Pokret Samoopredeljenje, na čijem je čelu premijer Kosova u tehničkom mandatu Aljbin Kurti, objavio je plan kako bi trebalo da izgledaju dva nova mosta preko reke Ibar koja razdvaja Severnu i Južnu Mitrovicu. Srbi potpisuju peticiju protiv toga
Srbi u Kosovskoj Mitrovici od ponedeljka (7. jul) potpisuju peticiju protiv izgradnje nova dva mosta na Ibru, koju je pokrenula vlada u tehničkom mandatu u Prištini.
Kamen temeljac za ove mostove već je postavljen, a mašine pripremaju teren za noseće stubove mosta koji je namenjen za saobraćaj i pešake, uprkos protivljenju Srba.
Za izgradnju ova dva mosta, jednog za pešake i drugog za saobraćaj i pešake, vlada Kosova je izdvojila oko tri miliona evra, a završetak radova se očekuje na jesen.
Ispred prostorija Srpske liste u severnom delu Kosovske Mitrovice u međuvremenu je u ponedeljak počelo potpisivanje peticije protiv izgradnje ova dva mosta pod nazivom „Protiv izgradnje Kurtijevih mostova na reci Ibar”. Peticiju je već potpisao veliki broj građana, a ljudi čekaju u redu da je potpišu, prenosi Tanjug.
Srpska lista je saopštila da će potpisivanje peticije biti moguće u naredna dva dana, u periodu od 8 do 12 časova.
Predsednik Srpske liste Zlatan Elek izjavio je da je najavljena izgradnja mostova na Ibru „još jedan pokušaj progona srpskog naroda sa KiM“ i naglasio da je važno da Srbi potpišu ovu peticiju i time pokažu jedinstven stav.
Kurti: Nismo pitali građane, ali je za njihovo dobro
Na pitanje novinara tokom postavljanja kamena temeljca da li su pitali zajednice šta misle o izgradnji nova dva mosta Aljbin Kurti, premijer Kosova u tehničkom mandatu i lider Samoopredeljenja, odgovorio je da sve što rade jeste za dobrobit svih građana.
„Sve što radimo je legitimno i legalno, za dobrobit svih građana. Mi želimo što više komunikacije i cirkulacije, što više razmene i saradnje između ove dve opštine… Mostovi nisu ni protiv koga, oni su za sve građane, i za Albance, i za Srbe, Bošnjake, Rome i druge. Zato budite sigurni da će zbog dva mosta više na reci Ibar, biti samo bolje”, rekao je Kurti.
Potvrđuje i da nisu odustali od otvaranja glavnog mosta, što je bilo aktuelno pitanje prošle godine tokom leta.
„Mi nismo odustali od toga da se otvori i glavni most. Znate da su tu italijanski karabinjeri, ali doći će vreme i za to”, naveo je Kurti.
Brojne tenzije oko mostova
Peticija srpskih građana biće poslata i na adrese država članica Kvinte, i svih država članica Evropske unije, međunarodnim misijama i Unmiku, OEBS-u, Euleksu, i posebno Kforu.
„Evropska Unija blisko koordinira sa svojim međunarodnim partnerima na Kosovu u vezi s budućnošću mosta“, navodi se iz EU-a.
Naime, ova dva mosta bi trebalo da budu izgrađena u okviru projekta na osnovu memoranduma o saradnji Ministarstva infrastrukture Vlade Kosova na dužnosti i opštine Severna i Južna Mitrovica.
„Ovaj projekat će olakšati kretanje građana i služiće kao infrastruktura za komunikaciju, integraciju i razvoj između dva dela grada“, navodi se u objavi Samoopredeljenja 19. juna.
Dan nakon te objave, portparol Evropske unije je saopštio da se svaka odluka o izgradnji infrastrukture preko reke Ibar, koja deli Mitrovicu na dve opštine – Severnu i Južnu – mora doneti pažljivo i inkluzivno, uz potpuno uključivanje svih zajednica na koje se to odnosi.
Glavni most na Ibru koji deli Mitrovicu na južni deo sa albanskom većinom i severni gde živi većinska srpska zajednica, godinama je otvoren samo za pešake. Najava Vlade Kosova jula prošle godine da planira otvaranje ovog mosta podiglo je tenzije i izazvalo reakcije međunarodne zajednice.
Na ovom mostu se nalaze vojnici vojne misije NATO-a na Kosovu (KFOR), koja je tada navela da se svaka odluka o otvaranju mosta mora doneti u okviru dijaloga Kosova i Srbije, koji se vodi posredstvom Evropske unije.
Razlozi za Kurtijev potez
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petkovic za RTS navodi da Aljbin Kurti ima tri glavna, pre svega politička, razloga za ovakav potez.
Prvi razlog je nastavak pritiska i proterivanje srpskog naroda sa severa Kosova i Metohije.
Drugi razlog zašto se baš sada grade mostovi jeste politička kampanja za lokalne izbore, te je otvaranje mostova planirano za oktobar kada će kampanja biti u jeku.
I poslednji razlog, prema Petkoviću, jeste da se zamaskira institucionalna kriza na KiM, jer Kurti nema većinu i ne može da konstituiše parlament.
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
