Foto: Screenshot N1
Na protestnoj šetnji protiv Europrajda koja je danas održana u Beogradu rečeno je da je Srbija hrišćanska zemlja koja poštuje hrišćanske principe, a da učesnici nikog ne diskriminišu, ali su se okupili da „rasteraju nepojamnike“ i odbrane svoju decu i porodicu od njih
Danas je u centru Beograda održana protesna šetnja protiv održavanja Europrajda koji je najavljen idućeg meseca.
U organizaciji neformalnog udruženja „Za odbranu porodice“ (odnosno 30 udruženih organizacija antiglobalista kako se čulo tokom striminga) povorka je krenula u 18:30 ispred Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve s namerom da idu do crkve Svetog Marka. U šetnji koja se završila oko 20 časova, prema procenama malobrojnih medija, bilo je više hiljada ljudi svih životnih dobi, uključujući i roditelje s decom u kolicima. Skup je obezbeđivala policija.
Tokom šetnje, sa razglasa su se čule duhovne pesme, a učesnici su nosili zastave Srbije i transparente s likovima svetaca.
Govornici su isticali brojnost povorke koja je kako su rekli, prevazišla njihova prvobitna očekivanja od 5000 ljudi, zahvaljivali su se monasima i sveštenstvu koji su po njima prisutni iz svih eparhija, kao i braći iz Republike Srpske, sa Kosova i cele Srbije.
Isticali su da je Srbija hrišćanska zemlja koja poštuje hrišćanske principe i da nikog ne diskrimišu, ali su se okupili da „rasteraju nepojamnike“ i odbrane svoju decu i porodicu od njih.
Naglašavali su „mi smo normalni ljudi za razliku od njih za koje se govori da su normalni“.
„Naše pravo je da ne poštujemo te ljude. Neka idu gde hoće, u nemačku, Holandiju, Luksemburg, gde baš Srbiju nađoše.“
Na pomenu imena oca Nikanora koji je prokleo učesnike Evroprajda skup je dugo aplaudirao uz povike „dostojan“.
Jedan od govornika na kraju skupa je za učesnike Evroprajda rekao „to su imitacije ljudi, to su životinje, fekalije ljudskog roda“.
Postavljeno je pitanje „da li zbog tamo neke Evrope moramo da poštujemo njihove zakone“ i odgovoreno je „ne moramo ništa“.
Na pitanje nekog iz skupa „gde je Patrijarh“ nije dobijen odgovor sa govornice. Primećeno je i da nema RTS-a, medija, ambasadora, ministara, političara.
Na kraju skupa je zakazan novi, 28. avgusta, uz poziv da „nas bude milion, toliko da ovaj Beograd ne može da nas ponese“ i pozvani su istomišljenici da krenu litijama od Valjeva, Banja Luke, Podgorice, Knina i da se svi okupe u Beogradu.
S.Ć./N1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Aleksandra Subotić, dugogišnja direktorka United Media u sklopu koje rade televizije N1 i Nova, nedeljnik „Radar“ i dnevni list „Danas“, dobila je otkaz, potvrđeno je Raskrinkavanju iz više izvora
U Srbiji se vodi odlučujuća bitka za nezavisnost sudstva i tužilaštva, tj. za vladavinu prava. Uprkos tome samo se mali broj ljudi odazvao pozivu na protest „Marš za pravosuđe“. Zašto?
Protest protiv „Mrdićevih zakona“ ispred Generalštaba počeo je nešto posle 14 časova. Organizatori su isticali važnost masovnosti skupa jer samo uz podršku građana može da se spreči urušavanje srpskog pravosuđa. Nije se, međutim, odazvao veći broj ljudi
Aleksandar Vučić kaže da pristaje na ulazak u Evropsku uniju bez prava veta. Šta se krije iza ove nove ideje o načinu proširenja EU i zašto je to, kada je reč o predsedniku Srbije, prazna priča
Penzionisani general Vojske Srbije Milosav Simović odao je strogo poverljivu državnu tajnu i zbog toga mu je izrečena kazna kućnog pritvora, potvrđeno je za „Vreme” iz Višeg javnog tužilaštva u Negotinu
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
