Ko se usudio da podrži šetnju: Veoma kratak spisak

Dok je spisak onih  koji su protiv održavanja šetnje u okviru Europrajda dugačak – vlast, crkva, većina opozicionih partija, ultradesničarske organizacije i litijaši, daleko manje je onih koji su otvoreno rekli da ce 17. septembra šetati zajedno sa pripadnicima LGBTIQ+ populacije, jer je odbrana prava na okupljanje, bez obzira na to o kome se radi, odbrana osnovnih načela ljudskih prava

Građanima Srbije drugačije seksualne opredeljenosti snažnija podrška je došla iz Evropske unije, nego iz sopstvene zemlje. Brojni su državni zvaničnici država članica EU koji su ovih dana u Beogradu. Tu su i predstavnici Evropske komisije i Evropskog parlamenta.

Jedna od njih, Teri Rajntke, ispred evropskih Zelenih, poručila je u Beogradu u petak da je odbrana prava i slobode okupljanja glavni razlog zašto se sa svojim kolegama iz Evropskog parlamenta uputila u Srbiju. Podsetila je Rajntke da su to prava garantovana Ustavom Srbije i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima Saveta Evrope, čiji je Srbije član.

Na srpskoj političkoj sceni hrabrosti da svoje simpatizere pozovu na šetnju u subotu imali su samo levo-zelena koalicija okupljena oko Ne davimo Beograd (Moramo) i Pokret slobodnih građana.

Biljana Đorđević, poslanica Moramo, rekla je da ta poslanička grupa daje punu podršku organizatorima Europrajda i čitavoj LGBTIQ+ zajednici i zato: “Šetaćemo sutra bez obzira na sve. To je osnovno pravo svih nas”. Dodala je da je sloboda okupljanja u Srbiji već duže vreme ugrožena, što se vidi iz poigravanja sa otkazivanjem Europrajda.

Da niko nije slobodan dok nisu slobodni svi, stava je i Pokreta slobodnih građana. Uprkos zabrani okupljanja PSG će u subotu biti sa građanima Srbije drugačije seksualne orijentacije i “braniće njihovo pravo na različitost i ravnopravnost.

Predsednik PSG-a u petak je izrazio nadu da će srpska vlast “izbeći bruku” i da će omogućiti održavanje šetnje.

„Za nas su obavezujući Ustav Srbije i odluka Ustavnog suda iz 2011. godine koja je veoma jasna i kaže da takozvani bezbednosni razlozi, gde jedna militantna grupa preti mirnim građanima, nije dovoljan razlog da se nečije pravo uskrati, i mi ćemo se pojaviti na tom skupu”, rekao je Pavle Grbović.

Podršku aktivistima i pripadnicima LGBTIQ+ zajednice dale su i neke nevladine organizacije i javne ličnosti.

Očekivano ili ne za pojedine deklarativno proevropske opozicione partije, poput Stranke slobode  i pravde (SSP) i Demokratske stranke (DS), ugrožavanje osnovnih prava delu građana Srbije nije bilo zgodan poligon za potkosurivanje sa naprednjacima pa su javnost uskratili zvaničnog stranačkog stava po pitanju održavanja šetnje u okviru Europrajda.

S.P./FoNet/Danas

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com