Kada su konačno shvatili da niko neće doći da ih zaštiti od naprednjačkih falangi sa isukanim palicama, građani koji protestuju protiv režima okrenuli su se jedinom što im je preostalo: da se sami brane
„Pomerite se od kontejnera“, viče maskirani mladić demonstrantima pre nego što ga obori i zapali. Teški letnji vazduh meša se sa mirisom dima i suzavca koji razvlači vetar. Stotine ljudi poslušno se pomera u stranu, a jedna grupica pritrčava u pomoć. Obaraju se i žardinjere.
Petak je, 15. avgust, a samo nekoliko minuta ranije stampedo ljudi pojurio je iz Nemanjine ulice, preko Slavije pa sve do Karađorđevog parka, poteran koordinisanom akcijom Žandarmerije i naprednjačkih batinaša naoružanih pirotehnikom i štanglama. Možda kordon Žandarmerije u punoj opremi za razbijanje demonstracija i ne bi bio dovoljan da rastera masu gnevnih ljudi da ih oni maskirani ljudi u crnim majicama nisu sve vreme gađali topovskim udarima.
Ni demonstranti više ne ostaju dužni. Pirotehnika je letela sa obe strane. Nekoliko mladića kasnije se fotografisalo sa šititovima Žandarmerije koje su zaplenili.
Posle kratkog predaha počinje jurnjava sa policijom po uskim vračarskim ulicama. Demonstranti pokušavaju da alterntivnim putevima stignu do Pravnog fakulteta, gde je stacionirana druga grupa, ali u jednom trenutku stiže vest: blokada kod Pravnog je probijena. Ruta se menja i kolona ljudi kreće ka Vukovom spomeniku.
Uspavanim Vračarom odjekuje „Aco, Šiptare!“. Na svakoj raskrsnici obaraju se kontejneri, u pokušaju da se kordoni policije uspore. Grupa mladića kreće se ispred kolone i proverava da li su obližnje ulice prazne.
Ipak, sve vreme je prisutan osećaj da bi ljudi sa palicama mogli da iskoče iz nekog mračnog ćoška i počnu da mlate koga stignu. I da je policija tu negde, znaju da im ne bi priskočila u pomoć. Naprotiv, mogu da očekuju da ih hvataju kao zečeve i premlate na mrtvo ime.
U svom haosu, koloni se stidljivo približava nekoliko automobila koji bi da prođu. Maskirani mladići razdvajaju kolonu i propuštaju vozila, vozači trube u znak podrške. Čim i poslednji automobil zamakne, na ulicu se izvlače kontejneri i kolona nastavlja dalje, dok u daljini odjekuju topovski udari.
Raspirivanje besa
Mesecima studenti pozivaju na nenasilne proteste i na pasivan otpor režimskoj represiji. U poslednjih mesec i po dana, međutim, štošta se promenilo: bolnice – neretko zatvorske – pune se pretučenim studentima i građanima, kojima pritom na vrat bivaju natovarene optužbe za teška krivična dela. Predsednik države otvoreno poziva svoje pristalice na uličnu borbu protiv neistomišljenika, a naprednjaci na lokalu slušaju po službenoj dužnosti, pa pirotehničkim sredstvima i flašama punim zaleđene vode preko kordona policije gađaju demonstrante koji su im došli na prag. U pomoć im odnekud stižu nabildovane grupe spremne za tuču.
Sve to su razlozi za razbuktavanje gneva koji tinja li tinja još od 1. novembra prošle godine. Glavni uzrok za bes, međutim, poslednjih dana može da se traži u ponašanju policije.
Još od početka protesta mnogi se uzdaju u to da će se policajci u nekom trenutku postideti onoga što rade, baciti štitove i „preći na stranu naroda“. Naivna očekivanja, ispostaviće se.
Umesto toga, dešava se suprotno: policija je otrgnuta iz zakonskih okvira, organi javnog reda i mira pretvoreni su u privatno obebeđenje Srpske napredne stranke. Umesto da sprečava nasilje, policija radi u koordinaciji sa batinašima. Društvenim mrežama protutnjao je snimak policajca kako se srdačno konsultuje sa čovekom koji nosi fantomku, članovi specijalnih jedinica policije i u oni u civilu nemo gledaju prebijanja građana, studenata, pa i maloletnika i isuviše lako, često posve bezrazložno, u njima učestvuju.
Za to vreme, ministar policije Ivica Dačić zamuckujući izgovara unapred pripremljenu recitaciju o tome kako demonstranti brutalno kidišu na oklopljene policijske službenike, hapsi demonstrante kao na traci i uverava gledaoce Pinka i Informera da policija ne prekoračuje svoja ovlašćenja.
TV Informer zatim deli snimke uhapšenih demonstranata koji kleče na kolenima, okrenuti ka zidu, dok iza njih stoje pripadnici Interventne jedinice policije, a Dragan J. Vučićević likuje kako će „svi ti tako da prođu“.
„Ubačeni elementi“
U takvoj situaciji, teško da može da važi ona biblijska parola „ako te neko ošamari, ti mu okreni i drugi obraz“. Pošto je policija stavljena u zaštitu režima Aleksandra Vučića, a ne države, oni koji protestuju za pravnu državu odjednom su postali legitimne mete.
