Foto: FoNet
Lider Srpske desnice Miša Vacić ponovo je u Rimu salutirao „rimskim pozdravom“, poznatom i kao fašistički pozdrav. Kakva je Vacićeva „spoljna politika“ i zašto je toliko fasciniran ideologijom koja je desetkovala Srbe
Na skupu krajnje desnih i neonacističkih partija iz evropskih zemalja održanom u subotu (14. mart) u Rimu, lider organizacije Srpska desnica Miša Vacić je pozdravio prisutne zabranjenim fašističkim pozdravom, prenele su austrijska agencija APA i italijanska televizija RAI.
Pomenuta agencija navodi da su Vaciću, kada ih je pozdravio ispruženom rukom, na isti način uzvratili i neki ljudi iz publike.
Au druže, šta je ovo. pic.twitter.com/UOo17Zep07
— koza na štiklama (@celava_ti_mama) March 15, 2026
Skup „Ne ratu za Izrael“ je organizovala ekstremno desna međunarodna mreže „Alijansa za mir i slobodu“ kojom predsedava Roberto Fiore, šef italijanske organizacije Forca nuova.
U saopštenju objavljenom pre sastanka, organizatori su naveli da u Rimu treba da bude inicirano „buđenje evropskih naroda i rađanje novog hrišćanskog pokreta“.
Pored domaćina i Vacića koji je predstavljao Srbiju, na skupu su bili prisutni i ultradesničari iz Rusije, Francuske, Nemačke, Španije, Rumunije i Grčke.
Među učesnicima je bio i Nik Grifin, nekadašnji predsednik ekstremističke Britanske nacionalne partije.
Sastanak desničara iz Evrope izazvao je u Rimu oštre kritike, a stranke levice su od vlade tražile da ga zabrani i podsetile su i da je Fašistički pozdrav zabranjen.
Dan ranije, Roberto Fiore je posetio iransku ambasadu u Rimu, gde je u razgovoru sa diplomatama izrazio podršku „narodima koji se suprotstavljaju cionizmu i njegovim strahotama“.
Gest koji je načinio Vacić, poznat u Italiji kao Saluto Romano, „rimski pozdrav“, zakonom je zabranjen, ali često može da se vidi na okupljanjima krajnjh desničara i fašista.
Ne postoje tačni podaci koliko je Srba stradalo od ruke fašista, a nagađanja o njihovom broju često se koriste za mučna kvaziistorijska, a zapravo kafanska prepucavanja, kao da je broj stradalih važnijih od srži – ideje i namere počinjenih monstruoznosti. Jedan od simbola za to je kompleks koncentracionog logora Jasenovac .
Pomalo zbunjen i uz očiglednu tremu, Vacić je prethodno rekao: „U ime svih nacionalista Evroazije i svih onih koji su pali za našu borbu, da im kažem jednim rimskim pozdravom – prezente!“
„Rimski pozdrav“, poznat i kao fašistički pozdrav, nastao je tokom 18. veka u Francuskoj, ali ga pseudoistoričari povezuje sa starim Rimom.
Predavač rimske istorije i latinske književnosti na Univerzitetu u Redingu dr Sam Agbamu, u svom članku objavljenom na sajtu tog univerziteta, a povodom „rimskog pozdrava“ koji je prošle godine načinio multimilijarder Ilon Mask, navodi:
Nije teško odgonetnuti zašto su se fašisti opredelili za pseudoistorijsko tumačenje „rimskog pozdrava“: fašizam pokušava da se predstavi kao nastavak mitske elitne civilizacije, a ne kao politička ideologija pokondirenih plebejaca i skorojevića nastala u 20. veku.
Osim toga, tu je i estetska politika „rimskog pozdrava“ – on se lako izvodi u masi, a izgleda militantno i disciplinovano i vizuelno stvara osećaj jedinstva.
Vacićev ispad sa „rimskim pozdravom“ nije prvi takve vrste. Isto je učinio i 2021. godine, takođe u Rimu, i opet u organizaciji ultradesničara iz Forca nuova.
Malo govno, Vučićev projekat, kome je SNS ustupila mnoge prostorije
po Srbiji za lokalne odbore i koji je primao platu u kancelariji za KiM iz budžeta u koji svi mi uplaćujemo. Salutira naci pozdrav i podsmeva se svima nama čiji su preci poginuli u borbi protiv te pošasti pic.twitter.com/xdnIE2ow1X— Usrana Motka (@usrana_motka) June 5, 2021
Osim „rimskog pozdrava“ koji je zabeležen pred kamerama, Vacić je na skupu u Rimu obzaninio i neka načela spoljne politike koju zastupa:
„Istra i Dalmacija mogu da budu italijanski. Slavonija i Krajina mogu da budu srpski. Hrvatska ne mora ni da postoji.“
Tokom kampanje za lokalne izbore u Beogradu Vacić je najavio i svojevrsnu „međunarodnu saradnju“ sa istomišljenicima tako što je obećao „lečenje“ pripadnika LGBT zajednice u Moskvi i Teheranu.
Poznat je i po tome što je 2019. godine u Bujanovcu rekao:
„Ako treba iz svih gradova gde postoji Srpska desnica dovešćemo najzajebanije ljude da raselimo ove koji vam uništavaju živote, ali prvo pokušajmo demokratski.“
Među onima koje je okarakterisao da ljudima u Bujanovcu „uništavaju živote“ Vacić je ubrojao i „domaće izdajnike koji šuruju sa Šiptarima“.
Da ne bi bilo zabune o njegovim namerama Vacić je istakao da „ne treba da postoje Srbi koji prave vlast sa separatistima“.
Učesnici treće tribine nedeljnika „Vremena“ iz serijala razgovora posvećenih ključnim pitanjima koja utiču na život u Beogradu, saglasni su u tome da haos u saobraćaju nije slučajan, već posledica loših odluka, korupcije i potpunog odsustva strateškog planiranja aktuelne vlaste
Brent Sadler je zaposlenima na N1 rekao da za urednika programa neće biti doveden niko spolja. Inače, među novinarima u Junajted grupi traje napetost i ređaju se nagađanja
Ministar kulture Nikola Selaković izneo je odbranu u slučaju „Generalštab“ tvrdeći da je postupak protiv njega politički motivisan i zasnovan na pristrasnom delovanju tužilaštva
U Narodnoj skupštini odložena sednica na čijem je dnevnom redu jedino predlog za glasanje o nepoverenju Vladi, koji su podnela 62 opoziciona poslanika
Srbija bi mogla da ostane bez 1,5 milijardi evra iz pristupnih fondova EU i to zbog takozvanih Mrdićevih zakona. Izvori „Vremena“ koji se zalažu za tvrđi odnos prema vlastima Aleksandra Vučića kažu da je prekardašilo
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
