Bilo je dva sata ujutro 26. septembra 2022. kada seizmičke stanice u Danskoj, Švedskoj i Nemačkoj registrovale slab potres. Istovremeno, operateri Severnog toka registrovali su nagli pad pritiska u gasovodu dugom 1.200 kilometara koji povezuje Rusiju i Nemačku.
Kada je svanulo iznad Baltičkog mora, iz aviona u blizini danskog ostrva Bornholm mogli su se videti ogromni mehuri metana koji se izdižu na površinu sa dubine od osamdesetak metara.
Usledili su dalji šokovi. Ubrzo postaje jasno da su tri od četiri kraka gasovoda Severni tok dignuta u vazduh. Uništen je centralni element nemačke i evropske energetske infrastrukture.
Tim napadom je ukrajinski rat, koji je u tom trenutku besneo već čitavih sedam meseci, konačno stigao i do nemačkih kotlarnica, podseća Dojče vele.
Oštre prve reakcije
Zatim su činjenice ustupile mesto nagađanjima, spekulacijama i sumnjama. Neposredno nakon napada, mnogi su i dalje upirali prstom u Moskvu.
Savetnik ukrajinskog predsednika Mihailo Podoljak na Tviteru je napisao: „Curenje gasa velikih razmera na Severnom toku 1 nije ništa drugo do teroristički napad koji je planirala Rusija i akt agresije na EU.“
Zvanične izjave bile su oštre: „Svako namerno ometanje aktivne evropske energetske infrastrukture je neprihvatljivo i dovešće do najsnažnije moguće reakcije“, tvitovala je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen posle razgovora s danskom premijerkom Mete Frederiksen dan posle napada.
Ali, ni godinu dana nakon eksplozija na morskom dnu još uvek nije zvanično jasno ko stoji iza napada na gasovode.
Istrage su u toku u Nemačkoj, Švedskoj i Danskoj, ali se vrlo malo rezultata objavljuje u javnosti. Zato se velika pažnja poklanja informacijama koje objavljuju istraživački novinari.
Tragovi vode do Ukrajine
U martu 2023. nemački istražni tim izazvao je pometnju istraživanjem koje je pokazalo tragove koji upućuju na Ukrajinu. Centralnu ulogu ima 15 metara duga jedrilica „Andromeda“.
Prema istraživanju javnog servisa ARD i nedeljnika „Cajt“, pet muškaraca i jedna žena isplovili su 6. septembra 2022. tom jedrilicom iz luke Varneminde na Baltičkom moru. Bilo je to tri nedelje pre napada.
Na brodu su, kako navodi nemačka Savezna kancelarija kriminalističke policije, pronađeni tragovi eksploziva – istog onog koji je pronađen i na dnu Baltičkog mora.
Početkom juna u „Vašington postu“ se pojavio izveštaj koji podržava tu verziju. Shodno tome, evropske i američke tajne službe su još u junu 2022. upozorene na planove ukrajinskih komandosa da napadnu gasovode Severni tok.
Obaveštajni podaci su detaljni, u njima se konkretno govori o šest ljudi, o roniocima, jahti… Prema pisanju lista iz Vašingtona, komanda je direktno podređena najvišem ukrajinskom oficiru, generalu Valeriju Zalužnom. A ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski navodno o tim planovima nije bio obavešten.
Nakon opsežnog istraživanja krajem avgusta, istraživački tim od preko 20 ljudi iz nemačkog magazina „Špigel“ i javnog servisa ZDF takođe je došao do zaključka da „tragovi vode u jednom pravcu – ka Ukrajini“.
Novinar Volf Vidman-Šmit bio je deo tog tima i on za DW izjavljuje da „istražitelji nisu pronašli ništa što bi moglo da dokaže da bi iza toga mogla da stoji Rusija, a još manje da bi iza napada mogle da stoje SAD. Za to uopšte nema dokaza.“
U februaru je legendarni američki novinar Sajmor Herš u svom izveštaju koji se brzo proširio osumnjičio SAD da stoje iza eksplozije gasovoda. U njegovoj priči je, međutim, bilo nedoslednosti. A pre svega: američki reporter je svoj izveštaj zasnovao samo na jednom, anonimnom izvoru.
Ratni zločin po međunarodnom pravu
Napad na Severni tok je nezakonit čin čak i u kontekstu vojnog sukoba po međunarodnom ratnom pravu, objašnjava za Dojče vele ekspert za međunarodno pravo iz Bona Štefan Talmon. „Gasovodi Severni tok su projekat civilne infrastrukture.
Prema Rimskom statutu Međunarodnog krivičnog suda, uništavanje civilne infrastrukture ne samo da predstavlja kršenje međunarodnog prava, već je čak i ratni zločin.“
Međutim, neizvesno je da li će do nekakvog suđenja ikada doći. Nemački kancelar Olaf Šolc (SPD) zalaže se za pokretanje sudskog spora u Nemačkoj u vezi s napadima na Severni tok. Ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD) nada se da će savezni tužilac pronaći dovoljno dokaza da optuži počinioce.
Ali, s obzirom na to da indicije pokazuju da bi za to mogle da budu odgovorne ukrajinske snage, berlinski istraživački novinar Vidman-Šmit kaže da mu se deluje kao da predstavnicima vlasti u Nemačkoj žele da izbegnu temu. „Oni ne mogu tek tako da odbace tako ozbiljan zločin, ali ne mogu ni da obustave podršku Ukrajini u ratu protiv Rusije.
To nije opcija. Tako da svi ovde u Berlinu što više mogu izbegavaju to pitanje.“
U međuvremenu je švedsko javno tužilaštvo najavilo je da će do kraja godine završiti istragu. Rezultate očekujemo s nestrpljenjem.
B.G./Dojče vele
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
