Foto: Wikipedia.org
Prorežimski ruski mediji naglašavaju često preterano raskrštavanje Ukrajinaca sa tragovima ruske kulture, ne navodeći da je to posledica vojnog napada Rusije na Ukrajinu i okupacije dela njene terirorije, razaranja zemlje i izazivanja najveće izbegličke krize u Evropi posle Drgog svetskog rata. Zbog stroge cenzure u Rusiji takvo izveštavanje ne bi ni bilo moguće, mediji moraju da se pridržavaju striktinh smernica koje je propisao Kremlj
Ministarstvo kulture Ukrajine počelo da preimenuje ulica koje su nazvane po ruskim pesnicima, piscima i herojima, a razmatra se i uklanjanje spomenika Katarine Druge, na čijem mestu se navodno planira postavljanje spomenik u čast američkog porno glumca Bilija Heringtona, piše Sputnjik.
U Ukrajini će, tvrdi Sputnjik, biti preimenovane ulice Puškina, Majakovskog, Mičurina i mnogih drugih značajnih Rusa. Jedna od ulica u ukrajinskom gradu Ternopolju, koja je nosila ime po Juriju Gagarinu, preimenovana je, piše Sputnjik, u čast jednog od osnivača Društva ukrajinskog jezika Ivana Gavdide.
Istovremeno, peticija da se spomenik Katarine Druge u Odesi zameni spomenikom američkom glumcu Biliju Heringtonu koji se proslavio u porno filmovima 1990-ih, a objavljena na sajtu kabineta predsednika, dobila je navodno više od 25.000 glasova. Kako kaže za Sputnjik istoričar i vojni ekspert Boris Julin, Ukrajinci ovim postupkom žele da pokažu da nemaju niti zajedničku istoriju niti kulturu s ruskim narodom.
„U Sovjetskom Savezu, a pre toga u Ruskoj imperiji, Rusi, Ukrajinci i Belorusi su bili srodni narodi. Svi su živeli zajedno i sporazumevali se bez pomoći prevodioca. Preimenovanjem ulica i skidanjem spomenika, Ukrajina želi da pokaže da su ova dva naroda potpuno tuđa jedan drugom, kao i da nemaju ništa zajedničko“, kaže Julin.
Prema mišljenju vodećeg istraživača za bezbednosne studije Ruske akademije nauka Konstantina Blohina, Kijev trenutno želi da formira sopstveni identitet. „U svetu postoji mnogo država. Svaka od njih ima svoju istoriju. Narod u Ukrajini razgovara na ruskom jeziku, dok je njihova istorija tesno povezana sa Rusijom. Njih to veoma nervira. Zbog toga Ukrajinci pokušavaju da formiraju sopstveni identitet koji će biti zasnovan na rusofobiji“, kaže Blohin, dodajući da njihove postupke podržavaju i podstiču SAD.
Pisac i vojni istoričar Mihail Polikarpov kaže za Sputnjik da ova „rusofobna histerija“ traje već duže vreme u Ukrajini. „Ukrajinci su prvo počeli da zabranjuju ruski jezik u medijima. Nije isključeno da će od septembra čak biti obustavljena i nastava ruskog jezika u školama. Njihova politika za sve krivi naš narod, jezik i kulturu. Kijevski režim želi da izbriše postojanje ruske istorije“.
Sputnjik navodi da je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da je Katarina Druga „diskutabilna istorijska ličnost koja je svojim postupcima nanela veliku štetu ukrajinskoj državnosti i kulturi“.
Sputnjik, kome je zbog širenja proruske propagande zabranjen rad u EU i SAD, ne navodi, jer je to zabranjeno medijskom cenzurom u Rusiji, da je ponekad preteranu averziju prema ruskoj kulturi izazvala prvo ruska okupacija Krima, a potom invazije Rusije na Ukrajinu sa ciljem da se okupiraju dodatne teritorije. Vojnim napadom na Ukrajinu Rusija je defnitivno odgurnula Ukrajinu od Rusije i podstakla mnoge građane Ukrajine da se distanciraju od ruskog identiteta.
J.H./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nemačka je zabrinuta događajima u Srbiji i traži rasvetljavanje napada na demonstrante, rečeno je u Berlinu. Takođe se pozivaju „sve strane“ da se odreknu nasilja
Vučiću se žuri. Iako je najavio kraj N1 i Nove S do novembra, ubrzan je plan da se državnim novcem kupi kontrola nad ovim medijima, saznaje „Vreme“
Vladajuća koalicija u RS odlučila je da se referendum o presudi Suda BiH i odluci CIK-a kojom je Miloradu Dodiku oduzet mandat predsednika održi 18. ili 25. oktobra. Konačan datum biće potvrđen u parlamentu
Nepoznati muškarac pokušao je da zapali cvećaru „Imela” u Ustaničkoj ulici u Beogradu. Vlasnik Jovan Nenadić tvrdi da je meta napada jer učestvuje u protestima i pruža podršku studentima
Princ Filip Karađorđević postavio je prilikom porodičnog pomena kralju Petru Prvom Karađorđeviću u Kraljevoj crkvi na Oplencu naprednjačku delegaciju na njeno mesto. Jer mora da se zna ko je prvi, a ko poslednji
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Predsednik svih batinaša Srbije upravo ispisuje istorijsku grotesku: od batinaša pokušava, procesom baljezganja, da načini građane, a građane da pretvori u batinaše
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