Dešavanja iz Vrbasa i Bačke Palanke od pre nekoliko dana u potpunosti su razbila mit o policiji koja „samo radi svoj posao“. Divljanje batinaša po Valjevu, lomljenje ljudi i lokala usred bela dana naočigled brojnih pripadnika policije, priča je za sebe.
Kada su konačno shvatili da niko neće doći da ih zaštiti od naprednjačkih falangi, studenti i građani koji protestuju protiv režima okrenuli su se jedinom što im je preostalo: samim sebima.
Zato više nije čudno videti demonstrante kako se sa štanglama zaleću u pravcu batinaša i kordona, ka njima guraju i pale kontejnere, vraćaju bačene suzavce u pravcu iz koga su došli ili lome prostorije Srpske napredne stranke u kojima vrebaju ljudi sa debelim kriminalnim dosijeima koji očekuju da će predsednik države da ih abolira ako nekog izlome, koji nemaju nikakav strah od pravnih posledica, jer ih štite policija i naprednjačka vlast.
Pre nekoliko meseci mnogi bi trubili da se radi o „ubačenim elementima“. Takvih, verovatno, ponegde i dalje ima – ukoliko se usude da budu okruženi hiljadama besnih neistomišljenika.
Ako ih i ima, ipak, oni su sada u debeloj manjini. To vidi svako ko se u proteklih nekoliko dana našao na ulicama Beograda, Novog Sada i drugih gradova širom Srbije. Više na protestima nema dece, nema ljubimaca, mladići i devojke dolaze maskirani maramama – s jedne strane, kako bi sakrili identitet, a sa druge da se zaštite od suzavca.
U petak uveče su građani sa Novog Beograda čekali Zemunce kako bi zajednički krenuli ka centru grada, gde se već okupila jedna grupa demonstranata. Grupa iz Zemuna opremljena za okršaj sa naprednjačkim paravojnim jedinicima i policajcima u opremi za razbijanje demonstracija koji ih štite, protutnjala je ulicama Novog Beograda i takvom silinom stigla do Kneza Miloša, da su se naprednjački batinaši za nekoliko sekundi pokupili i zatvorili u prostorije svoje stranke. Radije su prepustili žandarmima da se obračunaju sa njima.
Ko će koga da razbaca
„Da izvedem Kobre da ih razbacamo sve, ne bi trebalo šest-sedam sekundi“, rekao je o studentima u decembru prošle godine predsednik svih građana u „Ćirilici“.
I tada je ova izjava dočekana podsmehom, a osam meseci kasnije, nezamislivo je da Vučić ponovo sa onakvom samouverenošću izgovori ovakvu ili sličnu rečenicu. Mesecima predsednik Srbije proglašava pobedu nad „obojenom revolucijom“ i „teroristima“, priča o besu „druge strane“ kakvu „nikada u životu nije video“, preti, hapsi, etiketira, deli pomilovanja batinašima.
Sve je to, konačno, došlo na naplatu. Uzrok usijane atmosfere u društvu čuči na Andrićevom vencu. Vučić je stvari doveo do toga da su se miroljubivi studenti latili palica, štitova i šlemova da bi se odbranili od napada kriminalaca koje štiti policija, da bi se odbranili od toga da ih vucibatine u uniformama odvlače u garažu Vlade Srbije, vezuju, bacaju na pod, mlate, a njihovu koleginicu komandant JZO Marko Kričak šamara i preti da će da je siluje pred svima.
Ne treba preskočiti ni Ivicu Dačića, čoveka koji je odlučio da razori srpsku policiju i koji je doveo Socijalističku partiju Srbije (SPS) na ivicu opstanka ponašajući se kao šef obezbeđenja jedne druge stranke.
Za kraj, zakon nalaže da svaki policajac koji primeni silu na terenu pisanim putem hitno o tome obavesti nadležne, koji će zatim da razmatraju da li je došlo do upotrebe prekomerne sile.
Verujemo da će zakon biti dosledno primenjen – jednog dana.
Kada bi Savet Regulatornog tela za elektronske medije bio nezavisno telo i radio po zakonu, bile bi uklonjene anomalije na medijskoj sceni Srbije na kojima počiva režim Aleksandra Vučića. Nije čudo da se oko kandidata za Savet REM-a u Narodnoj skupštini lome koplja
Dok Dijana Hrka štrajkuje glađu, s druge strane ograde iz Ćacilenda se orila muzika. Iza političkog spektakla ostalo je pitanje: ko plaća pesmu i po kojoj ceni? Ista obaveza poštovanja autorskih prava važi za sve organizatore javnih skupova
Saopštenjem koje je potpisalo 71 fakulteta i strukovnih organizacija iz zemlje i inostranstva na čelu sa SANU, traži se ukidanje leks specijalisa za Generalštab. Studenti zovu na protest u utorak „Mi smo živi zid“
Studenska lista Novosadskog univerziteta gotova je, saznaje „Vreme“, dok se kandidati Beogradskog univerziteta tek finiširaju. Neka imena već su potvrđena redakciji „Vremena“
Aleksandar Vučić izjavio je da je razgovarao sa Dijanom Hrkom i Uglješom Mrdićem, koji štrajkuju glađu i pozvao Hrku na sastanak u predsedništvu kako bi razgovarali o nastavku protesta. Hrka potvrdila da se čula sa Vučićem i poručila da mu „neće iči na noge"
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
