„Nuklearna opcija“: Da li će EU priznati rezultate izbora ako režim SNS-a nastavi po starom

Nakon posete predsednika Evropskog saveta Antonia Košte i samita Evropska unija – Zapadni Balkan u Tivtu, funkcioneri EU su više puta naglasili da su za dalji napedak Srbije na evropskom putu neophode reforme u oblastima izbornih zakona, slobode medija i vladavine prava.

Bivši ambasador Srbije Ivan Vujačić u intervjuu za Fonet kaže da ukoliko Srbija ne ispuni zahteve koje je Evropska unija jasno formulisala, postoji ogromna šansa da EU ne prizna te izbore.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak za „Vreme” kaže da ako bi se to dogodilo – što bi bila zaista „nuklerna opcija“, posledica bi bila potpuno delegitimisanje režima u Beogradu.

„Sve se  zasniva na tome da razgovarate sa vlašću u nekoj državi zato što ona ima određeni legitimitet. U demokratskoj državi legitimitet dolazi iz izbora, ako nemate slobodne i poštene izbore, nemate legitimitet”, kaže Međak i dodaje da je legitimit ove vlasti već sada upitan za mnoge u Evropskoj uniji, jer „imamo decembarske izbore iz 2023.  godine koji nisu bili ni leglalni ni legitimni. Ako bi se to ponovilo, pritom su preporuke date još pre tri godine, onda bi to zaista bio veliki problem”.

„Nelegitiman režim”

Potpredsednik Evropskog pokreta kaže da bi se onda postavilo ptanje – zašto se pare daju jednom nelegitimnom režimu?

„U čemu je razlika između Belorusije, Srbije i Venecuele, ako imaš nelegalne izbore i proglasiš pobedu – to onda nisu izbori. Uslov za sve u procesu pristupanja jeste da se poštuju principi demokratske države koja deli iste vrednosti sa Evropskom unijom”, kaže Međak.

Programski direktor Crte Raša Nedeljkov za „Vreme” kaže da Srbiji slobodne i poštene izbore može da donese i primena zakona koji su trenutno na snazi u Republici Srbiji, kao i da se ODIHR, na šta se oslanja i Evropska komisiji, a pre svega Evropski parlament fokusira na preporuke koje su isporučene Srbiji nakon izbora 2023. i 2024. godine.

„Mi te preporuke kao država ne ispunjavamo godinama. Iz izbornog ciklusa u izborni ciklus sve manje i manje primenjujemo zakone Republike Srbije. Imamo situaciju u kojoj su institucije, ne više samo zarobljene, što znači da ne rade u javnom interesu već rade u interesu jedne političke stranke”, kaže Nedeljkov.

Sprovođenje reformi

Tokom prošlonedeljne posete predsednika Evropskog saveta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da će se ispuniti svi zahtevi Venecijanske komisije, ali da “nema pojma” kako da se reši pitanje REM-a.

„Oni neće reći da nisu uradili što se od od njih zagteva, već će probati da fingiraju da su sve uradili. To je suština politike reformi posledniih deset godina”, kaže Vladimir Međak.

Navodi i da je „plan naše vlasti da ubedi drugu stranu da je to što smo mi uradili zapravo ispunjena reforma, a da se pritom ništa ne promeni”.

Raša Nedljkov naglašava da je Evropski parlament doneo vrlo značajne rezolucije u vezi sa stanjem demokratije u Srbiji i da postoji progres izveštaja o napretku za Srbiju prethodnih godina koji decidno apostrofiraju loše izborne uslove, stanje u medijima, zloupotrebu pozicija vlasti i javnih institucija u kampanji, kao i da vrlo direktno ističu pritiske na birače i zaposlene u javnom sektoru.

Podseća da je jedna od prioritetnih preporuka ODIHR-a, iza koje u potpunosti stoji Evropska unija, razdvajanje pozicije predsednika republike u izbornoj kampanji, imajući u vidu da oni u svojim nalazima dokumentuju i kažu da granice između države i stranaka na vlasti praktično ne postoje, što znači da su „uslovi neravnopravi i da jedna strana ima neverovato veliku prednost u samom startu”.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!