Status vile na Dedinju od 750 metara kvadratnih, poznate kao "Jovankina vila", dva puta je menjan - jednom da bi se Ana Brnabić uselila u nju, a sada da ne bi morala da se iseli. Na isti način je Tomislav Nikolić ostao u Užičkoj 23
Za poslednje četiri godine, Vlada Srbije je dva puta promenila uredbu o statusu rezidencijalne vile u Beogradu u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića broj 75, poznate kao Jovankina vila zato što je u njoj živela Titova udovica Jovanka Broz.
Jovanka Broz: Imaginarni muzej sećanja prve dame Jugoslavije
Prvi put da bi Ana Brnabić mogla da se u nju useli, a drugi put sada, da Ana Brnabić ne bi morala da se iseli iz nje.
Podsetimo: Prema ranijoj Uredbi o nepokretnostima za reprezentativne potrebe Republike Srbije, objekat na Dedinju je imao status „reprezentativne zgrade koja se koristi za reprezentativne potrebe državnih organa, funkcionera i lica koja predstavljaju Srbiju“.
Onda je dobila status rezidencijalnog objekta u kome mogu živeti predsednik države i predsednik vlade.
Godinu dana pre reizbora Ane Brnabić na mesto premijerke, započelo je renoviranje vile pa se ona uselila 2020. Ovu promenu Uredbe potpisala je lično Ana Brnabić.
Da Ana ne mora da se seli
Vila ima 750 kvadrata. Svaki delić fasade, krova, stolarije je pažljivo obnovljen, uključujući i dvorište, ogradu, i okolne trotoare…Ne zna se koliko je to koštalo. U medijima su se pojavljivale cifre od 30 do 50 miliona dinara, pa sve do 2,5 miliona evra.
Kad je nakon najnovijih izbora Ana Brnabić imenovana za predsednicu Skupštine, očekivalo se da će se nakon šest meseci, kako je po zakonu, iseliti iz Jovankine vile.
Međutim, zahvaljujući najnovijoj uredbi Vlade, Ana Brnabić ne mora da se seli, osim ako to sama ne odluči.
Jer, Vlada Srbije je odlučila da Jovankina vila neće više biti rezidencija. Tako je propisano izmenama Uredbe o nepokretnostima za reprezentativne potrebne Republike Srbije. Po novoj uredbi, ovoj vili je oduzet status rezidencije, a novim članom uredbe propisuje se njena nova namena – postaje reprezentativna zgrada za boravak predsednika Narodne skupštine.
Tako je problem selidbe rešen, a ni zakon nije prekršen.
Nikolićev presedan
„Vila u Beogradu u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića broj 75 određuje se za boravak i reprezentativne potrebe predsednika Narodne skupštine i prijem i boravak stranih gostiju Republike Srbije u okviru međunarodne saradnje Narodne skupštineˮ, stoji u izmenama uredbe koju je usvojila Vlada.
Primenjen je isti princip kao za Tomislava Niukolića koji je kao šef države pet godina živeo u predsedničkoj vili u Užičkoj 23. Nakon isteka mandata, on se iz te vile nije iselio i praktično je nezakonito živeo u njoj, sve dok Vlada nije promenila pomenutu uredbu.
U međuvremenu je postao predsednik Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom, pa je objekat u Užičkoj 23 postao objekat „za boravak i reprezentativne potrebe predsednika Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinomi i prijem i boravak stranih gostiju Republike Srbije u okviru te saradnje“.
U svom vlasništvu Brnabić već ima stan na Dedinju, površine od 328 kvadrata.
Izvor: N1
U Srbiji je održana akcija "Buka protiv zvučniog topa". Na godišnjicu zloupotrebe „zvučnog topa“ nad mirnim demonstrantima građani su pravili buku udaranjem u šerpe i lonce, trubljenjem automobilskim sirenama i drugim vidovima simboličnog izražavanja nezadovoljstva
Predsednik Vučić pozvao je na ujedinjenje „da nas više niko ne deli po generacijama ili drugim pitanjima“ u kampanji pred lokalne izbore u Bajinoj Bašti
Optužbe Aleksandra Vučića da Hrvatska učestvuje u u studentskim protestima u Srbiji i takozvanoj „obojenoj revoluciji“ su oblik državnog terorizma, kaže bivši hrvatski obaveštajni oficir Ante Letica
Zloslutni huk protutnjao je kroz masu ljudi u centru Beograda na velikom studentskom protestu 15. marta 20205. u 19.11 sati. Iste večeri javno su iznesene sumnje da se radilo o zvučnom talasu ili zvučnom topu. Šta se do sada zna i šta se tačno dogodilo pre godinu dana
Preminuo je filozof i sociolog, jedan od najuticajnijih intelektualaca Nemačke Jirgen Habermas koji je NATO agresiju na Jugoslaviju 1999. godine ocenio kao rat na granici između prava i morala
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
