Foto: Marija Janković
Srbija ima pedesetak postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, od kojih trećina nije u funkciji
U Srbiji se trenutno prečišćava manje od 20 odsto ukupno proizvedenih otpadnih voda, što je daleko ispod evropskog proseka.
Stanje na terenu pruža još goru sliku od statistike, piše dr Đurđa Kerkez sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu za portal Klima 101.
Navodi da od oko 50 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, trećina nije u funkciji, dok većina ostalih ne postiže zadovoljavajuće rezultate ni sa aspekta zaštite životne sredine, a ni sa ekonomskog aspekta.
Pored toga, kanalizaciona infrastruktura je nedovoljno razvijena, što dodatno komplikuje upravljanje otpadnim vodama.
Kakvo je stanje postrojenja za prečišćavanje voda u Srbiji?
Krajem 2023. godine grupa eksperata zaključila je da su mnoga postrojenja za prečišćavanje voda u različitim fazama operativne spremnosti, a da neka zahtevaju potpunu rekonstrukciju.
Prisutni su problemi sa infrastrukturom, tehnološkim nedostacima, kao i poteškoće u vezi sa opremom, izgradnjom i administrativno-finansijskim upravljanjem. Takođe, veliki uticaj na rad imaju industrijske otpadne vode i nedostatak odgovarajuće kanalizacione mreže.
Među nedostacima su i neadekvatno planiranje, neusklađene investicije, nedostatak obučenih stručnjaka i nepostojanje jasne strategije razvoja.
Finansiranje novih postrojenja dolazi iz različitih izvora i često nije koordinisano, što dovodi do problema u realizaciji i održavanju sistema.
Šta je rešenje?
Da bi Srbija rešila ovaj problem, potrebno je ulaganje u modernizaciju postojećih postrojenja, poboljšanje infrastrukture, obuku kadrova i rešavanje ekoloških i operativnih izazova. Takođe, podrška lokalnih vlasti i strateško planiranje su ključni za održivo upravljanje, piše Klima 101.
Okvirna cena izgradnje postrojenja za tretman otpadnih voda i prateće infrastrukture na nacionalnom nivou procenjuje se na 4,5 milijarde evra, no tačna cena zavisiće od obima investicija i veličine projekata u pojedinačnim jedinicama lokalne samouprave.
Izvor: Klima 101
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
