Foto: Youtube printscreen
U pokušajima da diskretuje ljude koji protestuju i opoziciju, predstavnici srpske vlasti stalno navode primer Norveške posle masakra pre 12 godina. Samo što postoji jedna velika razlika. Tadašnji premijer Norveške Jens Stoltenberg važio je 2011. za "hladnog birokratu". Nakon masakra, kada se našao na terenu ljudskosti, plakao je s narodom, narod je plakao s njim, u trenucima najveće nacionalne žalosti pronašao je prave reči saučešća i utehe
Proteklih dana predstavnici srpske vlasti ponavljaju svakom prigodom kako posle masovnog ubistva u Norveškoj pre 12 godina niko nije tražio ničiju ostavku, niko ostavke podnosio nije i nije bilo demonstracija protiv vlasti. Time je trebalo obesmisliti poteze i zahteve srpske opozicije, prenosi se poruka da se opozicija ponaša nenormalno i nemoralno.
Što se Norveške tiče, sve je to tačno. Samo što je velika razlika u tome, kako je tamo tih kobnih dana vlast reagovala, a kako su se ponašali predstavnici vlasti Srbije nakon što je pobijeno devetoro dece, osam mladih ljudi i školski čuvar ”Ribnikara“.
Kako je bilo u Norveškoj, a kako u Srbiji?
Norvešku je 22.jula 2011. godine kao nikad pre u njenoj istoriji pogodila tragedija nezapamćenih razmera. Desničar Anders Brevik ubio je 77 ljudi, ranivši tokom smrtonosnog pohoda još 93. Prvo je podmetnuo bombu u Oslu, da bi potom na ostrvu Utoja ubijao koga god je imao pred očima.
Dvanaest godina kasnije, Srbiju su u roku od 24 časa toliko potresla dva masakra da se ni 16 dana kasnije niko u zemlji još nije oporavio od toga.
Tadašnji norveški premijer Jens Stoltenberg, do tada sa imidžom „hladnog birokrate“, plakao je izjavljujući saučešće porodicama preminulih. Donosio je cveće na mesto zločina, održaao govor koji je bio preko potreban celoj naciji ujedinivši narod u bolu. Prosto rečeno – emocijama i gestovima pokazivao je da je jedan-od-nekoliko-miliona-Norvežana.
Današnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić, činio je sve samo ono najvažnije ne – da pokaže emocije i saosećanje u bolu porodica koje su u dva odvojena masakra u Beogradu i okolini Mladenovca izgubili najmilije.
Aleksandar Vučić je svih 16 dana posle tragedije, dakle od 3. maja do danas vreme koristio isključivo da se obračunava sa opozicijom i delom naroda koji mu nije naklonjen. Političke protivnike nazivao je lešinarima I hijenama, medije i u najgorim danima u novijoj istoriji Srbije, delio je na “tajkunske” i “netajkunske”, a za svo to vreme nijednom nije otišao do OŠ “Vladislav Ribnikar” da položi cveće ili se upiše u knjigu žalosti. S druge strane, nije propustio priliku da narod upozna sa “činjenicom” da su u tu školu išla i idu deca bogatih roditelja.
A kako je sve izgledalo kada je Norvešku pogodila tragedija i šta je tada naciji poručio premijer Jens Stoltenberg?
Ujedinjen narod, suze na licu premijera
“I dalje verujemo u dobro. Postoji Norveška pre 22.jula i jedna posle. Samo mi odlučujemo kakva će Norveška biti”, rekao je Stoltenberg pred 200.000 ljudi na glavnom trgu u Oslu.
Pokušavajući da obuzda emocije i suze, Stoltenberg je, dok je govorio gledao narod kako ujedinjen plače, drži se za ruke i polaže cveće na mestima tragedije. Svaki stanovnik bio je na nogama, više nego 8.maja 1945.godine kada se završila okupacija Nemačke.
“Bili smo najbolja zemlja na svetu. I ostaćemo takvi. Složni i jaki”, rekao je Stoltenberg sa suzama u očima.
Dok je narod Norveške stajao na trgu iza kojeg je u daljini svetlucao fjord pod svetlima velegrada, Oslo je bio zatrpan cvećem i ljubavlju.
Nacionalna pesma Nordala Griga “Mladosti” postala je preko noći svojevrsna himna protiv terora.
“Evo ti zaštita od nasilja, evo ti mač. To su vera u naš život i vrednost ljudi”, pevali su Norvežani, a s njima i premijer.
“Bomba i meci trebalo je da promene Norvešku. Norveški građani na to su odgovorili još intenzivnijim prihvatanjem naših vrednosti. Ubica nije uspeo, narod je pobedio”, poručio je Stoltenberg.
I.Đ.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kakve poruke šalje naprednjački megafon Dragan J. Vučićević govorom verske i nacionalne mržnje usmerenim ka studentima iz Novog Pazara i kakav je njegov efekat
„Vreme“ istražuje kako je mafijaška likvidacija u Beogradu na vodi ogolila da policija posmatra i štiti kriminalce, umesto da ih hapsi. Pa ih još ubiju na njihove oči
I vlast i deo opozicije osećaju nelagodu jer se pojavio novi snažni akter na političkoj sceni, kaže rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić za „Vreme“. Kaže da ljudi sa studentske liste moraju biti produžena ruka studenata i da poverenje ne smeju da iznevere
Dok vlast poziva na dijalog i osuđuje "blokaderski terorizam", opozicija za incident u Ćacilendu krivi režim koji je u centru Beograda instalirao šatorsko naselje u kome se okupljaju „nasilnici i kriminogeni elementi“.
Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji koju je usvojena 22. oktobra ocenjena je kao najoštrija od svih dosadašnjih i njome se pre svega izražava podrška istinskom dijalogu o tome kako Vlada Srbije može da ispuni zahteve studenata, uključujući zahteve za prevremenim izborima
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Goruće pitanje nije zašto se šator u Ćacilendu zapalio, već šta šta to šatorsko naselju ima da traži ispred Narodne skupštine već pola godine
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zakazao je za 26. maj kontramiting zarad odbrane „demokratskih i slobodarskih vrednosti“, „najveći skup“ ikada viđen u Srbiji. Kada partija na vlasti politiku iz institucija prebacuje na ulicu nešto debelo nije u redu
