naučno-istraživačkih organizacija naše zemlje“.
Šta je sa dekanima
Dekani mahom odgovaraju da nemaju vremena, ali da su spremni da uskoče na druge načine.
Tako Danimir Mandić, dekan Učiteljskog fakulteta za „Vreme“ kaže da bi mu bila čast, ali da, zbog zdravstvenih problema, nije spreman da bude na listi.
„Gledaću da pomognem na svaki način“, dodaje on.
Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta, kaže da ne bi bio na studenskoj listi, jednostavno jer, „ima previše obaveza kao dekan“.
Političari među profesorima
Mnogi univerzitetski profesori su već politički aktivni u političkim partijama, a neki od njih su i poslanici u trenutnom sazivu Republičke skupštine.
Studenti su se, do sada, ograđivali od stavova svih političkih stranaka u zemlji, pa i opozicije. Pitanje je da li bi sada pristali da pojedini profesori budu na njihovoj listi, a da su već stranački opredeljeni.
Tako, profesorka prava Jelena Jerinić, koja je članica „Zeleno levog fronta“ kaže za „Vreme“ da „misli da ne ispunjava uslove“, a slično odgovaraju i ostali političari među profesorima.
Oni sa kojima je redakcija „Vremena“ razgovarala kažu da mahom ne bi bili na samoj listi, ali ne zbog toga što oni to ne bi želeli.
„Verovatno me studenti ne bi ni hteli“, odgovara jedan.
Niko nije skroz odbio
Redakcija „Vremena“ je kontaktirala, i logično, samo profesore koji podržavaju Studente u blokadi.
Od barem 30 njih, gotovo da niko nije odgovorio da izričito neće jer ga to ne interesuje. Oni koji su, pak, rekli da ne bi bili na listi, davali su lične ili profesionalne razloge zašto su sprečeni za budu direktno angažovani. I mahom su ih obrazlagali nezvanično.
„Jednostavno, nisam školovan za to, nisam taj profil ličnosti. Zvuci rogobatno, ali poznajem sebe toliko da znam čemu bih bio dobar, a u čemu ne. U ovome sigurno ne bih bio“, govori jedan od njih.
