Nastavlja se beli štrajk: Zašto prosvetni sindikati nisu ujedninjeni?

Vlada i Narodna skupština nisu ispunili zahteve belog štrajka do 13. oktobra, te su članovi Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) započeli u ponedeljak, 14. oktobra  njegovu drugu fazu – upisivanjem ocene  „odličan 5″ svakom učeniku.

Ta petica, ukoliko zahtevi belog štrajka ne budu usvojeni ni do kraja polugodišta, biće osnov za zaključivanje ocena „odličan 5“, bez obzira na sve druge ocene koje će se davati prema objektivnim kriterijumima, na uobičajene načine.

Predsednik NSPRS-a Dušan Kokot kaže za „Vreme” da su državi ispostavili tri zahteva još u decembru 2022. godine, kada su đaci izmakli stolicu nastavnici u Trsteniku.

„Dakle, izmena Krivičnog zakona treba da nas štiti od odraslih, ne od dece. Drugo, mora da postoji mogućnost suspenzije učenika sa časa. On može da urinira na času, vama zakon ne dozvoljava da ga udaljite. I treće, ne mogu prosvetne inspekcije da reaguju po anonimnim prijavama. Nastavnici zbog toga rade pod neverovatnim pristikom. Za sve to ne treba ni jedan jedini dinar, samo politička volja”, kaže Kokot.

Sagovornik „Vremena” kaže da, nažalost, od tragedije u „Ribinikaru” ništa nismo načuili i da sistem mora se menja iz temelja.

„Pogledajte šta smo dobili izmenom Krivičnog zakonika? Država je iskoristila priliku da uradi gomilu poganih stvari, a navodno se zakon menja zbog prosvetnih radnika”, kaže Kokot.

Slučaj:  „Znaš ti ko sam ja”?

On podseća i na slučaj majke koja je u junu pretkula nasatvnicu biologije u OŠ „Jovan Dučić”.

„Da li se iko interesuje šta je bilo sa majkom ‘Znaš ti ko sam ja’? Bila je tri dana u pritvoru, dok nije izašla nastavnica iz bolnice, da bi je mogli saslušati. Dete je ispisano, upisano u drugu školu i idemo dalje. Jel to način na koji ćemo da rešavamo probleme?” pita se Kokot.

„Vratite nastavniku pravo da na času bude nastavnik”, kaže.

„Nećemo golim grudima na bajonet za 2500 dinara ”

Iz NSPRS-a očekuju razumevanje i podršku kolega, učenika i roditelja, mada još uvek ne postoji zajednički dogovor sa četiri reprezentativna sindikata, koji su takođe u septembru započeli svoj vid štrajka. 

„Mi smo se udruživali sa reprezentativnim sindikatima prošle godine i izlazili smo zajedno na ulice. Ovog puta nismo podržali proteste jer su zahtevi besmisleni. Ne rešavaju nijedan gorući problem. Suština tog štrajka je da prosvetni radnici dobiju oko 2500 dinara više od onoga što država nudi”, kaže Kokot.

„Izvinite, za to se ne ide golim grudima na bajonet”, dodaje.

On podseća da je NSPRS dao sistemski predlog i za platu prošle godine.

„Da se reši kao što je i u drugim delatnostima poput vojske, policije i javnih preduzeća. Tamo nema štrajkova, jer se osnovica računa kao najniža minimalna zarada”, kaže Kokot.

Kako objašnjava, na taj način niko ne može da ima minimalac i između svakog koeficijenta postoji razlika u plati.

„Mi danas to nemamo. Mi smo u situaciji da ljudi sa osnovnom školom koji obavljaju fizičke poslove i ljudi sa srednjom koji rade administrativne poslove imaju u dinar istu platu. To se ne može popraviti. Ta torta je trula. Ne može se samo novi šlag staviti”, kaže Kokot.

Šta znače sistemske promene

Sistemska promena znači, dodaje, da je neophodno da se ustroji potpuno novi i drugačiji način obračuna plate.

„Danas je plata proizvod osnovice i koeficijenta. Osnovica je 5000 dinara, a koeficijent oko 17, 32 dinara. Izvinite zbog čega to mora biti tako kompikovano? Suština je da osnovica bude minimalna zarada, a onda se koeficijenti slažu od 1 do 2,5 odsto, o čemu se da pregovarati. Ali to bi smistemski rešilo plate u obrazovanju i ne bismo svaka tri meseca jurili sopstveni rep”, kaže Kokot.

Naglašava da je pitanje za reprezentativne sindikate zašto nisu podržali taj predlog, nego jure 2800 dinara?

„Ja mogu da budem solidaran, ali ne ako skačemo sa desetog sprata na glavu. Koriste se bes i aklumulirano nezadovoljstvo prosvetnih radnika, koji de fakto postoje. I to je potpuno opravdano, ali to treba iskoristiti za sistemske promene. Mi ne možemo više da podržavamo pogrešne politike, jer nas je upravo to poslednjih dvadeset godina dovelo dovde”, kaže Kokot.

Samo prosveta bez sigurnog minimalca

On podseća da je rezultat petnaestogodišnje naopake politike da su prosvetni radnici  2009. godine imali tri puta veću zaradu od minimalca. Danas u odnosu na to, nakon 15 godina, su izgubili, kako kaže, oko 60-70.000 dinara svakog meseca.

„Zašto se to dešava samo u prosveti? Da deveset odsto ljudi radi za ispod minimalca. Pa im se dotira do minimalne zarade. Kako može država nekome da ugovori zaradu ispod minimalne?”, pita Kokot.

Na ovaj način, kaže, sutra država može da smanji osnovicu na pet dinara i svi će biti na minimalcu, a sve u skladu za zakonom.

„To je neprihvatljivo. Bez osnovice koja je u visini minimalne zarade, nema napretka ni sistemskog rešenja”, kaže Kokot.

Zbog toga, dodaje, ne sme da bude kompromisa.