Foto: AP Photo
Vazduhoplovnim snagama pripašće 40,9 milijardi evra za razvoj i kupovinu, uključujući nabavku ratnih aviona lovaca tipa Eurofajter i F35, mornarici je namenjeno 19,3 milijarde evra, od toga 16,6 milijardi evra za kupovinu novih brodova i podmornica...
Nemački Bundestag je odobrio plan vlade vredan 100 milijardi evra za modernizovanje vojske. Kancelar Olaf Šolc je taj plan najavio 28. februara, četiri dana pošto je Rusija napala Ukrajinu, i njegove reči su poslanici Bundestaga tada ispratili ovacijama. Pojedini nemački mediji su tada isticali da je takva situacija, da Bundestag sa oduševljenjem pozdravlja izdvajanje ogromne sume za naoružanje, do tada bila potpuno nezamisliva.
Za osnivanje specijanog vojnog fonda glasalo je 567 poslanika, a bio je dovoljan 491 glas. Protiv je glasalo 96 poslanika, a 20 je bilo uzdržano, a da bi se plan potpuno usvojio potrebno je da glasanje prođe i gornji dom parlamenta i da za njega i tamo glasa dvotrećinska većina.
Rojters je imao uvid u dokument u kome se precizira na šta će se potrošiti novac iz specijalnog fobda. Najveći deo pripašće vazduhoplovnim snagama, predviđeno je da se 49,9 milijardi evra potroši na razvoj i kupovinu, uključujući nabavku ratnih aviona lovaca tipa Eurofajter i F35, kao i izgradnju svemirskog sistema za radno upozoravanje.
Mornarici je namenjeno19,3 milijarde evra, 16,6 milijardi evra za kupovinu novih brodova i podmornica, kao i razvoj naslednika pešadijskog borbenog vozila tipa Marderin.
Olaf Šolc je, govoreći 28. februara o ruskoj agresiji u Bundestagu, najavio i da će „od sada, iz godine u godinu, Nemačka ulagati više od dva odsto svog bruto domaćeg proizvoda za odbranu“. To je i obaveza svake članice NATO-a koju Nemačka do sada nije ispunjavala, i zbog toga je godinama bila suočena sa protestima i kritikama Sjedinjenih Američkih Država.
Šolc je naglasio da se povećanje potrošnje za odbranu na dva odsto BDP-a ne dešava samo zato što je obećano saveznicima u NATO. „Ovo radimo i zbog sebe, zbog sopstvene bezbednosti,“ dodao je on.
M.T./Rojters
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Ogromno okupljanje na Slaviji simbol je sve većeg nezadovoljstva među građanima. Dok vlasti umanjuju broj učesnika, protesti dobijaju na značaju, otvarajući pitanja o političkoj artikulaciji i daljoj sudbini pokreta, ocenjuje DW
Arhiv javnih skupova utvrdio je da se na protestu, koji su organizovali studenti na Slaviji, okupilo između 100.000 i 102.000 ljudi
Veliki protest studenata i građana održan je danas i u Nišu, solidarno sa protestom na Slaviji koji je počeo u isto vreme. Studenti kažu da je ovo najmasovniji protest u Nišu do sada i poručili da će ih biti sve više
Nakon što je sa prijateljima u Predsedništvu okitio jelku, predsednik Srbije je izjavio da je održan „izuzetno veliki skup“, da su „ti ljudi opoziciono orjentisani“ i da je „uvek spreman da čuje šta misle“. Nekoliko sati pre toga, za opoziciju je rekao da su magarci
Magarci, zgubidani i dokoni ljudi koji pričaju gluposti – tim rečima se predsednik Srbije obratio članovima opozicije. „Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, prelaznu vladu nećete imati“, rekao je Vučić
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
