Predizborna kampanja za predstojeće lokalne izbore na Kosovu počela je u subotu (13. septembar). Program je građanima prva predstavila Srpska lista, koja je napustila iste te institucije pre gotovo tri godine. Kako je to izgledalo?
Subota, 13. septembar u Severnoj Kosovskoj Mitrovici više desetina građana uputilo se ka Fakultetu tehničkih nauka u prepodnevnim satima gde je Srpska lista zakazala predizbornu konvenciju.
Na putu ka FTN-u građanima je iz lokalnog kafića neko uz osmeh dobacio: „Gde ste ćaci“, aludirajući na Srpsku naprednu stranku. A, poslednja stanica tim građanima bio je miting Srpske liste.
Sa zvučnika ispred FTN-a orila se Pastirska elegija, a jedna građanka zamolila je koleginicu da je usnimi, vidno radosna što je tu. Na stolicama bile su kese sa predizbornim materijalom i srpskom zastavom.
Pogaču i so služili su devojka i mladić u narodnoj nošnji na hodniku fakulteta, dok su iznad njih postavljeni crveno – plavo – beli baloni. Više devojaka nosilo je legitimaciju Srpske liste sa natpisom – protokol. One su se smešile i pozdravljale prisutne.
U amfiteatru vijorile su se srpske zastave u svim veličinama, a na zidu poruka: „Svi za brata Milana!!!“.
Okupljenima se obratio Milan Radojević, kandidat za gradonačelnika Severne Mitrovice: „Pre oko tri godine neki nepozanti ljudi došli su u naš grad i počeli da odlučuju o našim sudbinama. Šta smo dobili za ove tri godine – da deca ne mogu da šetaju slobodno ulicama grada, da ne smeju da nose majice navijačkih klubova koje vole, da ne smeju da slave maturu da ih neko ne uhvati za vrat“.
Dodao je: „Ti nepoznati ljudi hapse najbolje među nama i neosnovano ih drže u zatvorima. Proterali su nam mnoge hrabre i čestite ljude u nameri da slome kičmu Mitrovici“.
Šta se dogodilo pre tri godine?
Pre gotovo tri godine, novembra 2022. godine Srpska lista je napustila kosovske institucije uključujući lokalne samouprave, policiju i sudstvo. Goran Rakić, tadašnji predsednik Srpske liste je 5. novembra te godine rekao da napuštaju sve kosovske institucije „do trenutka dok Priština ne povuče odluke o preregistraciji i formira Zajednicu srpskih opština”.
Bilans je takav da od tih zahteva ništa nije ispunjeno. Srpska lista krivi međunarodnu zajednicu za to, a oni su odlučili da se vrate u institucije bez ispunjenih zahteva. „U se i u svoje kljuse“, bio je nedavno zaključak člana Srpske liste Igora Simića na ovu temu.
Šta se dogodilo u međuvremenu?
Nakon što su Srbi napustili institucije sa minimalnim brojem glasova njihova mesta zauzeli su albanski gradonačelnici. Kosovske institucije nastavile su da funkcionišu uz minimalan broj predstavnika srpske zajednice. Ugašene su gotovo sve srpske institucije na severu Kosova, građani su kaznama bivali primorani da postanu deo kosovskog sistema. Kao na primer, zbog nemanja fiskalne kase u kosovskom sistemu.
Nakon oružanog sukoba u Banjskoj (septembra 2023. godine) došlo je do smene u vrhu Srpske liste. Smenjeni su Rakić i potpredsednik Milan Radoičić. Na čelo rukovodstva ove stranke dolazi doktor Zlatan Elek.
Hapšeni su Srbi zbog isticanja nacionalnih simbola, zbog navijačkih majica, hapšena su deca. Postoje svedočenja o brutalnosti Kosovske policije prema građanima.
Od srpskih institucija ostali su zdravstvo i prosveta. Međutim, dan pre početka predizborne kampanje zatvoren je PIO fond i RFZO u Severnoj Kosovskoj Mitrovici. Život građana izmešten je u Rašku, u punktove na administrativnim prelazima i ka drugim gradovima u centralnoj Srbiji.
Za sve to vreme Srpska lista je izdavala saopštenja, kao i Beograd, ali i međunarodna zajednica.
„Nema interesa, kunem se“
Početak konvencije Srpske liste u subotu obeležen je himnom Srbije „Bože pravde“ koju su izveli članovi Kulturno-umetničkog društva Kopaonik iz Leposavića.
Predsednik privremenog organa i potpredsednik Srpske liste Ivan Zaporožac u svom govoru podvukao je da svaki glas koji građani budu dali nekom drugom „znajte da ste dali Kurtiju“. I, dodao je da je jedino Srpska lista vezana za Srbiju, te da nju jedino Srbija i podržava.
Okupljenima se obratila i direktorka Osnovne škole „Branko Radičević“ Biljana Vukićević i rekla da je ceo život posvetila deci, porodici i školi, te da je ponosna što je kandidat Srpske liste.
„Mnogo sam ponosna na kolege sa liste. Verujte da kada se nađemo na sastanku gledam meni drage ljude sa kojima sam porasla, tu ne postoji nikakav interes, kunem vam se“, naglasila je Vukićević.
Podršku Srpskoj listi pružio je i, u ovoj predizbornoj kampanji, nekadašnji košarkaš Željko Rebrača.
Poneseni pesmom sa zvučnika, predstavnici Srpske liste zaklicali su: „Aaa, ovo je Srbija!“.
Incident u Ćacilendu je najnovije u nizu zaoštravanja situacije u Srbiji od pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra, piše "Njujork tajms"
Penzionisani pešadijski oficir i bivši pripadnik Vojne bezbednosti iznose svoje sumnje u režimsku verziju onoga što se u sredu pre podne odigralo u Ćacilenu ispred Narodne skupštine
Policija je zaustavila studente, koji su iz Novog Pazara pre osam dana krenuli ka Novom Sadu, osam kilometara od Kosjerića. Ovo je prvi put da je policija pretresala studente koji pešače uzduž i popreko Srbije
Ranijom prilikom predsednik Srbije Aleksandar Vučić je neke poslanike Evropskog parlamenta nazvao „evropskim šljamom“. Nakon oštre Rezolucije EP o Srbiji opisuje ih kao „patološke lažove“. Nagrdio ih je i Ivica Dačić
Glavni urednik „Informera“ Dragan J. Vučićević povezao je pucnjavu u Ćacilendu sa premijerom Hrvatske Andrejem Plenkovićem. Konstatovao je da je Hrvatska najaktivija u pomaganju "obojene revolucije" u Srbiji, za šta ima "mnogo dokaza"
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
