Zašto Srbija uvozi 70 odsto belog luka?

Iako je beli luk jedna od najisplativijih povrtarskih kultura i biljka koja relativno lako uspeva u našim uslovima, Srbija oko 70 odsto svojih potreba podmiruje iz uvoza, najviše iz Kine i Španije, dok se na srpskim njivama proizvede oko 3.700 tona belog luka godišnje.

Beli luk je jedna od poljoprivrednih kultura za koju stručnjaci kažu da može doneti visoku zaradu, a sa druge strane ne zahteva velike površine zemljišta.

Uzgoj nije naročito zahtevan, prilagođava se različitim klimatskim uslovima. Lako uspeva na različitim tipovima zemljišta, relativno je otporan na biljne bolesti i štetočine, a može da se sadi i dva puta godišnje – u proleće i u jesen. Koristi se u različitim namenama, od prehrambene do farmaceutske industrije, a stručnjaci ističu njegove višestruke benefite.

Zašto je beli luk isplativ

Lakoća uzgoja ne znači da je proizvodnja jednostavna. Najveći trošak predstavlja nabavka kvalitetnog sadnog materijala, dok se vađenje, čišćenje i priprema za tržište i dalje u velikoj meri obavljaju ručno.

Isplativost uzgoja belog luka u odnosu na druga povrtne kulture je u tome što može dugo da stoji i ne zahteva brzu prodaju.  

Prema procenama proizvođača, ulaganja po hektru iznose oko pet hiljada evra, dok prihodi u zavisnosti od tržišne cene i prinosa mogu biti višestruko veći. U Srbiji se gaji na oko 1.300 hektara, a prinos je obično između 8 i 15 tona po hektaru.

Konkurenciju domaćim proizvođačima pedstavlja uvozni beli luk, koji  zahvaljujući velikim serijama proizvodnje i nižim troškovima na tržište stižu po cenama sa kojima domaći proizvođači teško mogu da se takmiče.

U Srbiji se uglavnom uzgaja u Vojvodini i na jugu Srbije, na manjim poljoprivrednim gazdinstvima. Nekada se uzgajao u mnogo većim količinama, a 1984. godine proizvedeno čak 34.890 tona.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!