Foto: AP Photo
Kancelar Nemačke Olaf Šolc izjavio je da Ukrajini neće biti isporučeni borbeni avioni koje traži i upozorio da ne sme doći do nadmetanja u naoružavanju ukrajinske vojske. Prethodno su se zapadni saveznici složili da Ukrajini isporuče tenkove
U intervjuu nemačkom listu „Tagešpigl“ nemački kancelar Olaf Šolc je rekao da će u narednom periodu biti usredsređen na isporuku tenkova „leopard“ Ukrajini
„Tek što smo doneli odluku o isporuci tenkova ukrajinskoj vojsci, čini mi se neozbiljnim da se u Nemačkoj već pokreće nova debata o slanju novog oružj, pre svega borbenih aviona a u Ukrajinu“, kazao je Šolc.
Posle višemesečnog pritiska saveznika Nemačka se prošle srede obavezala da će Ukrajini isporučiti 14 tenkova „leopard“. U isto vreme su SAD odlučile da Ukrajini isporuče američke tenkove „M1 abrams“. Šolc je dugo oklevao da donese odluku da se nemački tenkovi prvi put posle Drugog svetska rata nađu u borbenoj akciji na istočnom frontu i to protiv Rusa, uslov kancelara za to je bio da i Amerika pošalje svoje tenkove. Popuštanje Vašingtona po tom pitanju nemački mediji smatraju Šolcovom diplomatskom pobedom.
Tek što je odluka o tenkovima doneta, zamenik ukrajinskog ministra spoljnih poslova Andrij Melnik pozvao je Zapad da im obezbedi borbene avione – američke F-16 i F-35, Evrofajter, Tornado, francuske Rafale i švedske Gripen.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski tom spisku je dodao i rakete dugog dometa, koje mogu da pogađaju ciljeve do 300 kilometara.
Iz Vašingtona je saopšteno da će u četvrtak „veoma obazrivo“ sa Kijevom razgovarati o ideji isporuke aviona, dok zahtev za isporuku raketa nije komentarisan, ali je poznato da Amerika to odbija. Zapadni saveznici striktno vode računa da ne pređu crvenu liniju koja sadašnje sukobljavanje deli od otvorenog rata između NATO-a i Rusije.
Šolc je tako z svaki slučaj ponovio da NATO ne ratuje sa Rusijom, već samo podržava Ukrajinu (čija se, doduše, borbena otpornost temelji na zapadoj ratnoj logistici i obaveštajnim podacima) i poručio da saveznici „neće dozvoliti da dođe do takve eskalacije“.
Potvrdio je šef nemačke Vlade da redovno razgovara sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i precizirao da su se poslednji put čuli u decembru. „Neophodno je da razgovaramo“, kazao je Šolc i dodao da je uvek slao jasnu poruku da je napad na Ukrajinu neprihvatljiv i da ova situacija može da se reši samo povlačenjem ruske vojske.
J.H./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Prošlog proleća Poljska je prva poslala tenkove kao pomoć ukrajinskoj vojsci. Bili su to njihovim tenkistima dobro poznati sovjetski T-72. Na početku drugog ratnog proleća ukrajinske tenkovske jedinice dobiće po prvi put moderne tenkove koji nisu nasleđe Sovjetske ere - obećani su im nemački Leopard 2 i britanski Čelindžer 2. Da li oni mogu da promene tok rata?
Poruke sa predsedničkog nivoa su jasne – vojska se priprema za sukob sa NATO, indirektan kao do sada ili možda direktan ako se prilike promene. Zato nema ograničenja u finansiranju ruskih vojnih potreba, produžiće se sa rastom vojnog potencijala, ali nuklearna trijada (interkontinentalne rakete, strategijski bombarderi i podmornice) biće, kako Putin kaže, garancija suvereniteta
