Parlamentarna skupština Saveta Evrope podržala je predlog za prijem Kosova

Parlamentarna skupština Saveta Evrope podržala je predlog za prijem Kosova u ovu organizaciju, nakon višesatne debate. Za izveštaj je glasao 131 poslanik od 171 prisutnog. Protiv je bilo 29, dok je 11 poslanika bilo uzdržano.

Ovo je prvi put da odluka o prijemu neke nove članice nije usvojena jednoglasno, kako je to do sada uvek bio slučaj u istoriji Saveta Evrope, najstarije panevropske organizacije, osnovane posle Drugog svetskog rata sa idejom da nadzire poštovanje ljudskih prava i pravne države, prenosi portal RTS-a.

Takođe, prvi put je u ovu organizaciju primljena teritorijalna jedinica koja nije članica Ujedinjenih nacija, nije priznata kao država od svih članica Saveta Evrope i koja je sama proglasila otcepljenje od države koja jeste članica Saveta Evrope, odnosno od Srbije.

Izveštaj Dore Bakojani

U izveštaju izvestiteljke Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dore Bakojani pisalo je da „Parlamentarna skupština preporučuje Komitetu ministara da pozove Kosovo da postane članica Saveta Evrope pod imenom „Kosovo“ i da, mu dodeli tri sedišta u parlamentarnoj skupštini.

U izveštaju se od Prištine traži da preduzme važne i konkretne mere kako bi se što pre formirala asocijacija opština sa srpskom većinom, ali to nije bilo predstavljeno kao uslov za prijem Prištine u Savet Evrope.

Od 46 država članica Saveta Evrope, nezavisnost i državnost Prištine nije priznalo njih 12. U izveštaju Bakojani od njih se ne traži da sada priznaju nezavisnost Prištine, ali se traži da poštuju odluku o prijemu Prištine u Savet Evrope.

Iz Beograda su upućeni brojni protesti zbog svog tog „licemerja“, ukazivano je na brojne torture kojima su izloženi Srbi koji žive na Kosovu, na odbijanje Prištine da formira pre više od deceniju usaglašeno formiranje ZSO, ukazivano na međunarodno pravo u dosadašnju praksu Saveta Evrope za prijem novih članica.

Biljana Pantić Pilja: Ovo je presedan kojim ćete otvoriti Pandorinu kutiju

Poslanica iz redova Evropske narodne partije i šefica delegacije Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Biljana Pantić Pilja istakla je da je izvestilac Dora Bakojani, predlogom da Priština postane član SE, prekršila norme međunarodnog prava i principe na kojima je Savet Evrope osnovan.

„Ući ćete u istoriju zbog kršenja normi međunarodnog prava“, rekla je Pantić Pilja, podsećajući Bakojani da je sama u izveštaju navela tri uslova za članstvo Prištine.

Pantić Pilja je rekla da je sama Bakojani napisala da je uspostavljanje Zajednica srpskih opština neophodan uslov za efikasnu zaštitu nacionalne manjine.

Ovo je presedan kojim ćete otvoriti Pandorinu kutiju i pitanje je čija zemlja je sledeća koja će iskoristiti ovaj presedan, naglasila je ona, podsećajući na odluku prištinskih vlasti da ne dozvoli uvoz srpske robe i zabranu upotrebe dinara.

Podeljene grupacije

Većina predstavnika političkih grupacija u PSSE rekla je da unutar svojih redova nema jedinstven stav o aplikaciji Prištine za članstvo u SE, a jedini koji su otvoreno rekli da neće glasati za izveštaj Dore Bakojani su evropski konzervativci.

Predstavnik grupacije liberala i demokrata u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Julijan Bulaji izjavio je da je Priština spremna za članstvo u SE.

„Naša borba nije za zemlje, već za prava. Ovo je istoriski dan i mi branimo prava pojedinaca, a ne zemalja ili naroda, rekao je Bulaji, dodavši da je većina poslanika u PSSE rođena u zemljama koje više ne postoje. Ova odluka znači više prava za 1,6 miliona ljudi koji žive i čije ranje zaceljuju. Današnja odluka je početna tačka i očekujemo od Kosova da ispuni reforme. Kosovo je spremno za članstvo u SE, ali mora da obezbedi zaštitu srpske zajednice“, poručio je on.

