Poslanici EP o srpskim izborima: Mnogo veoma oštrih kritika

Na protestu u Beogradu održanom u utorak sve oči su bile uprte u Strazbur gde je na dnevnom redu u sredu uveče bila i rasprava o izborima održanim u Srbiji 17. decembra. Cilj Srbije protiv nasilja bio je da se „izborna krađa“ internacionalizuje i taj cilj je postignut, a oštrih, čak veoma oštrih kritika na račun srpskih vlasti, nije manjkalo.

„Nema demokratije bez fer i slobodnih izbora“, rekao je tako poslanik stranke Zelenih Tomas Vejc, pa ocenio da to nije bio slučaj sa decembarskim izborima u Srbiji. On je govorio o onome, o čemu govori  i koalicija Srbija protiv nasilja, ukazao na ono, zbog čega opozicija u Srbiji protestuje –  na dovođenje birača u Beograd kako bi glasali na lokalnim izborima, na „prevaru“ koja je „organizovana davno pre izbora, ne da bi se uticalo na njih, već da bi se pokrali“.

Građani Srbije protestuju i zhatevaju slobodne i fer izbore, naglasio je poslanik Zelenih.

Nikad viđeno

Još oštrija bila je poslanica Zelenih i izvestilac EP za Kosovo Viola fon Kramon. Ona je naglasila da je bila posmatrač na brojnim izborima, ali da za 20 godina nije svedočila takvoj situaciji kao u decembru u Srbiji.

VIOLA FON KRAMON

Osvrnula se na masovne migracije birača Srpske napredne stranke u Beograd, na dovođenje ljudi iz Republike Srpske, pa je konstatovala da je „jasno da su izbori pokradeni i da je situacija takva, da je potrebna međunarodna istraga kao u slučaju izbora 1996. godine“, kada je posle višemesečnih masovnih demonstracija i pritiska zapadnih zemalja Slobodan Milošević bio prinuđen da prizna poraz na lokalnim izborima.

Fon Kramon je naglasila da bi opozicija pobedila u Beogradu da izbori nisu „pokradeni“. A sada se čini, nastavila je, da se raznim manipulacijama sprečava da tužbe zbog izborne krađe stignu do Ustavnog suda Srbije koji bi mogao da naloži ponavljanje izbora.

Manipulacije, neregularnosti, udaljavanje od EU

A Socijaldemokratski poslanik EP iz Slovenije Matjaž Nemec je poručio da ne može da zamisli budućnost Evropske unije bez Srbije i njenih građana, ali strahuje da članstvo u EU „možda nije iskren, strateški i krajnji cilj srpskog rukovodstva“.

„Balansiranje srpskog rukovodstva koje žonglira između posvećenosti pristupnom procesu otvaranjem novih poglavlja, s jedne strane, i angažmana Srbije u obaveštajnim strukturama totalitarnih država, s druge, postaje prilično bizarano i ozbiljno zabrinjavajucće“, poručio je Nemec.

Retorika političkog vrha, uključujucći „manipulacije, izbegavanje odgovornosti i brojne indicije o neregularnostima tokom decembarskih izbora, sve više udaljavaju Srbiju od vrednosti EU“, rekao je on i istakao da o izbornim neregularnostima ne govore samo međunarodni posmatrači, već i brojne nevladine organizacije i birači u Srbiji.

„Vi zaslužujete zdravu demokratiju, proverene informacije nezavisnih i slobodnih medija, funkcionalnu vladavinu prava i kredibilne pristupne pregovore“, poručio je Nemec građanima Srbije. „Ne zaboravite da su mnogi od nas u Evropskom parlamentu iskreni sagovornici i prijatelji Srbije“.

Da se istraže sve nepravilnosti

Evropski komesar za pavosuđe Didije Rejnders je naglasio da su jasna očekivanja od Srbije kada je reč o funkcionisanju demokratskih institucija i vladavini prava i da će to biti srž daljih pregovora sa EU, te da Komisija očekuje da nacionalne vlasti Srbije na transparentan način istraže sve nepravilnosti konstatovane u izveštaju posmatračke misije, a da po usvajanju konačnog izveštaja OEBS/ODIHR misije primeni sve njene preporuke pre novih izbora.

„Pratili smo“, rekao je Rejnders, „proteste u Srbiji i ponavljamo pravo na mirne demonstracije, a nasilje nije rešenje i neprihvatljivo je. Policijska reakcija mora biti adekvatna. Pozivamo lidere u Srbiji da obezbede sveobuhvatni i konstruktivni dijalog širom političkog spektra“, rekao je Rejnders.

