Posle više godina Vučićevog najavljivanja, održan je prvi sastanak odbora za osnivanje „Pokreta za narod i državu“. To i dalje ne znači da je pokret konačno formiran – valjda će biti do Vidovdana – ali su sada barem poznati neki od njegovih budućih članova
Sastanak inicijativnog odbora za osnivanje „Pokreta za narod i državu“, koji predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje već gotovo tri godine, održan je u nedelju, 23. marta.
Osim Vučića, u odboru se nalazi i nekoliko članova Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU), više redovnih profesora fakulteta, predsednik Matice Albanaca u Srbiji i drugi, izvestila je danas TV Pink, a potvrdio ministar kulture Nikola Selaković.
Među osnivačima pokreta su redovni članovi SANU – hematolog Bela Balint i kompozitor Svetislav Božić, sedmoro sa zvanjem profesora doktora poput endokrinologa Đura Macuta, redovnog profesora Pravnog fakulteta u Beogradu Branka Rakića, hirurga i redovnog profesora Medicinskog fakulteta u Nišu Gorana Stanojevića, neuorologa i redovne profesorke Medicinskih nauka u Kragujevcu Svetlane Miletić Drakulić, prenosi agencija Beta.
U pokretu su i profesori Nenad Arsović, Dejan Đurđević, Boris Bratina, kao i predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša i generalna sekretarka Udruženja banaka Srbije Marina Papadakis.
Čekajući „Pokret za narod i državu“
Vučić već godinama najavljuje osnivanje nekakvog pokreta. Prvi put je buvu o novom pokretu pustio još na leto 2022. godine, kada je govorio o tome kako je u pikantnim vremenima potreban širi pokret koji će braniti nacionalne interese i ubrzati ionako streloviti ekonomski napredak Srbije.
Dve i po godine kasnije, Vučuć je označio skup Srpske napredne stranke održan u Jagodini kao početak procesa stvaranja pokreta o kojem dugo vremena priča.
Kako je pisalo „Vreme“ nakon tog skupa, neformalni šef SNS-a najavio je da on neće biti na čelu pokreta, jer, kako je objasnio, ne želi više da bude predsednik bilo čega, već da treba da se razmišlja o budućnosti i onima koji će doći posle njega.
On je početkom januara 2025. kazao da se pokret osniva na istoj ideji najavljenoj još pre dve godine, te da se na njoj radilo, da bi se sada došlo do toga „kako to treba drugačije da izgleda“. Isto je i to što bi Srpska napredna stranka bila strateški nosilac pokreta, kojem bi se prema Vučićevim rečima pridružili ljudi koji nisu bili u partijama do sada.
Pokušaj rebrendiranja SNS-a
Analitičari su procenili da je osnivanje „Pokreta za narod i državu“ zapravo pokušaj rebrendiranja Srpske napredne stranke, koja je tokom više od decenije vladavine postala opterećena brojnim skandalima i kontroverzama.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka i autorka Peščanika, podsetila je za „Danas“ da su se radikali već jednom rebrendirali.
„Radikali su jednom već rebrendirali u naprednjake pa vidimo koliko su izdržali. Pitanje je u šta bi sad mogli? U građanski savez? Ne sumnjam da će probati ali sumnjam da će uspeti. Oni u bolje ne mogu ni da se kamufliraju, kamoli rebrendiraju“, istakla je.
Za politikologa Mladena Mrdalja rebrendiranje SNS-a je dvosekli mač.
„Da bi bilo uverljivo mora se jasno označiti razlika u odnosu na dosadašnji SNS. Bez toga rebrendiranje može uspeti samo kod najočajnijih sledbenika lično Aleksandra Vučića, jer će oni sami sebi to rebrendiranje protumačiti kao predsednikov otklon od ‘loših kadrova oko voljenog predsednika’. Međutim, ukoliko se isti kadrovi zadrže oko njega, efekat neće dugo trajati, čak može biti kontraproduktivan“, objasnio je Mrdalj.
Dodao je da, s druge strane, rebrendiranje možda ima više za cilj utapanje SPS-a i svih drugih u jedinstven front, kako bi se sprečilo eventualno soliranje i posledično cenjkanje sa SNS-om nakon sledećih izbora.
Izvori: Vreme/Beta/Danas
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
