Foto: Tanjug/ Dimitrije Goll
Digitalizacija procesa polaganja završnog ispita za osmake ove godine je prošla uspešno. Ministarstvo prosvete je sprovelo istraživanje u okviru koga je 9.000 roditelja učenika osmog razreda popunilo upitnik o načinu organizacije i realizacije završnog ispita u ovoj školskoj godini. Pomoćnik ministra prosvete Milan Pašić kaže za portal “Vremena” da su najbolje ocenjeni vreme objavljivanja preliminarnih rezultata i mogućnost uvida u testove, kao i da su veoma značajni predlozi roditelja za dalja unapređenja
Proces digitalizacije polaganja male mature, jedan od prvih važnih testova u životu osmaka, započet je 2020. godine, a svake godine se unapređuje i usavršava. Iako skeptični u početku, roditelji đaka četvrtu godinu zaredom su, nakon završetka polaganja testova iz maternjeg jezika, matematike i izabranog predmeta, vrlo zadovoljni.
“Iskreno sam iznenađen da je sve tako dobro funkcionisalo. Jedna od boljih odluka je da deca umesto kombinovanog testa, biraju jedan predmet”, objašnjava otac jedne maturantkinje, Nenad Stošić za portal “Vremena”.
Kako kaže, platforma srednja škola je vrlo dobro osmišljena i laka je za korišćenje.
”Ima prostora da se unapredi korisnički interfejs, da bude jednostavniji možda za ljude koji nisu svakodnevni korisnici tehnologije. Uglavnom, platforma je vrlo detaljna i sve jasno piše. Takođe, mogu reći da sam oduševljen procesom skeniranja testova. Nastavnici su veoma brzo sve pregledali, prostor za malverzaciju skoro da ne postoji, a mi smo imali uvid u ćerkin test nakon samog polaganja”, kaže Stošić.
Anketirano 9.000 roditelja
Roditelji ističu da je proces digitalizacije olakšao i ubrzao proceduru polaganja male mature, a kako je rečeno iz kabineta Ministarstva prosvete, učestvovali su i u evaluaciji celokupnog procesa završnog ispita. O kvalitetu i realizaciji završnog ispita anketirano je 9.000 roditelja.
Najvišu ocenu 9,23 dali su za brzinu i tačnost kod objavljivanja preliminarnih rezultata, a ocenu 9,22 za proces popunjavanja liste želja.
„Najbolje su ocenili vreme objavljivanja preliminarnih rezultata i mogućnost uvida – ocenom 9.23, kao i popunjavanje liste želja 9,22. Najlošije je ocenjeno pitanje da li su zadovoljni zadacima na testu 7,37, i iako to nije loša ocena, to je njihovo mišljenje“, rekao je pomoćnik ministra prosvete Milan Pašić za portal “Vremena”.
Sistem pouzdan, ima mesta za unapređenja
Ukupan broj učenika koji je ove godine polagao završni ispit je 65.263, po redovnom programu i posebnim programima osnovnog obrazovanja i vaspitanja.
U procesu realizacije završnog ispita, angažovano je ukupno 14.934 nastavnika koji su dežurali i 2.450 supervizora.
Testovi su skenirani u 33 centra za skeniranje koji su raspoređeni po celoj zemlji, u kojima je radilo 180 ljudi.
“Pregledano je ukupno 3.750.000, od kojih je 375.000 zadataka otvorenog tipa. Svaki otvoreni zadatak pregleda se dva puta od strane dva nezavisna i različita pregledača zbog pouzdanosti, odnosno nepristrasnosti prilikom pregledanja. Softver prepoznaje otvorene zadatke koji nisu popunjavani (otvoreni zadaci na koje učenici nisu dali odgovor) i eliminiše ih”, objašnjava Pašić.
U procesu pregledanja na raspolaganju je bilo 11.980 nastavnika koji su prošli obuku za pregledanje testova, od kojih je 4.769 nastavnika imalo zadatak za pregledanje – trećeg dana svi testovi su bili zatvorenog tipa, pa nastavnici koji su planirani za pregledanje nisu bili potrebni.
Proces podnošenja i rešavanja prigovora realizovan je tokom tri dana putem portala Moja srednja škola ili neposredno u školi. Podneto je 4.314 prigovora, što predstavlja 0,1 odsto od pregledanih zadataka (i otvorenih i zatvorenih). Od podnetih prigovora, prihvaćeno je 763.
“Ovi podaci ukazuju na visoku pouzdanost celog sistema. Posebno korisne informacije dobijene su od roditelja koji su ostavili predloge i komentare u otvorenoj formi. Pored visokog zadovoljstva roditelja koje je mereno ocenama koje su dali u upitniku, mogu se pročitati zamerke, ali i predlozi za moguća unapređenja”, kaže Pašić.
Žalbe roditelja najčešće za proceduru za upis
Prema podacima iz Ministarstva, roditelji su se najčešće žalili na proceduru za upis učenika u srednje škole, dobijanje lekarskih potvrda neophodnih za upis, a dali su predloge za unapređenje portala Moja srednja škola u smislu tipa informacija koje se još mogu pronaći na portalu.
U realizaciji završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja primenjeno je softversko i organizaciono rešenje za testiranje kandidata razvijeno na Fakultetu organizacionih nauka u saradnji sa Vladom Republike Srbije, Ministarstvom prosvete i Кancelarijom za IT i eUpravu.
Ovim rešenjem značajno je unapređen način testiranja, pre svega povećana je objektivnost i pouzdanost čitavog sistema i organizacije. Takođe, obezbeđeni su jednaki uslovi za sve učenike koji polažu završni ispit i isključen je prostor za greške pri pregledanju ili eventualnu pristrasnost.
Digitalizacijom kompletnog procesa đacima je omogućen sigurniji i transparentniji proces polaganja završnog ispita. Takođe, pojednostavljen je i proces završetka osnovne i upis u srednju školu, time što se sve obavlja elektronski na jednom mestu – portalu Moja srednja škola.
Z.S.
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Inicijativa za opstanak poljoprivrednika organizovala je kuvanje gulaša za studente u blokadi novosadskih fakulteta
Kada se dogodilo masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ „cela Hrvatska je bila uz nas“ i „mi moramo biti uz Hrvatsku, porodicu ubijenog dečaka, porodice povređenih i njihove učiteljice“, navedno je u pozivu
„Ja sam rodonačlenik ovog projekta“, bio je poslovično skroman predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Srpske vlasti rešile su da na blokade i štrajkove u srednjim školama reaguju brzinskim zimskim raspustom. Ali, to neće umanjiti bunt đaka i nastavnika
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
