Posle više od sedam meseci rata u Ukrajini ministar odbrane Sergej Šojgu je prošle subote zvanično saopštio ime komndanta ruskih trupa u Ukrajini: Sergej Surovkin koji u vojnim krugovima ima nadimak „General Armagedon“.
Do sada je, piše nemački „Špigel“, komandna odgovornost uglavnom prebacivana na komandante četiri vojne oblasti u Ukrajini. Imenovanje Surovkina je usledilo posle nekolicine bolnih poraza ruske armije, gubitaka okupiranih teritorija kod Hersona, poraza u strateški važnom gradu Limanu. Na sve to, napad na Krimski most za Vladimira Putina mora da je delovao ponižavajuće.
Kremlju bliske novine “Komsomolskaja Pravda” su pisale da je Putin navodno za svoj rođendan u petak čestitao Surovkinu na novom komandnom položaju.
Korupcija i surovost
„On važi za beskrupuloznog i temperamentnog komandanta“, kaže direktor istraživačkog programa ruskih studija pri Center for Naval Analyses američke mornarice Majkl Kofman za “Špigel”.
Kofman, međutim, ne misli, da će imenovanje Surovkina za komandanta ruskih vojnih snaga u Ukrajini nešto suštinski promeniti: “Ruska vojna mizerija ne može da se popravi samo smenom na vrhu, a Surovkin je de fakto i do sada komandovao većinom ruskih vojnih snaga”.
Ni britanski vojni analitičar Ed Arnold ne misli da će imenovanje Surovkina za glavnokomandujućeg u Ukrajini automatski nešto promeniti i dodaje: “Kao i u slučaju njegovog prethodika Dvornikova sada su mnogi posmatrači zabrinuti zbog reputacije koju je Surovkin stekao brutalnim akcijama u Siriji. Međutim, kao što se vidi još od frebruara, ruskim vojnicima ne treba dodatna motivacijada budu surovi”.
Imenovanje Surovkina se, prema zapadnim vojnim analitičarima, uklapa u strategiju eskalacije Moskve.
Od Avgustovskog puča do Sirije
Pošto je tokom „Avgustovskog puča“ 1991, kojim je vojni vrh SSSR pokušao da svrgne tadašnjeg sovjetskog predsednika Mihaila Gorbačova, pod njegovom komandom jedan tenk pregazio tri demonstranta, proveo je nekoliko meseci u zatvoru. Godine 1995 je, piše „Špigel“, zbog ilegalne trgovine oružjem bio osuđen na uslovnu kaznu zatvora.
U martu 2004. jedan oficir se navodno žalio Tužilaštvu da ga je Surovkin tukao zato što je „pogrešno“ glasao na parlamentarnim izborima. Mesec dana kasnije jedan njegov zamenik je izvršio samoubistvo nakon što ga je Surovkin javno kritikovao. U oba slučajao njegova odgovornost nije utvrđena.
U junu 2004. Surovkin je postavljen za komandanta 42. motorizovane gardijske divizije stacionirane u Čečeniji. Više puta je njegovim potčinjenima zamerano nedolično ponašanje, piše „Špigel“. Najveću pažnju javnosti je privukao napad bataljona „Vostok“ na selo Borodžinovskaja 2005. godine kada su navodno ruki vojnici upadali u kuće, udarali ljude i pljačkali. Navodno su svim muškaricama vezali ruke, terali ih da sa licem okrenutim ka zemlji satima po kiši leže u školskom dvorištu i tukli ih.
Kasnije je Surovkin komandovao ruskim trupama u Siriji koje nisu prezale od bombardovanja gradova u kojima su bili civili. Organizacija za ljudska prava Human Rights Watch svrstala je 2020. Surovkina među one koji bi mogli da su odgovorni za kršenje ljudskih prava u Siriji, piše „Špigel“.
Odgovor na Krimski most
Mediji bliski Kremlju hvale njegovu čvrstinu i disciplinu koja je preko potrebna ruskim snagama u Ukrajini. „Surovkina bije glas čvrstog komandanta koji je u stanju da vodi jedinice u najtežim situacijama. On je general bojnog polja, a ne parketa“, piše tako „Rosijskaja Gazeta“.
A “Komsomolska Pravda” ističe da njegove jedinice uvek imaju “najmanje gubitke” na ratištu, da Surovkin ima veliko borbeno iskustvo, da je jedini dva puta bio glavnokomandujuću u Siriji gde je zaradio orden “Heroja Rusije”.
“Krimski most bila je debela crvena linija”, piše dnevni list “Moskovski Komsomolac” pod naslovom “Ruska linija crvena kao krv: odgovor na Krimski most daće general Armagedon”.
Imenovanje Surovkina je, piše “Špigel”, i signal hardlajnerima u vojsci koji za neuspeh u Ukrajini optužuju vojni vrh i traže mnogo odlučniji odgovor na uspehe ukrajinske ofanzive.
Pozivajući se na anonimne visokorangirane oficire portal u egzilu koji kritikuje Kremlj Meduza tvrdi da je ovaj general pobornik masivnih raketiranja civilne infrastructure i da “nije nimalo sentimentalan”.
U pondeljak je ruska vojska sa više desetina projektila napala više ukrajinskih gradova među kojima i Kijev.
J.H./Spiegel
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
