Poslednjih meseci, nakon vaskrsnuća projekta „Jadar“, borba aktivista protiv iskopavanja litijuma je eskalirala. Pošto su uspeli da dobar deo Srbije dignu na noge, pojavili su se kontraaktivisti okupljeni oko misterioznog pokreta „Kopaćemo“ koji je objavio i spisak „ekoloških terorista“. Za to vreme predsednik Srbije Aleksandar Vučić krstari Srbijom i prosvetljuje građane o blagodetima litijuma za državu i narod
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boraviće do 8. septembra u Podrinju odakle će obavljati sve državničke poslove dok obilazi opštine i „razgovara“ sa građanima o projektu „Jadar“, tj. promoviše iskopavanje litijuma kao pravu blagodet za narod i državu. U tome ga zdušno podržavaju svi mediji pod kontrolom vlasti, uključujići RTS, svi državni funkcioneri koji se oglašavaju po tom pitanju, kao i novoosnovani prolitijumski pokret „Kopaćemo“ za koji glasnogovornici Srspke napredne stranke kažu da „nemaju pojma“ odakle se stvoriše ti savesni ljudi.
ALEKSANDAR VUÄŚIĆVučić u Podrinju: Red obilazaka radova, red razgovora sa narodom / Foto: Tanjug
Na drugoj strani su ekološki aktivisti koji su organizovali po vlast zabrinjavajuće masovne proteste širom Srbije koje opozicija više-manje ćutke podržava.
Pred protest u nedelju koji je organizovala Eko straža ispred RTS-a pod nazivom „Sigurnost je u brojevima”, a povodom iskazivanja podrške svim aktivistima koji su privođeni nakon ranijih protesta protiv iskopavanja litijuma, tzv. pokret „Kopaćemo” je objavio registar „ekoloških terorista”.
Na to iz organizacije „Ne damo Jadar” odgovaraju da će objaviti registar „ekoloških lobista”.
Zlatko Kokanović, aktivista udruženja „Ne damo Jadar“, za „Vreme“ kaže da će to objaviti jer su oni (zdušni pobornici kopanja) etiketirali njih kao „teroriste“, što je i sa predznakom „ekološki“ nebulozno jer se oni samo bore za očuvanje životne sredine i opstanak ljudi na njihovim ognjištima.
„U skorije vreme ćemo početi jednog po jednog da kačimo pa da narod vidi i zna ko su ljudi koji se zalažu za uništenje Srbije“, najavljuje Kokanović i dodaje da će to biti obajvljeno na njihovim društvenim mrežama.
A njihovi sledeći koraci zavisiće od poteza vlasti i kompanije Rio Tinto.
Kokanovića tvrdi da je Rudarsko-geološki „dobio donaciju od milion dolara od kompanije Rio Tinto“, a kada su na osnovu prava na informacije od javnog značaja upitali za šta su dobili pare, odgovorili su im, kaže, „da nisu u obavezi da dostave te informacije niti da odgovore na pitanje na šta su potrošili i zašto su dobili toliki novac“.
Sednica odbora u petak
Opozicione partije, koje se i dalje oporavljaju od debakla na decembarskim i junskim izborima, kako one koje su ove proletnje, lokalne, bojkotovale, tako i one koje su na njih svim manipulacijama i potkradanjima režima uprkos izašle, držale su se do sada u pozadini antilitijumskih protesta.
Zeleno-levi front (ZLF) je sada ipak saopštio da je na zahtev opozicije sazvana sednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine kojoj će, kažu, prisusvovati ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Na dnevnom redu će biti izveštaj o dešavanjima u vezi sa protestima protiv Rio Tinta, a od Dačića će se tražiti odgovori na pitanja u vezi masovnih hapšenja aktivista i organizatora protesta. Sednica odbora bi trebalo da počne u petak 6. septembra u 13 časova.
Inicijativu ZLF-a podržali su svi opozicioni članovi odbora iz pet opozicionih poslaničkih grupa: NPS, SSP, DS, NDSS i Mi snaga naroda i tako je vlast bila primorana da sazove sednicu, dodali su u saopštenju.
Bogdan V. Radovanović Foto: Printscreen/YouTube/ParlamentSrbija
Poslanik zelenih Bogdan V. Radovanović za „Vreme“ kaže da je ZLF inicirao ovu sednicu još 22. avgusta kada su pozvali i opozicione kolege da podrže ovaj zahtev.
