U Beogradu, u jednoj osnovnoj školi, jedna nastavnica razredne nastave koju ćemo zvati učiteljica, htela je da iduće subote organizuje posetu Pedagoškom muzeju za svoje četvrtake, i o tome obavestila roditelje.
Objašnjavala im je kako će s decom stići od škole do muzeja, navodila im kojim ulicama će se kretati i koje će linije gradskog prevoza koristiti. Na sredini table ne napisala reč „RUTA“, kao naslov, i zatim zapisivala nazive ulica, prelaze obezbeđene semaforom, pa čak i trasu gradskog autobusa.
Roditelji su bili za, i osim nekoliko pošalica na temu „ne interesuje njih muzej“, i jednog pitanja „da li je to onaj muzej na kome piše Ratko Mladić“, drugih reakcija nije bilo.
Dve-tri mame su posle roditeljskog otišle u obližnji kafić da proćaskaju. Glavna tema im je bila, prirodno, učiteljica. Nisu bile zadovoljne bledilom njenog lica jer „morala bi da koristi puder“, izborom srednje škole za svog sina, a najviše su se zadržale na njenom rečniku.
Konkretno, zasmetala im je reč „ruta“. Osim za naslov onoga što je zapisivala na tabli, učiteljica je, ako je verovati pomenutim mamama, u svom izlaganju najmanje još desetak puta upotrebila tu reč.
Mame su se složile da ta reč može negativno da utiče na njihovu decu.
Ruta je, naime, reč koja se ovih dana često pominje u kontekstu Europrajda, a one znaju da sugestija ima čudnu moć, da može svašta da inicira, pa i seksualno opredeljenje njihove dece. Jedna od njih čak zna da je sestra njene najbolje drugarice postala lezbejka samo zato što se njen otac ponašao prema njoj kao da je muško.
Mame su zaključile da moraju odmah da reaguju, ne bi li od svoje dece uklonile nadolazeću opasnost.
Prvo su analizirale problem. Da li je učiteljica lezbejka? Nije, ima muža i dete. Da li je ona autoritet z njihovu decu. Jeste, vole je, i često citiraju. Zašto učiteljica koristi reč iz rečnika Europrajda? Zato što je podložna uticajima. Ti uticaji nisu pozitivni, već na protiv, oni su negativni po njihovu decu. I to višestruko: potiču sa Zapada, protiv su porodice, pa samim tim i protiv društva.
Odlučile su da direktoru škole i Ministarstvu prosvete pošalju inicijativu kojom predlažu da se na nivou države oformi komisija koja će kontrolisati rečnik i sve ostalo čime prosvetni radnici utiču na formiranje ličnosti svojih učenika.
A do tada, prvo će upozoriti i ostale roditelje na učiteljicu, a zatim će o tome porazgovarati i sa njom i upozoriti je da ubuduće pazi šta priča.
Protagonistkinje ove priče, ima ih četiri, su u kasnim tridesetim godinama, fakultetski su obrazovane, i dobro situirane.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
