Foto: AP
Ministar spoljnih poslova Srbije ne vidi ništa sporno u potpisivanju Plana konsultacija sa Ministarstvom spoljnih poslova Rusije. Trenutak i mesto potpisivanja, posebno u svetlu prijateljskih i specijalnih srpsko-ruskih odnosa, su diplomatski signal koji je u EU i SAD u najmanju ruku veoma upitan
Nakon negativnih reakcija i komentara u svetu i u zemlji o Planu konsultacija ministarstava spoljnih poslova Srbije i Rusije za naredne dve godine, koji su na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku potpisali ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković i njegov ruski kolega Sergej Lavrov, dana je Selaković izjavio je da je reč o „tehničkoj stvari“.
„Plan konsulatacija sa MSP Rusije se potpisuje od 1996. godine. Reč je o tehničkoj stvari. Nema kao temu konsultacije bezbednosne politike. Reč je o konsultacijama o bilateralnim odnosima i multiratelanim konsultacijama“, naveo je Selaković, a preneo Tanjug.
Pojasnio je da se „konsultujemno sa svima, čak i sa onima sa kojima su naši stavovi potpuno suprotni“.
Njegov „lični stav“ je da je Srbija mogla i da odbije da potpiše sporazum, ali da u njemu ne vidi ništa suštinski sporno zbog čega bi saradanja Srbije i Rusije na tom planu trebalo da bude prekinuta.
O aktuelnom četvorodnevnom referendumu koji Moskva sprovodi u regijama Donjeck, Luganjsk, Herson i Zaporožje Selaković je rekao da „u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i opšte prihvaćenim principima i normama međunarodnog javnog prava Srbija ne može da prihvati te rezultate“.
„Sa jedne strane principijelna naša posvećenost principima i pravilima međunarodnog javnog prava, Povelji Ujedinjenih nacija, a sa druge strane to bi bilo potpuno suprotno našim državnim i nacionalnim interesima, potpuno suprotno našoj politici očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta i posvećenosti principu nepovredivosti granica“, rekao je Selaković.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon prokomentarisala je potpisivanje Plana konsultacija ministarstava spoljnih poslova Srbije i Rusije za naredne dve godine i ovaj sporazum nazvala „ozbiljnim skandalom“, te konstatovala da srpski put ka EU „ne vodi preko Moskve“.
I izvestila Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik oštro je osudio potpisivanje „samo tehničkog“ plana između Srbije i Rusije.
Stranka slobode i pravde (SSP) smatra da je potpisivanje Plana „neverovatno u momentu dok čitav svet sa strahom prati poteze Moskve koji ugrožavaju svetski mir i dok mesecima gledamo svakodnevna stradanja ukrajinskog naroda.“
Šta god da Selaković sada objašnjavao, sama slika njegova sa Lavrovim kako nešto potpisuje u Njujorku, čemu je prethodila najoštrija osuda ruske agresije na Ukajinu u Generalnoj skupštini UN, je zabetonirala Srbiju kao ruskog satelita u Evropi. Dokumenti o strateškom partnerstvu i specijalnim odnosima Srbije i Rusije su i dalje na snazi.
Međusobnom smeškanju Selakovića i Lavrova, koji je na spisku ljudi protiv kojih su na snazi individualne zapadne sankcije, pred kamerama, prethodili su izlaganju predsednika Srbije Aleksandra Vučića pred Generalnom skupštinom UN u kome je napad zapadne alijanse i NATO-a na Srbiju 1999. izjednačio sa onim što Rusija radi u Ukrajini i susret ministra unutrašnjih poslova Srbije Aleksandra Vulina sa ministrom spoljnih poslova Rusije u Moskvi.
Koliko god da se Vučić i njegovi ministri pre svega obraćaju svojim biračima, diplomatski signali koje šalju u trenutku sukoba između Zapada i Rusije su u EU i SAD, najblaže rečeno, veoma upitni.
S.Ć./A.I./Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
