Foto: Tanjug
Novi ciklus vrednovanja škola počeo je u školskoj 2019/20, ali je epidemija korona virusa zaustavila proces na dve godine. Ove godine se nastavlja i biće vrednovano još 275 obrazovnih ustanova. Pratiće se kako nastavnici realizuju časove, razgovaraće se sa osobljem, učenicima i roditeljima. Analizira se pedagoška dokumentacija, godišnji plan rada, opremljenost, bezbednost škole
U periodu od šest godina svaka škola mora biti vrednovana bar jednom, kažu u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Prvi ciklus vrednovanja je obavljen, od 1.154 osnovne škole svaka treća ocenjena je dvojkom, jedinicu je dobilo 4 odsto škola, dok je 70 odsto procenjeno ocenom 3 ili 4. Prosečna ocena bila je 2,8
U ovoj školskoj godini Ministarstvo prosvete napravilo je plan da se analizira i vrednuje rad 275 obrazovnih ustanova– 267 osnovnih, srednjih i mešovitih škola, kao i osam predškolskih ustanova. Reč je o drugom ciklusu vrednovanja škola.
U Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja za Euronews Srbija kažu da u periodu od šest godina svaka škola mora biti vrednovana bar jednom.
Najniža ocena koju škola može da dobije je jedinica, dok je najviša četvorka. U prvom ciklusu vrednovane su 1.154 osnovne škola. Svaka treća ocenjena je dvojkom, jedinicu je dobilo 4 odsto škola, dok je 70 odsto procenjeno ocenom 3 ili 4. Prosečna ocena bila je 2,8.
„Tada je vrednovano i 437 srednjih škola. Prosečna ocena opšteg kvaliteta rada za sve vrednovane srednje škole iznosila je 2,8. Od toga 69,6 odsto škola dobilo opštu ocenu 3 ili 4, koja ih svrstava u kategoriju škola u kojima se dobro radi. Opštu ocenu 2 za kvalitet rada ima četvrtina vrednovanih škola, dok je 3,7 odsto škola dobilo najnižu ocenu 1“, kaže Gordana Čaprić, zamenica direktora Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Novi ciklus vrednovanja škola počeo je u školskoj 2019/20, ali je korona ceo proces zaustavila na dve godine. Od prošle školske godine proces je ponovo aktiviran i nastavljen ove.
Za svaku školsku upravu formirani su timovi koji vrednuju škole. Dolazak prosvetnih savetnika se najavljuje obrazovnim ustanovama i najčešće ostaju dva ili tri dana. Prati se kako nastavnici realizuju časove, razgovara se sa direktorom, stručnim saradnicima, nastavnicima, učenicima, roditeljima. Analizira se pedagoška dokumentacija, godišnji plan rada, opremljenost, bezbednost škole.
„Spoljašnje vrednovanje škole vrši se u šest oblasti kvaliteta na osnovu 24 standarda i 124 pokazatelja kvaliteta rada škola. Na osnovu prisutnosti pokazatelja i ostvarenosti stanadrada, škola se ocenjuje ocenom od 1 do 4, pri čemu je ocena 4 najviša ocena“, navela je Čaprić.
Spoljašnje vrednovanje sprovodi se najmanje jednom u šest godina. Spoljašnje vrednovanje može se sprovoditi i češće, prema proceni nadležne školske uprave, na zahtev ministra nadležnog za poslove obrazovanja i vaspitanja ili škole. U školi koja je ocenjena ocenom 1, spoljašnje vrednovanje se sprovodi nakon tri godine.
Čim završe rad, prosvetni savetnici obično usmeno upoznaje direktora ustanove o preliminarnim nalazima o radu ustanove. Tim za spoljašnje vrednovanje priprema izveštaj i dostavlja ga ustanovi najkasnije u roku od 60 dana od izvršenog pregleda.
Godišnji izveštaji se redovno objavljuju na sajtu Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Z.S/Euronews
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U ponedeljak počinje suđenje novosadskim aktivistima i političarima optuženim da su tobože kovali zaveru da sruše ustavni poredak Srbije. Polovina njih je u egzilu
„Govorim o studentima i aktivistima iz Novog Sada koji od marta ne mogu da se vrate u Srbiju“, rekao je aktivista i student Pavle Cicvarić
„Kako će da nam pomognu Arapi oko NIS-a, ako vide da sam ubijao nevinu muslimansku decu“, rekao je Vučić, komentarišući tekstove da je učestvovao u „Sarajevo safariju“
Tužilaštvo za organizovani kriminal se u istragama korupcije oko nadstrešnice i Generalštaba našlo između čekića i nakovnja. I još nije sasvim jasno: hoće li oni da rade svoj posao i hapse koga treba, makar i ministre? Ili neće?
Vanredni predsednički izbori u Republici Srpskoj pokazaće da li će Milorad Dodik, unatoč sudskoj zabrani, ostati doživotni predsednik, istina u nekom drugom fizičkom pojavnom obliku
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
