Ovo nije vremenska prognoza, a nije ni pao avion

Bojan Cvejić je dragocen sagovornik. Ceo život je u onlajn-medijima.

Dragocen jer ga se može pitati da li portali traže kliktače umesto čitalaca. Da li su za klik spremni na skoro sve i da li to pospešuje sunovrat novinarstva?

Cvejić, koji je uređivao dva portala iz reda desetak najčitanijih u Srbiji (Danas i N1), ne misli tako. U jednom tekstu je nedavno opisao zašto kritiku „jurnjave za klikovima“ ponekad smatra zlonamernom.

Novine su oduvek htele tiraž, zbog uticaja i zarade, a portali hoće posetu, piše on. Do te posete se, kaže, ne mora dolaziti senzacionalizmom. Ali, za naš njuzleter Međuvreme izneo je par „caka“ kako da se poseta poveća.

Pod kolikim je pritiskom urednik da poveća posetu? „Ne znam kako je u tabloidnim redakcijama, ali u ovim pristojnijim nema posebnih pritisaka. Postoji mesečni cilj koji urednici i novinari znaju te se trude da ga ispune“, kaže Cvejić.

Kad kvalitet strada

Drugi novinari kažu da neke redakcije prave rang-liste po tome koji je novinar doneo najviše klikova. To ljude tera u hiperprodukciju, u kopiranje što većeg broja vesti. Ponegde se za to isplaćuju bonusi.

Uostalom, prebrojte koliko „vesti“ svakodnevno objavljuju portali. Ta brojka ide do hiljadu! Zar ima toliko vesti?

Cvejić kaže da nije reč samo o tome da se privuku oglasi – broj klikova automatski diže samo prihod od Guglovih oglasa (koji se automatizovano prikazuju), ali to nije ključan prihod.

Ima prestiža i trke sa konkurencijom, doduše. „Zapravo je najvažnije – i to je valjda misija svakog medija i novinara – da se dopre do što većeg broja čitalaca koji će pratiti njihov rad.“

U tome neki pribegavaju jeftinim trikovima pa stradaju i kvalitet i etički standardi, kaže Cvejić.

Par fora

Bojan Cvejić u poslednje vreme predaje na fakultetu i radi kao nezavisni medijski konsultant. Sada otkriva par „fora“ kako da se čitanost podigne.

„Verovali ii ne, najbolje ide originalnim i kvalitetnim sadržajem koji se razlikuje od hiperprodukcije i propagande većine mejnstrim medija“, kaže on.

U cake ubraja objavljivanje prognoze vremena za naredni mesec – to narod voli da čita. Neki objavljuju i horoskop.

„Uvek dobro prolaze tekstovi o neradnim danima u godini, pa ih mediji često ponavljaju. Čitaju se biografije ličnosti koje su u tom trenutku u centru pažnje, tekstovi ‘how to’ i lajfstajl koji zanimaju ljude, pogotovo ako su sezonski.“

Legendarni su klikbejtovi Blica, godinama najčitanijeg domaćeg portala. Oni maltene jednom mesečno objave tekst o avionskoj nesreći sa užasnim detaljima… da bi čitalac, tek kad klikne, video da je u pitanju nesreća od pre par decenija.

Mora da te voli Gugl

Mediji kojima je tako nešto ispod časti, kaže Cvejić, moraju da prate trendove, ali i da opslužuju moćni algoritam.

Da pišu tako da Gugl „voli“ tekst i dobro ga pozicionira u pretrazi, a ogromne pare se daju u promociju tekstova na Fejsbuku i drugim mrežama.

„Neki, koliko sam čuo, na kraju meseca te budžete znatno povećavaju kako bi za dan-dva uspeli da skoče po dva, tri mesta na mesečnoj listi najposećenijih sajtova“, kaže Cvejić.

Onda su tu famozne „puš notifikacije“ – ono kad vam na telefonu iskoči vanredno važna i hitna vest. A zapravo nema šta da bude hitno pet puta dnevno.

Dobri tekstovi su super, ali bez ovih „caka“ ne ide se među najčitanije sajtove, kaže Cvejić.