Vlasnici pasa izgleda da mogu da odahnu. Nakon što je prvo stigla vesta da bi uskoro mogli da plaćaju porez na svoje ljubimce, stiže objašnjenje da se radilo o lošoj interpretaciji jednog predloga.
Iz Kinološkog saveza navode da je predlog da se uvede solidarni doprinos, a ne porez i da bi taj solidarni doprinos uz pomoć kinologa i odgovornih vlasnika pasa pomogao državi da se reši problem napuštenih pasa.
Član Kinološkog saveza Srbije Duško Jovanović rekao je da se umesto poreza predlaže dobrovoljni prilog odgajivača i vlasnika pasa.
„Ne bismo uslovljavali državu šta bi sa tim novcem radila, ali bismo očekivali da se uradi dobar plan u narednih tri do pet godina, koji bi u najvećoj meri rešio problem napuštenih pasa. Ako to bude kastracija napuštenih životinja – onda kastracija, ako je to potreba za izgradnjom državnih azila – onda izgradnja državnih azila“, objašnjava Duško Jovanović za RTS.
S druge strane, Milica Ranković iz Udruženja za zaštitu životinja smatra da se treba baviti rešenjem problema napuštenih životinja, a ne porezom.
„Azili se finansiraju iz budžeta, a azili odnosno prihvatilišta su deo rešenja problema napuštenih životinja. Zato treba da se bavimo rešenjem problema napuštenih životinja, a ne porezom. Da se bavimo onim što je ključ rešenja problema, a to je odgovorno vlasništvo“, ističe Rankovićeva.
Nebriga nadležnih
Zvaničnih podataka o broju napuštenih pasa u Srbiji nema.
Opštine i gradovi u Srbiji nemaju programe kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka, a one koje imaju većinom ih ne sprovode u praksi, piše u izveštaju Državne revizorske institucije koja je analizirala efikasnost rešavanja problema napuštenih životinja kod Uprave za veterinu, zatim u gradovima Novi Sad i Leskovac, i opštinama Negotin i Priboj.
U izveštaju se navodi i da se nadležni u opštinama i gradovima nedovoljno angažuju na rešavanju ovog problema, pa su ugroženi i zdravlje ljudi i dobrobit životinja.
Pet milijardi za ujede psa
Prisustvo napuštenih životinja – pasa lutalica na javnim površinama u urbanim i ruralnim sredinama predstavlja jedan od značajnih komunalnih problema sa kojima se, ističe se u izveštaju – suočavaju sve lokalne samouprave. One su za poslednje četiri godine za obavljanje zoohigijene iz svojih budžeta izdvojile oko šest milijardi dinara.
„U istom periodu, u Srbiji je podneto preko 68 hiljada prijava građana za ujede pasa, a za odštete građanima koje su povredili psi iz lokalnih budžeta isplaćeno je više od pet milijardi dinara. Visoke odštete koje plaća lokalna samouprava, ugrožena bezbednost i zdravlje stanovništva i dobrobit životinja, posledica su neefikasnog pristupa nadležnih organa problemima koji se tiču vlasničkih i nevlasničkih pasa“, utvrdili su državni revizori.
Gde je Vladanov zakon?
Kako je „Vreme“ pisalo, prema podacima organizacije za brigu o životinjama ORKA, u Srbiji se godišnje dogodi oko 12.000 napada pasa na ljude, bilo da se radi o lutalicama, bilo da je reč vlasničkim psima.
Ministarstvo poljoprivrede, koje je nadležno za zakone ove oblasni, ni posle tri meseca nije reagovalo na inicijativu da se usvoji „Vladanov zakon“.
Ovu inicijativu su pokrenule kolege i prijatelji novinara Vladana Radosavljevića koga su prvih dana ove godine ubili psi na Kosmaju.
„Vladanov zakon“ bi bila dopuna postojećeg Pravilnika, koja bi određivala i sve ono što se dešava ispod radara pa se, na primer, ne bi dešavalo da opasnog psa može da kupi svako ko to poželi.
„Neophodna je dozvola, koja bi se dobijala tek kad kupac zadovolji određene preduslove – isto kao i kad se kupuje oružje. Kupac sada nije obavezan da ima dozvolu za kupovinu opasnog psa“, rekao je Advokat Srđan Radovanović, inicijator ovog zakona.
B.G./RTS/N1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