Bulaji je rekao da se ne sme ići pogrešnim putem kreiranjem nove Republike Srpske na severu KiM, ali se isto tako ne smeju ignorisati prava srpske manjine da bude poštovana i uključena na Kosovu, navodi RTS.

Izvestilac Ujedinjene evropske levice Aleksis Cipras istakao je da su u toj grupi različite pozicije o aplikaciji Prištine u SE.

„Nema lakih rešenja za mir. Sve odluke koje nas vode napred su teške i imaju poltičku cenu, ali ona je vredna jer može napraviti razliku između rata i mira“, naglasio je on.

Priština je odlučila da primeni odluku Ustavnog suda o manastoiru Visoki Dečani, ali želim da budem jasan da to nije dovoljno da se podrži članstvo, rekao je Cipras, podsećajući na ozbiljne eskalacije, neke zbog odluke Beograda, neke zbog odluke Prištine.

Predstavnik socijalista Frank Švabe ocenio je da je ovo istorijski momentat i da će podržati izveštaj Bakojani, a pozvao je da se odbiju svi predloženi amandmani.

Predstavnica Evropske narodne partije Ingjerd Šije istakla je da ta politička grupacija nema jedinstven stav o ovom pitanju, ali se raduje debati i različitim mišljenjima.

„Norveška je među prvim zemljama priznala nezavisnost tzv. Kosova i premijer Aljbin Kurti je potvrdio da je spreman da potpiše Nacrt statuta ZSO, a naše jasno očekivanje je da se to dogodi bez nepotrebnog odlaganja“, rekla je ona.

Ako i kada Priština postane član SE, biće pod procesom monitoringa, dodala je.

Predstavnik evropskih konzervativaca Žolt Nemet rekao je da ta grupacija podržava članstvo Prištine u SE, ali su tri važna razloga zašto neće podržati izveštaj Bakojani.

„Kosovo nije ispunilo sve svoje obaveze, već samo jednu od tri. Drugi razlog je Srbija, jer se ovim krši njena spoljna i unutrašnja stabilonost. U čijem interesu je da destabilizuje jednu takvu zemlju“, upitao je Nemet.

Treći razlog, dodao je, jeste da je ovo suprotno principima ove organizacije, koja treba da služi regionalnoj stabilnosti.

Odbijeni amandmani Srbije i Italije

Pre plenarne sednice Politički komitet Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) odbio je sve amandmane srpske i italijanske delegacije kojima je pokušao da se tekst predloga ublaži i da se odluka o prijemu Kosova odloži dok Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija „ne utvrdi ili odobri status Kosova i Metohije“, prenosi N1.

Srbija je tražila i da se predloženi tekst izmeni tako da osnivanje Zajednice srpskih opština bude preduslov za nastavak procesa razmatranja zahteva Kosova za članstvo, a ne „post-pristupna obaveza“, kako stoji u preporuci.

Dalja procedura

Nakon izglasavanja, Parlamentarna skupština Saveta Evrope uputiće preporuku za prijem Kosova Komitetu ministara spoljnih poslova.

Ovaj Komitet predstavlja izvršno telo Saveta Evrope i donosi konačnu odluku, i to dvotrećinskom većinom ministara ili ambasadora koji ih predstavljaju i koji su prisutni u trenutku glasanja. Poslednji korak biće u maju.

Diplomatska borba

U danima koji su prethodili glasanju, delegacije Beograda i Prištine uložile su brojne diplomatske napore da bi pridobili glasove za svoju stvar. Po nalogu predsednika Srbije Aleksandra Vučića 5. aprila je formirana posebna Radna grupa za koordinaciju aktivnosti državnih organa u vezi sa „problemom prijema“ Kosova u Savet Evrope.

Za rukovodica Radne grupe bio je imenovan ministar spoljnih poslova u tehničkom mandatu Ivica Dačić, koji se od izbora Ane Brnabić za predsednicu Skupštine formalno nalazi na čelu tehničke Vlade. On je šanse Srbije da spreči ovaj korak, još jedan u nizu, ka zaokruživanju nezavisnosti Kosova ocenio kao „minimalne“.