Na godišnjem nivou u Srbiji se, prema podacima organizacije za brigu o životinjama ORKA, beleži oko 12.000 napada pasa na ljude, i lutalica i vlasničkih. Prema podacima Veterine Beograd, prethodne godine u Srbiji je prijavljeno 860 ujeda pasa poznatih vlasnika, u Beogradu – 175.
Jedan je bio sa smrtnim ishodom.
Poslednji su se desili u Novom Pazaru. U prethodnih nekoliko dana u Novom Pazaru desila su se dva napada u kojima su dve žene zadobile povrede. U jednom je povređena trudnica koju su izujedali napušteni psi u blizini Opšte bolnice, dok je u drugom u napadu profesorka biologije završila sa slomljenom rukom.
Zakonska regulativa postoji. Srbija je donela zakon o dobrobiti životinja, Pravilnik o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu, na nivou lokalnih samouprava postoje odluke od držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca, kojima su propisani načini držanja pasa, obaveze vlasnika, kao i kazne za nepoštovanje propisa.
Stručnjaci kažu da treba početi od registracija vlasnika i registracija pasa.
„Naš zakon kaže da psi treba da se identifikuju mikročipom. Kada se pas mikročipuje on ulazi u registar u kome su i podaci o vlasniku. Potom se vlasniku za koga je procenjeno da je njegov pas opasan pas naloži kako da ga drži. Tada bismo mogli da rešimo i problem pasa lutalica i ostalo“, rekla je za Euronews profesorka na Veterinarskom fakultetu u Beogradu Marijana Vučinić.
Nedovoljno je veterinarskih inspektora. Profesorka Vučinić objašnjava da „oni kontrolišu sve od koka nosilja do pasa, pa pse u prihvatilištu, pa pse u odgajivačnicama, u higijenskim salonima, pansionima. Za njih je puno da idu i da kontrolišu privatne vlasnike“.
Veliku odgovornost imaju i vlasnici pasa. Prema rečima profesorke Vučinić. vrlo je malo vlasnika koji se ponašaju odgovorno i poštuju pravilnik.
„Postoji pravilnik o opasnim psima on je sasvim u redu, ali niko ga ne poštuje i niko ne kontroliše njegovo sprovođenje i tu nastaju osnovni problemi. Mislim da je teška kriza morala kod nas doprinela tome da zatvaramo oči pred svim što se dešava i otvorimo ih samo kad neko smrtno nastrada“.
Zakoni, uredbe i pravilnici koji regulišu ovu oblast su u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, pa tako i pomenuti Pravilnik za držanje pasa koji mogu predstavljati opasnost po okolinu.
Pre skoro dva meseca, kolege i prijatelji novinara Vladana Radosavljevića koga su prvih dana ove godine ubili psi na Kosmaju, predložili su Ministarstvu poljoprivrede „Vladanov zakon“.
Advokat Srđan Radovanović, inicijator ovog zakona, kaže za portal „Vremena! da još uvek nemaju nikakve vesti iz Ministarstva.
„Vladanov zakon“ bi bila dopuna postojećeg Pravilnika, koja bi određivala i sve ono što se dešava ispod radara pa se, na primer, ne bi dešavalo da opasnog psa može da kupi svako ko to poželi.
„Neophodna je dozvola, koja bi se dobijala tek kad kupac zadovolji određene preduslove – isto kao i kad se kupuje oružje. Kupac sada nije obavezan da ima dozvolu za kupovinu opasnog psa“, kaže Radovanović.
U nadležnosti je ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koji donosi propise. Očekuje se, dakle, reakcija ministarke Jelene Tanasković.
S.Ć./ Euronews/RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