I podsetio Srbiju da treb da se usaglasi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući i restriktivne mere prema Rusiji.

I Bilčik o masovnom registrovanju glasača iz inostranstva

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik, kome je srpska  građanska opozicija u više navrata zamerala da se pravi slep i gluv na sve što se događa u zemlji za koju je izvestilac, čak i da „radi za Vučića“,  ponovio je u debati navode iz preliminarnog izveštaja međunarodne posmatračke misije u kojem je nvedeno da su procedure glasanja i brojanja 17. decembra uglavnom poštovane, ali da su registrovani i „određeni nedostaci“.

VLADIMIR BILCIK

„Ponavljam delove iz izveštaja misije koji sam potpisao 18. decembra i iza kojeg stojim i danas“, naglasio je Bilčik, dodajući da je bilo „masovnog registrovanja glasača iz inostranstva kako bi povećali izborno telo“, zbog čega su pozvali srpske vlasti da to temeljno istraže.

„Verujem da Srbija zaslužuje bolje, da zaslužuje evropsku budućnost, politčku klimu bez stalne kampanje, evropske reforme i jasan izbor između Rusije i EU, konfrontacije i saradnje“, rekao je Bilčik.

Dugačak spisak neregularnosti

A poslanik socijaldemokrata u Evropskom parlamentu Andreas Šider, koji je bio izložen besomučnoj kampanji prorežimskih srpskih medija, istakao je da je prošlo tačno mesec dana od izbora u Srbiji, a da je „dugačak spisak neregularnosti“ koji su obeležili 17. decembar, među kojima su i fantomski birači.

„Vlada Srbije bi trebalo transparetno da reguje na te neregularnosti, ali premijerka i predsednik se ne ponašaju tako, već kritikuju posmatrače“, dodao je Šider.

Suština problema

Slovenački poslanik i šef posmatračke misije EP na izborima u Srbiji Klemen Grošelj rekao je kako se stiče utisak da je vlast „baš briga“ o navodima da je bilo ozbiljnih neregularnosti na izborima, koji nisu bili fer i slobodni.

„A nepravilnosti koje su zabeležene na proteklim izborima pokazuju da Srbija ima ozbiljne probleme sa demokratskim standardima i poštenim i slobodnim izborima. Svesni smo toga već duži niz godina. Međutim, novost je brutalna otvorenost tih nepravilnosti“, rekao je u uvodnoj reči Grošelj.

A to je zato, objasnio je, što polaze od toga da neće snositi nikakve sankcije.

A onda je istakao suštinu problema: „Nažalost, u pravu su. Reakcija veća i Komisije (EU) je, najblaže rečeno, umerena. To je problem naših politika proširenja. Pitanje je hoće li EU insistirati na sprovođenju glavnih politika i načela vrednosti, u šta spadaju slobodni i pošteni izbori. Ili ćemo biti politički pragmatični i zbog kvazi geopolitičke stabilnosti žrtvovati demokratske nade srpskog naroda. Za mene je odgovor jednostavan, ali znam da je za mnoge u EU komplikovan. Ako nam je zaista stalo do budućnosti Srbije, Zapadnog Balkana i EU, moramo podupirati da Srbija ima slobodne i poštene demokratske izbore“,

Mađarski prijtelji

Poslanik mađarskog Fidesa Andor Deli ocenio je, očekivano, da se na Srbiji primenjuje „isti recept kao i u slučaju Mađarske“, ali kao što to nije uspelo sa Budimpeštom, isto će biti i slučaj sa akcijama Evropskog parlamenta prema Srbiji.

„Imidž i kredibilitet EU u regionu upravo propada zbog ovakvih pristrasnih debata koje su kontraproduktivne. Ovaj dom bi trebalo da ima više poštovanja i razumevanja za Srbiju“, rekao je Deli.

A poslanik EP iz Evropske narodne partije Lukas Mandl ocenio je da Srbija može da bude „Nemačka na Zapadnom Balkanu“ i da se moraju podržati građani Srbije koji zaslužuju „bolju budućnost posle ovog autoritarnog režima“.

Evropski parlment ima 705 poslanika i 7 frakcija, pa su shodno tome mnoge rasprave beskonačno dugačke.

Očekuje se da će Evropski parlament posebnu rezoluciju o izborima u Srbiji usvojiti početkom februara.