„Pored toga smo zahtevali i održavanje posebne sednice Skupštine gde će se razgovarati o zabrani iskopavanja litijuma kao što smo i institirali da se narodna incijativa od preko 38.000 stavi na dnevni red. Do sada to nije urađeno, videćemo šta će biti“, objašnjava Radovanović.
Foto: FoNet/Marko Dragoslavić
Objašnjava da je to ono što opozicija po pitanju iskopavanja litijuma radi institucionalno.
Ćuta: Nije nikakva dilema da li je opozicija uključena
Narodni poslanik i lider pokreta Ekološki ustanak Aleksandar Jovanović Ćuta kaže za „Vreme“ da je politička opozicija svakako uključena u temu povratka projekta „Jadar“.
„Od kada je podneta inicijativa, pa i pre protesta na Gazeli, Ekološki ustanak je 2021. organizovao veliki protest ispred Skupštine pod nazivom ‘Ustanak za opstanak‘, gde se prvi put pojavljuju ljudi iz Gornjih Nedeljica. To uopšte nije tema ni dilema – da li je opozicija uključena? Naravno da jeste. Svaki pošten građanin ove zemlje, bio čobanin ili akademik, političar ili aktivista, mora da se uključi“, ističe Jovanović, jer da se radi o nadstranačkom pitanju.
„Tu nema nikakvih podela. Naravno da to opozicija politički gura kroz Skupštinu, ali i na ulici, u pravcu da se jednom za svagda to pitanje reši. Nama je štakor ušao u kuću. Svaki domaćin, kad mu štakor uđe u kuću, to tera napolje. To je već pitanje samog opstanka, a ne politike niti bilo čega drugog. Pozivam sve da se ne delimo oko ovoga. Nema nikakve podele oko toga da li ćemo disati čist vazduh i piti čistu vodu. Oko toga ne sme da bude rasprave“, dodaje lider Ekološkog ustanka.
Svaki protest je politički
Radovanović kaže da svaki protest jeste politički, pogotovo zahtev koji su ispostavile ekološke organizacije u vezi sa donošenjem zakona o zabrani iskopavanju litijuma o kome svakako mora da se raspravlja u Skupštini.
„Mi razumemo i podržavamo inicijative ekoloških organizacija. Političke stranke na protestu nisu eksponirane, ali mi smo se do sada odazivali na pozive na razgovore i bili smo prisutni na svim protestima“, naglašava Bogdanović.
Zaključuje da su protest protiv Rio Tinta u Požegi organizovali lokalni odbornici koji su i govorili na tom protestu.
ProGlas se uključuje u organizaciju protesta
Inicijativa ProGlas saopštila je u sredu da su u Beogradu na sastanku sa više od 20 građanskih pokreta razgovarali o oblikovanju platfome za zajedničko koordinisano delovanje u Srbiji, saradnji u organizaciji protesta protiv rudnika litijuma u Jadru i organizovanje tribina „Dan posle: kakvu državu želimo“.
Kako se navodi, sastanak ProGlasa sa građanskim pokretima iz Srbije usledio je posle serije radnih sastanaka u više gradova i mesta širom zemlje. Sastanku su prisustvovali predstavnici Lokalnog fronta iz Kraljeva, UZINAT iz Gornjeg Milanovca, Inicijative za opstanak poljoprivrede Srbije iz Titela, „Za naše selo“ iz Titela, „Ne dam – Nu dau“ iz Majdanpeka, Tvrđava iz Smedereva, Valjevski pokret otpora, PUF iz Zrenjanina, GrađanIN iz Inđije, Jedan tim iz Lučana, Samo Bečej iz Bečeja, Budi heroj iz Novog Sada, Moj Bač iz Bača, Oslobodimo Vrbas, Bravo iz Novog Sada, Čuvari Kablara iz Čačka i Šamar iz Sombora.
Sledeći sastanak ProGlasa i građanskih pokreta iz Srbije biće održan krajem septembra.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poslednjih nedelja ide od sela do sela, prisustvuje šatorskim cirkusima, obećava puteve, veće penzije i bolji život. Posebnu pažnu posvećuje istočnoj i južnoj Srbiji. Čini se da studenti kaskaju za njim, a opozicija gotovo da ne postoji
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
