Beograd
Otvorena je Plava dvorana Sava Centra, spona nostalgije i budućnosti
Rekonstrukcija Plave dvorane i svega ostalog u Sava Centru, za naše prilike redak je primer dobre prakse čuvanja a modernizovanja gradskih vrednosti
Sećanje
Dan mladosti: „Titovke“, pionirske marame i protest članova SKOJ-a u Beogradu
Na današnji dan 25. maj obeležavao se Titov rođendan, koji je 1957. godine na njegovu inicijativu postao Dan mladosti. Okupljao je omladinke i omladince iz svih delova SFRJ. Danas je obeležen manifestacijom u Kumrovcu i protestom članova SKOJ-a u Beogradu
„Vreme“ istražuje
Tajna sefa 555: Koliko je Titovih dragocenosti pokradeno?
„Vreme“ donosi veliko istraživanje sage oko Titovog nasledstva, pohranjenog u sefu Narodne banke. Ishod čekaju potomci, država, ali i porodica Karađorđević koja se uzda u restituciju
Beograd
Ako Šapić premesti Kuću cveća, šta će biti sa turizmom
Od kako je uspostavljena, Kuću cveća je posetilo 20 miliona turista. Zbog Kuće cveća, Muzej Jugoslavije je najposećeniji muzej u Srbiji, a ona je i jedno od najposećenijih mesta u državi
Komentar
Šapićevo proterivanje Tita: Najava egzorcizma na Dedinju
Vučićev kandidat za gradonačelnika Aleksandar Šapić bi da protera Tita iz Beograda. Još jednom je pokazao da mu, uz sve drugo, ni sagledavanje neke šire slike nije jača strana
Tito i nasleđe
Pre Šapića i Tuđman je hteo da „preseli“ mrtvog Tita iz Kuće cveća
Nakon što je Aleksandar Šapić najavio inicijativu da se Titovi posmrtni ostaci „vrate u Kumrovec“, unuk bivšeg predsednika Joška Broz za „Vreme“ govore unuk i unuka Josipa Broza Tita
Preporuka
O deceniji kad se ovde dobro živelo
„Dvadeset četiri hiljade poljubaca“ Frenčeske Rolandi, knjiga o popularnoj kulturi i ljudima koji su imali sreću da na ovom mestu žive pedesetih i šezdesetih prošlog veka
Feljton: Alhemija bombe (1/4)
U novom broju: Titov reaktor
Njihova imena izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. Dramatična istorija nuklearne ere opisana je u knjizi Alhemija bombe Slobodana Bubnjevića kroz dvadeset takvih strašnih toponima, raznolikih lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba. Nedeljnik “Vreme” donosi odlomak iz poglavlja 13, posvećenog nastanku i razvoju nuklearnog instituta Vinča
Feljton: Alhemija bombe (1/4)
Titov reaktor
Njihova imena izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. Dramatična istorija nuklearne ere opisana je u knjizi Alhemija bombe Slobodana Bubnjevića kroz dvadeset takvih strašnih toponima, raznolikih lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba. Nedeljnik “Vreme” donosi odlomak iz poglavlja 13, posvećenog nastanku i razvoju nuklearnog instituta Vinča
Tito i javnost
U novom broju: Najbolji loš govornik na svetu
Javni nastupi predsednika su se ozbiljno pripremali. Pojedina ministarstva ili druge ustanove davale su pismene predloge, a komisija u njegovom kabinetu, koji smo zvali “maršalat”, sve bi utanačila. Tito je relativno često držao govore u javnosti, ali uvek određenim povodom, držeći se teme, uvek iznoseći stav predsednika države. Retko bi odstupao od unapred napisanog teksta. Nikada ti nastupi nisu prelazili u nekakvo ćaskanja sa publikom, ma kome da se obraćao. Imao sam utisak da je on mrzeo da čita govore koje su pisali za njega iako bi ih prethodno pogledao i odobrio
Tito i javnost
Najbolji loš govornik na svetu
Javni nastupi predsednika su se ozbiljno pripremali. Pojedina ministarstva ili druge ustanove davale su pismene predloge, a komisija u njegovom kabinetu, koji smo zvali “maršalat”, sve bi utanačila. Tito je relativno često držao govore u javnosti, ali uvek određenim povodom, držeći se teme, uvek iznoseći stav predsednika države. Retko bi odstupao od unapred napisanog teksta. Nikada ti nastupi nisu prelazili u nekakvo ćaskanja sa publikom, ma kome da se obraćao. Imao sam utisak da je on mrzeo da čita govore koje su pisali za njega iako bi ih prethodno pogledao i odobrio
Sedamdeset godina od prekretnice u SSSR
Jugoslovenska daća za Staljina
U četvrtak 5. marta u 4.35 ujutru objavljen je drugi lekarski bilten i obznanio da se zdravstveno stanje druga Staljina pogoršava. U 18.30 novi bilten: akutne smetnje kardiovaskularnog sistema, veoma otežano disanje, stanje zdravlja druga Staljina je veoma ozbiljno. Uvodnik lista “Pravda” istoga dana pisao je “o velikom jedinstvu Partije i naroda”, a pored Lenjina i Staljina pomenut je samo Georgij Maljenkov. To se moglo shvatiti kao siguran znak ko će zauzeti prvo mesto u SSSR. A onda je “seljačina” Nikita Hruščov izigrao sve