Foto: AP Photo
Kancelar Nemačke Olaf Šolc izjavio je da Ukrajini neće biti isporučeni borbeni avioni koje traži i upozorio da ne sme doći do nadmetanja u naoružavanju ukrajinske vojske. Prethodno su se zapadni saveznici složili da Ukrajini isporuče tenkove
U intervjuu nemačkom listu „Tagešpigl“ nemački kancelar Olaf Šolc je rekao da će u narednom periodu biti usredsređen na isporuku tenkova „leopard“ Ukrajini
„Tek što smo doneli odluku o isporuci tenkova ukrajinskoj vojsci, čini mi se neozbiljnim da se u Nemačkoj već pokreće nova debata o slanju novog oružj, pre svega borbenih aviona a u Ukrajinu“, kazao je Šolc.
Posle višemesečnog pritiska saveznika Nemačka se prošle srede obavezala da će Ukrajini isporučiti 14 tenkova „leopard“. U isto vreme su SAD odlučile da Ukrajini isporuče američke tenkove „M1 abrams“. Šolc je dugo oklevao da donese odluku da se nemački tenkovi prvi put posle Drugog svetska rata nađu u borbenoj akciji na istočnom frontu i to protiv Rusa, uslov kancelara za to je bio da i Amerika pošalje svoje tenkove. Popuštanje Vašingtona po tom pitanju nemački mediji smatraju Šolcovom diplomatskom pobedom.
Tek što je odluka o tenkovima doneta, zamenik ukrajinskog ministra spoljnih poslova Andrij Melnik pozvao je Zapad da im obezbedi borbene avione – američke F-16 i F-35, Evrofajter, Tornado, francuske Rafale i švedske Gripen.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski tom spisku je dodao i rakete dugog dometa, koje mogu da pogađaju ciljeve do 300 kilometara.
Iz Vašingtona je saopšteno da će u četvrtak „veoma obazrivo“ sa Kijevom razgovarati o ideji isporuke aviona, dok zahtev za isporuku raketa nije komentarisan, ali je poznato da Amerika to odbija. Zapadni saveznici striktno vode računa da ne pređu crvenu liniju koja sadašnje sukobljavanje deli od otvorenog rata između NATO-a i Rusije.
Šolc je tako z svaki slučaj ponovio da NATO ne ratuje sa Rusijom, već samo podržava Ukrajinu (čija se, doduše, borbena otpornost temelji na zapadoj ratnoj logistici i obaveštajnim podacima) i poručio da saveznici „neće dozvoliti da dođe do takve eskalacije“.
Potvrdio je šef nemačke Vlade da redovno razgovara sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i precizirao da su se poslednji put čuli u decembru. „Neophodno je da razgovaramo“, kazao je Šolc i dodao da je uvek slao jasnu poruku da je napad na Ukrajinu neprihvatljiv i da ova situacija može da se reši samo povlačenjem ruske vojske.
J.H./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Prošlog proleća Poljska je prva poslala tenkove kao pomoć ukrajinskoj vojsci. Bili su to njihovim tenkistima dobro poznati sovjetski T-72. Na početku drugog ratnog proleća ukrajinske tenkovske jedinice dobiće po prvi put moderne tenkove koji nisu nasleđe Sovjetske ere - obećani su im nemački Leopard 2 i britanski Čelindžer 2. Da li oni mogu da promene tok rata?
Poruke sa predsedničkog nivoa su jasne – vojska se priprema za sukob sa NATO, indirektan kao do sada ili možda direktan ako se prilike promene. Zato nema ograničenja u finansiranju ruskih vojnih potreba, produžiće se sa rastom vojnog potencijala, ali nuklearna trijada (interkontinentalne rakete, strategijski bombarderi i podmornice) biće, kako Putin kaže, garancija suvereniteta
