Foto: AP
Danas je do okončanja "specijalne vojne operacije" prestala sa radom i "Nova Gazeta", poslednji nezavisni medij u Rusiji. Formalni razlog je što nije pravilno identifikovala jednu organizaciju koju vlasti smatraju „stranim agentom“, a neformalni jednostavno zato što nije na liniji Kremlja
„Obustavljamo objavljivanje novina na našem sajtu, društvenim mrežama i u štampi do okončanja ’specijalne operacije’ na teritoriji Ukrajine“, objavila je danan „Nova Gazeta“.
Redakcija je odlučila da prestane sa radom nakon što je primila drugo upozorenje od državnog regulatora za komunikacije Roskomnadzora zbog svog izveštavanja. Urednik ovog lista Dmitrij Muratov poručio je čitaocima da je odluka bila teška, „ali da nisu imali drugog izbora“.
Redakcija je tražila objašnjenje zašto je dobila novo upozorenje, ali ganije dobila. Ruske novinske agencije su objavile izjavu Roskomandzora da Nova Gazeta nije pravilno identifikovala organizaciju koju vlasti smatraju „stranim agentom“. „Nova Gazeta“ je poznata po tekstovima kritički nastrojenim prema Kremlju.
Odmah na početku rata Dmitrij Muratov je izrazio žaljenje zato što je Rusija napala Ukrajinu. On je prošlog oktobra dobio Nobelovu nagradu za mir zbog borbe za slobodu medija u Rusiji.
Zatim je, nakon što je predsednik Rusije Vladimir Putin doneo dekret po kome se kažnjavaju svi „koji šire lažne vesti o aktivnostima ruske vojske u Ukrajini i pozivaju na uvođenje sankcija“, objavio da će se protiv cenzure boriti tako što će prestalati da objavljuje sve sadržaje o ruskim vojnim akcijama u Ukrajini, ali će zato nastaviti da izveštava o sve većoj ekonomskoj krizi, padu životnog standarda i progonu ruskih disidenata.
Čitaoci „Nove Gazete“ i opoziciono opredeljeni Rusi izražavaju žaljenje zbog zatvaranja ovog medija. „Voleo bih da je Roskomandzor prestao sa radom“ napisao je na Tviteru jedan od uhapšenih antiratnih Andrej Pivovarov.
Nakon dekrteta koji propisuje na koji način se izveštava o ruskoj invaziji na Ukrajinu većina ruskih medija se drži zvančnih stavova Kremlja, dok su nezavisni mediji prestali sa radom. Država je blokirala radio Eho Moskve i mnogo portale, pa i BBC, Voice of America i Radio Free Europe i DW na ruskom. Mnogi straani reporteri su napustili Moskvu, jer pravila o izveštavanju o ratu vađe i za njih.
S.Ć./Reuters
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nekadašnji potpredsednik Vlade Vojvodine Goran Ješić pušten je na slobodu, saopštio je njegov brat Vladimir na društvenoj mreži Iks. Na slobodu je izašao i student Relja Stanojević, a očekuje se da bude oslobođen i Miša Bačulov
Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, preminuo je u 65. godini
U petak pre podne u Beogradu je bilo olujnih udara košave, što je dovoljno snizilo temperaturu da se sneg u tankom sloju zadržava na tlu
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
