Foto: AP
Danas je do okončanja "specijalne vojne operacije" prestala sa radom i "Nova Gazeta", poslednji nezavisni medij u Rusiji. Formalni razlog je što nije pravilno identifikovala jednu organizaciju koju vlasti smatraju „stranim agentom“, a neformalni jednostavno zato što nije na liniji Kremlja
„Obustavljamo objavljivanje novina na našem sajtu, društvenim mrežama i u štampi do okončanja ’specijalne operacije’ na teritoriji Ukrajine“, objavila je danan „Nova Gazeta“.
Redakcija je odlučila da prestane sa radom nakon što je primila drugo upozorenje od državnog regulatora za komunikacije Roskomnadzora zbog svog izveštavanja. Urednik ovog lista Dmitrij Muratov poručio je čitaocima da je odluka bila teška, „ali da nisu imali drugog izbora“.
Redakcija je tražila objašnjenje zašto je dobila novo upozorenje, ali ganije dobila. Ruske novinske agencije su objavile izjavu Roskomandzora da Nova Gazeta nije pravilno identifikovala organizaciju koju vlasti smatraju „stranim agentom“. „Nova Gazeta“ je poznata po tekstovima kritički nastrojenim prema Kremlju.
Odmah na početku rata Dmitrij Muratov je izrazio žaljenje zato što je Rusija napala Ukrajinu. On je prošlog oktobra dobio Nobelovu nagradu za mir zbog borbe za slobodu medija u Rusiji.
Zatim je, nakon što je predsednik Rusije Vladimir Putin doneo dekret po kome se kažnjavaju svi „koji šire lažne vesti o aktivnostima ruske vojske u Ukrajini i pozivaju na uvođenje sankcija“, objavio da će se protiv cenzure boriti tako što će prestalati da objavljuje sve sadržaje o ruskim vojnim akcijama u Ukrajini, ali će zato nastaviti da izveštava o sve većoj ekonomskoj krizi, padu životnog standarda i progonu ruskih disidenata.
Čitaoci „Nove Gazete“ i opoziciono opredeljeni Rusi izražavaju žaljenje zbog zatvaranja ovog medija. „Voleo bih da je Roskomandzor prestao sa radom“ napisao je na Tviteru jedan od uhapšenih antiratnih Andrej Pivovarov.
Nakon dekrteta koji propisuje na koji način se izveštava o ruskoj invaziji na Ukrajinu većina ruskih medija se drži zvančnih stavova Kremlja, dok su nezavisni mediji prestali sa radom. Država je blokirala radio Eho Moskve i mnogo portale, pa i BBC, Voice of America i Radio Free Europe i DW na ruskom. Mnogi straani reporteri su napustili Moskvu, jer pravila o izveštavanju o ratu vađe i za njih.
S.Ć./Reuters
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„U Srbiji može da se čuje – svi nas mrze, niko nas ne voli. Jedino nas sada Mađari vole. Ne vole nas muslimani, Bugari, ovi, oni. I na kraju, uvek se nađe – ne voli nas Vatikan. Uvek se nađe neki razlog“, kaže kardinal Ladislav Nemet
Da se nešto menja u Srbiji na svojoj koži su osetili ministar policije Ivica Dačić i ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović. Došli su u Sava centar na proslavu rođendana hora „Čarolija“ da im aplaudiraju, a doživeli salvu zvižduka
Da bi umirila srednjoškolce, koji su se studentima pridružili na ulicama, vlast im je produžila zimski raspust. Mera, ipak, nije urodila plodom, so obzirom na to da đaci Jovine gimnazije već najavljuju da u školi ostaju i tokom raspusta
Ogromno okupljanje na Slaviji simbol je sve većeg nezadovoljstva među građanima. Dok vlasti umanjuju broj učesnika, protesti dobijaju na značaju, otvarajući pitanja o političkoj artikulaciji i daljoj sudbini pokreta, ocenjuje DW
Arhiv javnih skupova utvrdio je da se na protestu, koji su organizovali studenti na Slaviji, okupilo između 100.000 i 102.000 ljudi
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
