Jugoslavija se u krvavim sukobima raspala pre 33 godine. Danas, tri decenije kasnije, deca rođena posle vremena zla ujedinjuju region protestima za vladavinu prava
Oružje su im transparenti, pištaljke, tišina, buka i zahtevi.
Oni su studenti i uspeli su da podignu i ujedine region onako kako to nijednom političaru u posleratnim godinama nije pošlo za rukom. Moglo bi se reći – uprkos političarima.
Pad nadstrešnice u Novom Sadu u kom je stradalo 15 ljudi, dva masovna ubistva na Cetinju, pogibija 27 ljudi u poplavama u Bosni i Hercegovini – ovo su događaji koji poslednjih meseci na ulice izvode desetine, možda stotine hiljada stanovnika Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine. Predvode ih studenti, a jedan od zahteva je odgovrnost za sve ove tragedije i želja da zavlada pravo.
I nisu samo ove zemlje na nogama, podrška studentima u Srbiji i njihovim zahtevima stiže iz Evrope i sveta, kao i iz susednih država, nekadašnjih sunarodnika.
A i studenti iz Srbije i njihovi profesori podržavaju zahteve kolega iz drugih zemalja.
Tako su izazvali regionalnu buru i uzbunili sve one čija se politika zasniva na potpirivanju razmirica i razdvajanju.
Njihovu buru i bunt od bura s početka poslednje decenije 20. veka koje su razorile zemlju i razdvojile komšije, razlikuju njihovo zalaganje za mir, solidarnost i međusobna podrška. I bura pozitivnih emocija koju sve to izaziva.
Sve ih povezuju osnovna želja – da u zemljama u kojima žive i studiraju zavlada pravo.
Nit koja ih spaja je i zahtev za odgovornošću za dela zbog kojih izlaze na ulice, ali i preuzimanje odgovornosti za brojne druge događaje, korupciju, kriminal u zemljama iz kojih su.
Oni traže pravdu i žele da žive u pravičnijim državama.
„Hoće l’ ta promjena”
Dok studenti iz Novog Sada u ponedeljak trče do Beograda, pozivajući na naredni protest koji se u subotu 15. februara održava u Kragujevcu, njihove kolege u Sarajevu okupljaju se pred zgradom parlamenta u prvom protestu za narod Jablanice.
Pod sloganom „Hoće l’ ta promjena” neformalna grupa studenata iz Bosne i Hercegovine poziva na proteste zbog stanja u koje su dovedeni stanovnici Jablanice, okoline Fojnice i Konjica posle smrtonosnih poplava u oktobru 2024. godine kada je stradalo 29 ljudi, među njima i dve bebe.
Smatraju da je vrh države prava adresa na koju se trebaju obratiti, jer niži nivoi vlasti i nadležnosti entiteta, kantona i opština, smatraju oni, nisu adekvatna mesta na kojima traže pravdu.
„Ovo nije samo nesreća – ovo je rezultat sistemskog nemara i nesposobnosti onih koji su dužni štititi živote građana. Dosta je čekanja!”, stoji u pozivu na protest objavljenom na Instagram stranici organizacije.
Osim što nema odgovora o uzrocima nesreće, pomoć države Jablaničanima kasni, a lokalna zajednica je prepuštena sama sebi, dodaju.
„Ovaj nemar prema ljudskim životima ne sme ostati nekažnjen! Zahtevamo odgovornost svih koji su zakazali, od lokalnih do državnih institucija! Ne dozvolimo da se ova tragedija zaboravi! Pravda za Jablanicu – pravda za BiH!”, navedeno je u pozivu na skup.
Razlog i motiv zbog kojega pozivaju da se izađe na proteste je stanje u koje su dovedeni stanovnici Jablanice, okoline Fojnice i Konjica.
„Kamo sjutra?” – Na 23 minuta buke za 23 žrtve
U dva masovna ubistva – početkom 2025. i u leto 2022. godine na Cetinju je ubijeno 23 ljudi.
Svakom od tih ljudi poslednjih dana posvećena je buka ulicama mesta u Crnoj Gori.
Neformalna grupa studenata Crne Gore „Kamo sjutra” organizuje od 4. februara svaodnevno 23 minuta buke za stradale. Blokiraju ulice, a lokacije blokada objavljuju dan ranije.
Njihova buka počinje u 17:26, a u ponedeljak 10. februara oni će blokirati ulice Nikšića i Cetinja.
Pošto su političari nemi na njihovu buku, najavljuju i veliku zajedničku blokadu pred zgradom Vlade Crne Gore u Podgorici za četvrtak 13. februar.
Blokada će trajati skoro šest i po sati – od 11 do 17:26, najavljeno je na Fejsbuk profilu organizacije.
Crnogorski studenti imaju 10 zahteva.
Prvi među njima su ostavke ministra policije i potpredsednika Vlade za bezbednost i odbranu.
Studenti zahtevaju i oduzimanje i uništavanje sveg ilegalnog i skrivenog oružja, kao i strože kazne za nelegalno posedovanje i nošenje oružja.
Regionalna podrška
Kada su studenti u Srbiji blokirali fakultete i izašli na ulice, ubrzo su pridobili podršku sugrađana, a protesti su do sada organizovani bar po jednom u gotovo svim mestima u Srbiji.
Prošlo je sto dana od pada nadstrešnice u Novom Sadu, a zemlja je na nogama i priprema se novi veliki skup u Kragujevcu, na Sretenje, 15. februara.
U međuvremenu, studentima je stigla podrška iz Skoplja, Sarajeva, Ljubljane, Podgorice, Banjaluke, Zagreba, brojnih drugih mesta širom bivših jugoslovenskih republika, sa hrvatskih otoka.
Podržavaju ih i stanovnici brojnih evropskih i svetskih metropola, različitim skupovima tišine i buke.
Tišinom i bukom studenti drže predavanja ovih meseci, na ulicama, trgovima, mostovima, pred državnim institucijama, traže pravdu i vladavinu prava, pešače, trče maratone i nikakva obećanja i obraćanja ih ne zaustavljaju u njihovim zahtevima.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Više javno tužilaštvo u Beogradu bi u sklopu „afere zvučni top" da hapsi novinara i vojnog analitičara Aleksandra Radića zbog odavanja tajnih podataka i pokušaja rušenja ustavnog poretka. VJT je u to ime objavio i lične podatke novinara N1, RTS-a i Bete, ali i poslanika Narodne skupštine i pilota Vojske Srbije koji su 15. marta komunicirali sa Radićem. NUNS i oštećeni urednik Bete za „Vreme“ kažu da je novinarima time stavljena meta na čelo
Nakon što je Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo da je protiv vojnog analitičara Aleksandra Radića podneta krivična prijava, njegov advokat Stefan Ćorda tvrdi da su navodi tužilaštva preterani i pravno neutemeljeni
Više javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je krivičnu prijavu protiv novinara i vojnog analitičara Aleksandra Radića. VJT je traži pritvor i raspisivanje poternice zbog sumnje da je odavao tajne podatke i hteo da ruši ustavni poredak Republike Srbije
O ulozi nasilja i straha u tehnologiji vladanja Aleksandra Vučića, o nastavku talasa političko-mafijaških ubistava i ranjavanja, kao i o izjavi ministarke Paunović, razgovaraju, raspetljavaju i tumače: predsednik Bodrožić, Filip Švarm i Dragan Popović u novoj epizodi podkasta „Ova situacija“. Poseban fokus stavljen je na retoriku vlasti i posledice koje takav javni govor ostavlja na društvo, dok gosti pokušavaju da odgovore na pitanje – gde je granica i kako povratiti slobodu.
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
