“Mama protiv mašinerije“ - to nije parola, to je presuda. I dok god Dijana Hrka štrajkuje - ta presuda važi
Beograd je navikao da guta bol. Da se pravi da ne vidi, da ne čuje, da preživi. Ali poslednjih godinu dana, ovaj grad ima svoj metronom – šesnaest minuta tišine. Toliko traje sećanje na šesnaest ljudi poginulih pod nadstrešnicom u Novom Sadu. Toliko traje ono što je ostalo od dostojanstva u zemlji koja se navikla da sve preživi osim istine.
Dijana Hrka, majka jednog od stradalih pod nadstrešnicom Železničke stanice u Novom Sadu, najavila je štrajk glađu 1. novembra. Rekla je to mirno, bez teatra. I nastao je muk – ne onaj koji traži aplauz, već onaj koji govori više od svih govora.
Sledećeg dana, u 11:52, došla je u Beograd i sela ispred Narodne skupštine. Na majici: “Mama protiv mašinerije.” U tih nekoliko reči staje sve što treba da znamo o ovoj zemlji. Njen štrajk traje četiri dana, a borba mesecima.
Ljudi dolaze iz cele Srbije iz Kragujevca, Subotice, Niša, Užica, Novog Sada. Dolaze tiho, da budu uz nju. Ne donose ništa osim prisustva. To nije masa, to je zajednica. To nije protest, to je svedočenje. Dolaze da kažu da nisu svi otišli, da nije sve umrlo.
Ali država nije došla.
Umesto toga, došla je muzika. Sa druge strane ograde, iz šatorskog naselja koje građani zovu Ćacilend, trešti ozvučenje. Patriotske pesme, himne, narodnjaci – sve osim tišine.
Umesto dijaloga – bas. Umesto odgovora – zvučnici. I između njih – majka koja gladuje.
U jednom trenutku, sistem ju je naterao da uzme megafon i, pred kordonom iza koga vire ljudi sa crnim kapuljačama, pred “patriotama“, ispriča kako je izgledala identifikacija tela svog sina. Kako su je pustili da vidi ono što nijedna majka ne bi smela da vidi.
Kako je spoznala kraj.
To nije politička scena, to je ogledalo ove države, koja umesto da ćuti sa njom, pušta pesme da je nadjačaju. Ova zemlja ima najglasniju tišinu na svetu. Nikada ne plane do kraja. Uvek se zaustavi na ivici besa.
Ljudi koji dolaze da podrže Dijanu Hrku ne nose transparente, jer znaju da bi ih sistem odmah proglasio neprijateljima. Zato ćute.
I ta tišina postaje autentični oblik građanskog otpora.
Beograd je uvek imao svoj paradoks: zna da voli, ali ne zna da brani ono što voli. Zna da saoseća, ali se boji da podigne glas. Zato je Dijana Hrka postala simbol – ne zato što je to želela, nego zato što joj nije ostalo ništa drugo.
Njen štrajk glađu jede granit ispred Skupštine bolje nego bilo koji protest. Beograd je previše puta pokazao da ume da preživi.
Ali sada je red da pokaže da ume i da se stidi.
Svaka država ima svoj test humanosti. Naša je pala.
“Mama protiv mašinerije.“ To nije slogan. To je presuda. I dok god ona štrajkuje – ta presuda važi.
Autorka je novinarka Foneta
Premijer u tehničkom mandatu Đuro Macut zakasnio je 20 minuta na obeležavanje „Velikog školskog časa" u Šumaricama u Kragujevcu, koji svake godine počinje u 11 sati i traje tačno 45 minuta
Jovana Đurović Rajak, odbornica Zeleno-levog fronta u Somboru, kaže za „Vreme“ da su joj nekoliko puta izbušene gume na biciklu, a da su joj jednom oslabljene i kočnice na dvotočkašu kojim često prevozi dvogodišnje dete. Sumnja da su incidenti povezani s njenim političkim aktivizmom i najavljuje krivičnu prijavu
„Vreme“ je od zaposlenih u GAK Višegradska dobilo snimke iz kojih se vidi da je glasina o obrušavanju plafona u ovoj zdravstvenoj ustanovi, kako kažu, tačna. Nakon toga, i UKCS je potvrdio za „Vreme“ da se deo plafona urušio.
Nakon hapšenja pet lica koja se sumnjiče da su navodno planirala da na dan izbora 25. oktobra dođu u Beograd kako bi izazivala nerede oglasilo se i Više javno tužilaštvo koje je saopštilo da su uhapšeni zbog sumnje na ugrožavanje ustavnog uređenja
Lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ najavila je 150 skupova širom Srbije za poslednji dan kampanje, dok je centralni skup zakazan u hali „Ranko Žeravica“ na Novom Beogradu
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
