Hronologija novosadske tragedije
Ko je bio u lancu izdavanja dozvola za rekonstrukciju železničke stanice u Novom Sadu, da li su radovi obuhvatali nadstrešnicu ili ne, i ko se od odgovornih jedini do sada nije oglasio
Vilu u kojoj je proživela svoje poslednje 33 godine, Jovanka Broz je uredila po ugledu na rezidenciju u kojoj je živela pre toga, sa Titom. Izložba „Partizanka i Fragonar“ otvorena u Galeriji Matice srpske, nastavila je u tom pravcu
Kad joj je umro suprug Josip Broz Tito, Jovanka Broz se preselila iz predsedničke rezidencije u Užičkoj 15 u vilu u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića 75, i iz starog prostora u novi prenela drage stvari.
Deo tog ambijenta u kome je živela svoje poslednje 33 godine, pokazan je na izložbi „Partizanka i Fragonar. Kolekcija slika Jovanke Broz“ koja je otvorena danas u sredu u Galeriji „Matice srpske“ u Novom Sadu.
Autori izložbe Nikola Ivanović i Ana Panić izabrali su da pokažu 36 umetničkih dela, njene lične predmete, fotografije i desetak komada nameštaja.
Nema pismenih ni usmenih svedočenja „zašto je izabrala da i u novom prostoru živi okružena nameštajem iz prestoničke rezidencije i zašto baš tim a ne nekim drugim stvarima“, kaže za „Vreme“ Nikola Ivanović. Pretpostavlja da se najverovatnije radi „o njenoj potrebi da zadrži svakodnevnicu u kojoj je do tada živela“.
Nakon Titove smrti, o njegovoj zaostavštini brine Memorijalni fond Josip Broz Tito, pa tako i o stvarima koje je Jovanka prenela na novu adresu. „Na svakoj je inventarski broj Fonda, što znači da je ona sve vreme živela kao u muzeju“, kaže Nikola Ivanović i dodaje da upravo zato Ana Panić i on svoju izložbu zovu „zbirka Jovankinih uspomena, imaginarni muzej sećanja“.
Svaki eksponat na izložbi je postavljen onako kako se nalazio u Jovankinoj vili. „U spavaćoj sobi je slika Dječje igre Miljenka Stančića iznad kreveta, tamo gde je bila u njenoj vili i pre toga u rezidenciji. Pored kreveta su dve gravire rađene po slikama francuskog rokoko umetnika Žana Onora Fragonara Dobra majka i Ljubavni zavet, a na stočiću je njegov portret Madam Rekamije“, navodi Nikola Ivanović.
Indikativno je, smatra Ivanović što se u spavaćoj sobi nalaze umetnička dela baš tog sadržaja „u čemu je moguće videti metaforu za Jovankino neproživljeno roditeljstvo“, isto kao što i izbor da joj u blizini bude Madam Rekamije poznata iz Francuske revolucije, govori da se moguće poistovećivala s njom zbog učešća u NOB-u.
Iako bi se zbog naslova ove izložbe moglo pomisliti da su Brozovi bili koleklcionari, u pitanju je slučajni skup slika različitih po stilovima, vrednostima i značaju, koje su dobijali na poklon. Među njima je najznačajnija Žene u razgovoru Vlaha Bukovca iz 1898. i monumentalno platno Mladena Josića Priprema toalete u stilu poetizovanog realizma.
„Jovanka Broz je bila uzor drugim ženama“ kaže za „Vreme“ Ana Panić. „Ona je svojim izgledom, ponašanjem i javnim nastupima nastojala da se prikaže kao neko ko zastupa ravnopravnost i emancipaciju žena. U intervjuima ’Svijetu’ i ’Bazaru’ priča o opterećenosti žene koja radi i na poslu i kod kuće, i predstavljala sebe kao ženu radi i ima radnu sobu“, kaže Ana Panić.
U radnoj sobi su Jovankin sto i stolica, i Žene u razgovoru Vlaha Bukovca. a na stolu su Fabričke radnice. „Jovanka Broz nije mogla da utiče koje će slike dobiti na poklon ali je uticala na to šta će biti na zidovima prostorija u kojima živi“, smatra Ana Panić.
Tako je, objašnjava, „izabrala Bukovčevo platno na kome dve žene razgovaraju i deluju sigurno u sebe, i Pripremu toalete, najreprezentativniju sliku iz Josićevog ciklusa portreta glumica i pozorišnog sveta iz Narodnog pozorišta u kome je on bio scenograf. Na ovoj slici je portret primadone beogradske Opere Katice Jovanović u raskošnoj haljini dok se pred ogledalom priprema za scenu. Izgleda da Jovanka nije bežala od buržoa-ukusa: na svim portretima predstavljena je kao gospođa, samo na jednom je u partizanskom šinjelu“.
Autori izložbe su pokazali i Jovankine haljine u kojima je portretisana, i njene portrete.
Izložna „Partizanka i Fragonar. Kolekcija slika Jovanke Broz“ realizovana je u saradnji Galerije Matice srpske i Muzeja Jugoslavije, kao prvi projekat programskog luka „Heroine“ Evropske prestonice kulture.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Ko je bio u lancu izdavanja dozvola za rekonstrukciju železničke stanice u Novom Sadu, da li su radovi obuhvatali nadstrešnicu ili ne, i ko se od odgovornih jedini do sada nije oglasio
Od ponoći je Stari Savski most formalno zatvoren. Aktivisti hoće po svaku cenu da spreče početak demontaže, a vlast, za sada, odogovornost za kašnjenje sa radovima prebacuje na Kineze. Počela je poznata igra mačke i miša
U Srbiji je na snazi jednodnevna, u Novom Sadu trodnevna žalost. Četrnaestoro ljudi je poginulo kada se na njih u petak obrušila nadsteršnica železničke stanice u Novom Sadu. Ko je za to kriv? Kritičari vlasti kažu da su krivi javašluk i lopovluk, ugrađivanje u svaki građevinski poduhvat
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je povodom tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu da će odgovorni biti kažnjeni. On je istakao da traži od Višeg tužilaštva u Novom Sadu i Vlade da odgovorni za ono što se dogodilo budu strogo procesuirani i kažnjeni, i da traži političku, a pre toga krivičnu odgovornost
Zakazani protest u Valjevu protiv Euro litijuma prerastao je u odavanje pošte nastradalima u Novom sadu, i najavu oslobođenja Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve