Foto: Ministarstvo spoljnih poslova Severne Makedonije
Četiri države regiona koje su uskladile stopostotno svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom napravile su neformalnu platformu. Nužnost punopravnog članstva u EU udružio je Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Albaniju i Kosovo. Za Srbiju i Bosnu u ovakvom klubu nema mesta
Jedna od omiljenih aktivnosti regionalnih političara decenijama unazad je kreiranje regionalnih inicijativa. Od početka procesa evroatlantskih integracija regiona kreirano ih je preko pedeset, a retko koja može da se pohvali konkretnim rezultatima.
Da bi bilo dobro imati još jednu regionalnu incijativu, ocenili su ministri spoljnih poslova Crne Gore, Albanije, Severne Makedonije i Kosova. Oni su se prošle nedelje sastali u Skoplju gde su potpisali platformu o stopostotnoj usaglašenosti sa spoljnom politikom Evropske unije.
Time je počela za sada neformalna inicijativa „Zapadni Balkan QUAD – 100 posto usklađenost sa spoljnom politikom EU“.
Ove četiri zemlje regiona ujedinio je stav da je posle agresije Rusije na Ukrajinu, usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ali i vrednostima demokratskog sveta, jedan od „najvažnijih prioriteta zemalja koje teže članstvu u EU“.
„To je jasna poruka gde ove zemlje pripadaju“, rekao je ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani. Dodao je da su se ove četiri zemlje pokazale kao pouzdan partner EU i NATO-a, kroz usaglašavanje sa režimom sankcija Rusiji i humanitarnom i drugom pomoći Ukrajinu.
U saopštenju objavljenom na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Severne Makedonije. stoji da je strateški cilj ove platforme puna integracija četiri zemlje u Evropsku uniju.
U ovoj inicijativi nema mesta za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu. To je i logično ako se uzme u obzir da je Srbija jedina zemlja u regionu koja se nije uskladila sa sankcijama Rusiji i čiji je nivo usaglašenosti sa spoljnom politikom EU prošle godine, svega 48%.
Zbog činjenice da je lider bosanskih Srba Milorad Dodik odlikovao ruskog predsednika Vladimira Putina, mesta očigledno nema ni za Bosnu i Hercegovinu, bez obzira što je ta zemlja podigla nivo usaglašenosti svoje spoljne politike sa EU, približavanjem svojih spoljnopolitičkih pozicija sa evropskim po pitanju Rusije.
Dok se predsednik Srbije priprema za putovanje u Italiju na Sajam vina, omiljenu aktivnost u okviru inicijative Otvoreni Balkan (OB), poznavaoci regionalnih prilika upoređuju QUAD sa OB.
Ove dve inicijative razlikuju se pre svega po svojoj prirodi. Prvo, Otvoreni Balkan je, bar formalno, ekonomska inicijativa tri države (Srbije, Albanije i Severne Makedonije). Sa druge strane, QUAD platforma izgleda kao ujedinjeni politički front četiri države regiona sa ciljem što bržeg pristupanja tih država Evropskoj uniji. QUAD platforma bi vrlo brzo mogla da dobije nedvosmislenu podršku Evropske unije, a to Otvorenom Balkanu fali od početka.
Bez obzira što EU insistira da bi u regionalnim inicijativama trebalo da učestvuje svih šest država regiona, teško da bi se nešto moglo zameriti udruživanju četiri države koje su se već pokazale kao kredibilni partneri EU uvođenjem sankcija Rusiji, a koje žele da udruže svoje kapaciteta ka bržem punopravnom članstvu.
Osim komesara za proširenje Olivera Varheljija, čoveka bliskog mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, koji je umeo da na sajmu vina popije po koju čašu sa liderima Otvorenog Balkana, niko od evropskih zvaničnika nije podržao Otvoreni Balkan.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u poseti Albaniji 2021. izbegla je da pruži podršku OB i naglasila važnost Berlinskog procesa u kome učestvuje svih šest država regiona.
Poslanici Evropskog parlamenta otišli su korak dalje i u jednoj od rezoluciji poslanika Tonina Picula usvojenoj u novembru prošle godine pozvali su Evropsku uniju da izrazi „jake rezerve“ prema svakoj inicijativi koja „nije zasnovana na pravilima EU, kao što je inicijativa Otvoreni Balkan“.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Firma sa samo dva zaposlena za manje od godinu dana ostvarila je rast prihoda od preko 1000 odsto, i to gotovo isključivo kroz poslove sa Gradom Beogradom, upozorava organizacija „Beograd u pokretu“
Dok se predsednik Srbije Aleksandar Vučić vraća na radikalska podešavanja, a mediji pod njegovom kontrolom prskaju šovinizam i mržnju po javnom prostoru, građani dočekuju studente koji pešače iz Novog Pazara zagrljajima, suzama, burom emocija. Na delu je bukvalno borba dobra i zla
Radio-televizija Srbije je raspisala konkurs za generalnog direktora. Pod upravom Dragana Bujoševića opozicija je RTS kritikovala da je glasilo naprednjaka, a Aleksandar Vučić besneo na svaku naznaku nepokoravanja. Bitka za nezavisnost Javnog servisa sada ulazi u novu fazu
Bogoljub Karić, koji je poslovnu imperiju izgradio u vreme Slobodana Miloševića, u Srbiju se vratio tek kad su naprednjaci došli na vlast. Sada se žali da u Srbiji nema mesta njegovom biznisu
Incident u Ćacilendu je najnovije u nizu zaoštravanja situacije u Srbiji od pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra, piše "Njujork tajms"
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
