Nacionalizacija ruskih firmi: Kako to rade Rumuni, Bugari i Nemci

Dok Srbija čeka da Rusi pristanu da prodaju NIS, druge evropske zemlje su uveliko preuzele stvar u svoje ruke i nacionalizovale ruske naftne kompanije u svojim državama. Neki od ovih scenarija Srbija bi mogla da sledi – da ima političke volje za to.

Rumunija nije časila časa

Lukoil u Srbiji sklopljenih ruku isčekuje 13. decembar, da im istekne licenca za rad i stupe na snagu sankcije Amerike.

Rumunska koaliciona vlada nije bila spemna na to tapkanje u mestu. Početkom decembra je odobrila uredbu koja omogućava preuzimanje lokalne imovine kompanija koje su pod međunarodnim sankcijama, a to su upravo firme poput ruskog Lukoila.

Dekret daje vladi Rumunije ovlašćenje da imenuje posebne upravnike za kompanije koje zbog sankcija mogu da naruše tamošnju privredu, izazovu skokove cena, ili ugroze energetsku sigurnost, prenosi Rojters. Lukoil u Rumuniji ima 320 benzinskih stanica, upravlja trećom po veličini rafinerijom u zemlji i ima prava na istraživanje u delu Crnog mora.

Početkom novembra, kada je postalo jasno da će i Lukoil potpasti pod američke sankcije, Rusi su pokušali da prodaju evropski deo Lukoila investicionom fondu, koji je zapravo samo paravan iza koga stoji ruski oligarh Genadij Timčenko, koji je u odličnim odnosima sa Kremljom. Pride je još i poznati srpski „prijatelj“ koji ima titulu počasnog konzula naše zemlje u Sankt Peterburgu. Amerika nije prihvatila ovaj manevar i odbila je da ukine Lukoilu sankcije, pa je dil propao.

Zbog svega toga, Rumunija više nije želela da gleda u pasulj kako će velika naftna kompanija raditi od 13. decembra i kako će to uticati na njihovo snadbevanje derivatima. Za to vreme, ova firma u Srbiji još stoji u mestu.

Bugarski scenario

Rumunska mera je slična zakonu koji je prošlog meseca donela susedna Bugarska kako bi preuzela Lukoilovu rafineriju Neftohim. Iako Bugarska formalno nije nacionalizovala Lukoil, uspostavila je državnu kontrolu nad operacijama kroz specijalnog administratora. Parlament je ovakvu odluku izglasao nakon burnih rasprava i ona ne može da se ospori na sudu.

Vlada u Sofiji imenovala je direktora Nacionalne poreske agencije za specijalnog upravnika nad domaćim poslovanjem Lukoila – uključujući i najveću naftnu rafineriju na Balkanu, Neftohim u Burgasu, koja je bila u vlasništvu Lukoila još od 1999. godine.

Ova odluka dolazi u trenutku kada se Bugarska nalazi pod dvostrukim pritiskom: američke sankcije prete da blokiraju poslovanje kompanije, a svaki zastoj u Burgasu mogao bi izazvati lančanu reakciju u zemlji koja iz te rafinerije dobija ogroman deo goriva i prihoda.

Zakon o vanrednim merama koji se odnosi na imovinu kompanije Lukoil omogućava
specijalnom upravniku da proda akcije i lokalne poslovne jedinice novom vlasniku, pisalo je „Vreme“.

Ovakvo rešenje kritikovali su i bugarska opozicija i predsednik Rumen Radev, ali je parlament ipak nadglasao njegov veto. Šef države izjavio je da je glasanje u parlamentu „potkopalo vladavinu prava“, upozorivši da bi Bugarska mogla snositi ogromne troškove ako Lukoil odluči da zaštiti svoje interese pred međunarodnim sudovima.

Bugari su tako sprečili da američke sankcije protiv ruskih energetskih giganata Lukoila i Rosnjefta utiču na rafineriju u Burgasu, koja snabdeva naftom i do 80 odsto tamošnjeg tržišta.Takav scenario bio bi politička i ekonomska katastrofa za Bugarsku, pa je vlada ovu radikalnu odluku predstavila kao poslednju i nužnu meru da se rafinerija sačuva od blokade i zadrži kontrola države nad ključnom infrastrukturom.

Nemci su to prvi odradili

Nemačka vlada je nacionalizovala energetsku kompaniju Uniper, koja je bila u ruskom vlasništvu, krajem 2022. godine, nakon što je Rusija prekinula isporuku gasa toj zemlji. Iako se ovaj scenario sa prestankom dotoka energenata nije dogodio Srbiji, nemačko iskustvo jeste značajno. Verovatno su baš i zato Rusi nedavno naglasili da u Srbiji ima dovoljno energenata, što je trebalo da znači da je nisu ostavili na cedilu – kao Nemce što su.

Pre potpune invazije Rusije na Ukrajinu, kompanija je kupovala oko polovinu svog gasa od Rusije, koja je počela da smanjuje isporuke u junu 2022. i potpuno je prestala kasnije tog leta. Uniper je zbog tih rezova imao ogromne troškove jer je bio prinuđen da kupuje gas po daleko višim tržišnim cenama da bi ispunio svoje obaveze iz ugovora o snabdevanju, a u novembru 2022. objavio je da je pokrenuo postupak protiv Gasproma pred tribunalom u Stokholmu. Ovaj spor je kasnije i dobio.

Gasprom je 2022. naveo tehničke probleme kao razlog za smanjenje protoka gasa kroz gasovod Severni tok 1 ispod Baltičkog mora, što je objašnjenje koje su nemački zvaničnici odbacili kao paravan za političku igru moći nakon invazije na Ukrajinu.

Gazprom eksport, izvozni ogranak ruske kompanije, uspešno je osporio slučaj pred sudom u Sankt Peterburgu, koji je presudio da će Uniper i podružnica biti kažnjeni sa 14,3 milijarde evra ako nastave sa arbitražom.

Nemačka vlada svojevremeno je objavila učestvuje u razgovorima između Evropske komisije i onih zemalja koje još uvek zavise od ruskog gasa, izjavio je tadašnji nemački ministar ekonomije Robert Habek.

„Ja sam lično veoma involviran u to“, rekao je Habek i dodao da razgovori imaju za cilj da obezbede sigurno snabdevanje gasom jugoistočne Evrope bez punjenja ruske kase.