Od Vardara do Triglava: Kako studenti ujedinjuju postjugoslovenske države

Oružje su im transparenti, pištaljke, tišina, buka i zahtevi.

Oni su studenti i uspeli su da podignu i ujedine region onako kako to nijednom političaru u posleratnim godinama nije pošlo za rukom. Moglo bi se reći – uprkos političarima.

Pad nadstrešnice u Novom Sadu u kom je stradalo 15 ljudi, dva masovna ubistva na Cetinju, pogibija 27 ljudi u poplavama u Bosni i Hercegovini – ovo su događaji koji poslednjih meseci na ulice izvode desetine, možda stotine hiljada stanovnika Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine. Predvode ih studenti, a jedan od zahteva je odgovrnost za sve ove tragedije i želja da zavlada pravo.

I nisu samo ove zemlje na nogama, podrška studentima u Srbiji i njihovim zahtevima stiže iz Evrope i sveta, kao i iz susednih država, nekadašnjih sunarodnika.

A i studenti iz Srbije i njihovi profesori podržavaju zahteve kolega iz drugih zemalja.

Tako su izazvali regionalnu buru i uzbunili sve one čija se politika zasniva na potpirivanju razmirica i razdvajanju.

Njihovu buru i bunt od bura s početka poslednje decenije 20. veka koje su razorile zemlju i razdvojile komšije, razlikuju njihovo zalaganje za mir, solidarnost i međusobna podrška. I bura pozitivnih emocija koju sve to izaziva.

Sve ih povezuju osnovna želja – da u zemljama u kojima žive i studiraju zavlada pravo.

Nit koja ih spaja je i zahtev za odgovornošću za dela zbog kojih izlaze na ulice, ali i preuzimanje odgovornosti za brojne druge događaje, korupciju, kriminal u zemljama iz kojih su.

Oni traže pravdu i žele da žive u pravičnijim državama.

„Hoće l’ ta promjena”

Dok studenti iz Novog Sada u ponedeljak trče do Beograda, pozivajući na naredni protest koji se u subotu 15. februara održava u Kragujevcu, njihove kolege u Sarajevu okupljaju se pred zgradom parlamenta u prvom protestu za narod Jablanice.

Pod sloganom „Hoće l’ ta promjena” neformalna grupa studenata iz Bosne i Hercegovine poziva na proteste zbog stanja u koje su dovedeni stanovnici Jablanice, okoline Fojnice i Konjica posle smrtonosnih poplava u oktobru 2024. godine kada je stradalo 29 ljudi, među njima i dve bebe.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Samoorganizovana grupa studenata- HTP (@hocel.ta.promjena)

Smatraju da je vrh države prava adresa na koju se trebaju obratiti, jer niži nivoi vlasti i nadležnosti entiteta, kantona i opština, smatraju oni, nisu adekvatna mesta na kojima traže pravdu.

„Ovo nije samo nesreća – ovo je rezultat sistemskog nemara i nesposobnosti onih koji su dužni štititi živote građana. Dosta je čekanja!”, stoji u pozivu na protest objavljenom na Instagram stranici organizacije.

Osim što nema odgovora o uzrocima nesreće, pomoć države Jablaničanima kasni, a lokalna zajednica je prepuštena sama sebi, dodaju.

„Ovaj nemar prema ljudskim životima ne sme ostati nekažnjen! Zahtevamo odgovornost svih koji su zakazali, od lokalnih do državnih institucija! Ne dozvolimo da se ova tragedija zaboravi! Pravda za Jablanicu – pravda za BiH!”, navedeno je u pozivu na skup.

Razlog i motiv zbog kojega pozivaju da se izađe na proteste je stanje u koje su dovedeni stanovnici Jablanice, okoline Fojnice i Konjica.

„Kamo sjutra?” – Na 23 minuta buke za 23 žrtve

U dva masovna ubistva – početkom 2025. i u leto 2022. godine na Cetinju je ubijeno 23 ljudi.

Svakom od tih ljudi poslednjih dana posvećena je buka ulicama mesta u Crnoj Gori.

Neformalna grupa studenata Crne Gore „Kamo sjutra” organizuje od 4. februara svaodnevno 23 minuta buke za stradale. Blokiraju ulice, a lokacije blokada objavljuju dan ranije.

Njihova buka počinje u 17:26, a u ponedeljak 10. februara oni će blokirati ulice Nikšića i Cetinja.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Samoorganizovana grupa studenata- HTP (@hocel.ta.promjena)

Pošto su političari nemi na njihovu buku, najavljuju i veliku zajedničku blokadu pred zgradom Vlade Crne Gore u Podgorici za četvrtak 13. februar.

Blokada će trajati skoro šest i po sati – od 11 do 17:26, najavljeno je na Fejsbuk profilu organizacije.

Crnogorski studenti imaju 10 zahteva.

Prvi među njima su ostavke ministra policije i potpredsednika Vlade za bezbednost i odbranu.

Studenti zahtevaju i oduzimanje i uništavanje sveg ilegalnog i skrivenog oružja, kao i strože kazne za nelegalno posedovanje i nošenje oružja.

Regionalna podrška

Kada su studenti u Srbiji blokirali fakultete i izašli na ulice, ubrzo su pridobili podršku sugrađana, a protesti su do sada organizovani bar po jednom u gotovo svim mestima u Srbiji.

Prošlo je sto dana od pada nadstrešnice u Novom Sadu, a zemlja je na nogama i priprema se novi veliki skup u Kragujevcu, na Sretenje, 15. februara.

U međuvremenu, studentima je stigla podrška iz Skoplja, Sarajeva, Ljubljane, Podgorice, Banjaluke, Zagreba, brojnih drugih mesta širom bivših jugoslovenskih republika, sa hrvatskih otoka.

Podržavaju ih i stanovnici brojnih evropskih i svetskih metropola, različitim skupovima tišine i buke.

Tišinom i bukom studenti drže predavanja ovih meseci, na ulicama, trgovima, mostovima, pred državnim institucijama, traže pravdu i vladavinu prava, pešače, trče maratone i nikakva obećanja i obraćanja ih ne zaustavljaju u njihovim zahtevima.