Ko će pobediti na Dan pobede: Ko ne ide i zašto Vučić ide u Moskvu

Mnogo toga je na tasu. Ukoliko Aleksandar Vučić, kao što je najavio, ode 9. maja u Moskvu na Dan pobede nad fašizmom, to će biti njegova prva poseta Rusiji otkako je otpočeo rat u Ukrajini u februaru 2022. godine i prvi susret sa Vladimirom Putinom od 2023. godine. Biće verovatno u društvu predsednika Slovačke, Belorusije, pojedinih zemalja Azije i Latinske Amerike, barem prema dosadašnjim zvanicama.

Još je jedna važna pretnja ukalkulisana u celu računicu. Kaja Kalas, visoka predstavnica Evropske unije  za spoljnu politiku i pridruživanje, obelodanila je da EU neće blagonaklono gledati na bilo čije učešće u proslavi u Moskvi, jer je Rusija pokrenula rat u Evropi.

Halo, stižeš li mi?

Početkom marta Putin i Vučić su telefonom razgovarali i predsednik Srbije je naveo da je za njega bila „posebna čast potvrda posete Ruskoj Federaciji 9. maja“.

„Biću na čelu srpske delegacije početkom maja meseca na proslavi 80. godišnjice pobede nad fašizmom i s ponosom ću predstavljati Srbiju na Crvenom trgu“, rekao je tada Vučić.

On je potvrdio da ide u Moskvu na istoj konferenciji za novinare na kojoj se 17. aprila pozvao na izveštaj ruske obaveštajne službe FSB, u kome se kao lažirani ocenjuju mnogobrojni izveštaji da su vlasti Srbije koristile zvučno sredstvo za napad na učesnike mirnih i masovnih antivučićevskih protesta 15. marta u Beogradu.

Američka agencija AFP pisala je da primećuje da Vučić nije obrazložio kako je FSB došao do takvog zaključka i da li je ruska obaveštajna služba uopšte istraživala incident koji se desio u Beogradu. Istog dana, parlament Srbije je prihvatio novu vladu „punu antievropski nastrojenih ministara, uključujući ministra informisanja Borisa Bratinu koji je palio zastavu Evropske unije i pevao: ‘Ne želimo sa EU, želimo sa Rusijom“, dodaje AFP.

Potpredsednik Srbija centra i stručnjak za evropsko pravo Duško Lopandić objašnjava za „Danas“ da će fokus proslave u Moskvi biti promocija politike Vladimira Putina koja je izazvala najveći rat u Evropi nakon Drugog svetskog rata, koji je za posledicu do sada imao stotine hiljada žrtava.

„Istog dana se obeležava i Dan Evrope, pa je izbor pred Vučićem jednostavan – može da bira između Moskve i Brisela-Strazbura. Imajući u vidu njegovu dosadašnju politiku ne bi bilo neočekivano da ode u Moskvu i dodatno potvrdi suštinsko odustajanje od evropskog puta i vrednosti, kako nas uostalom svakodnevno uverava svojom neoradikalskom politikom“, ističe Lopandić.

Poručuje da ako je Vučiću mesto u Moskvi, Moskvi nije mesto u Srbiji.

Čak ni Orban ne ide

Lideri Kine, Indije i Brazila, ali i Slovačke i Srbije dobili su pozive da dođu u Moskvu, barem prema pisanju ruskih medija.

Slovački premijer Robert Fico potvrdio je svoj odlazak još u novembru, navodeći da je prihvatio Putinov poziv. Fico, čija vlada nastoji da poboljša odnose sa Rusijom, i ranije je govorio o svojoj želji da prisustvuje događajima u Moskvi.

„Prirodno je da kao premijer Slovačke imam eminentan interes da učestvujem na zvaničnoj proslavi pobede nad fašizmom, koja će se održati 9. maja 2025. godine u Moskvi. Zbog toga sam sa zadovoljstvom prihvatio zvanični poziv predsednika Ruske Federacije da učestvujem na ovim važnim proslavama, što ću i učiniti“, rekao je Fico u novembru.

Prema dostupnim saopštenjima iz Budimpešte, Viktor Orban neće ići na paradu.

Šta je Putin govorio prošle godine

U prošlogodišnjem govoru za Dan pobede Putin je optužio Zapad da je otpočeo „pravi rat protiv Rusije“ koji je odraz „očiglednog revašizma onih, koji su cinično planirali novi rat protiv Rusije i zarad toga okupljali nacistički ološ iz celog sveta“.

Dok Rusija ni u jednom narodu na svetu ne vidi neprijatelja, Zapad sledi „ideologiju nadmoći“ koja je „kriminalna i odvratna“, govorio je Putin. Zapad  „seje mržnju“, raspolućuje društva, uništava tradicionalne vrednosti koje „čoveka čine čovekom“ i nameće svoja pravila.

Na primeru porušenih sovjetskih spomenika na istoku Evrope je „dokazao“ da se „gradi kult nacista i njihovih pomagača“, dok se briše sećanje na „prave heroje“.

Ukrajinski narod je talac „kriminalnog režima i njegovih zapadnih gospodara“ koji su ga pučem doveli na vlast, govorio je Putin prošle godine na Dan pobede.

Veličao je ruske vojnike na ukrajinskom frontu kao „prave heroje” koje podržava „cela Rusija“.

I upozorio Zapad da „Rusija čini sve da ne dođe do globalne konfrontacije“, ali da neće dozvoliti da je iko ugrožava i da je „rusko strateško oružje uvek u stanju pripravnosti“.