Kina između Vašingtona i Moskve: Večni su samo interesi

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov vratio se juče iz Sibira u Moskvu, iako je krenuo na razgovore u Peking. Njegov avion napravio je krug iznad Novosibirska i, iz još uvek neobjašnjenih razloga, krenuo na povratni put od skoro tri hiljade kilometara. Ovo je objavila američa televizija Fox pozivajući se na nemački “Bild”. U diplomatiji se tako nešto retko događa, a ukoliko se ipak dogodi onda za to postoji veliki razlog.

Bivši ruski premijer Jevgenij Primakov napravio je, pre mnogo godina, na putu za Vašington sličan zaokret nad Atlantikom i vratio se u Moskvu kad je stigla vest o početku agresije NATO-a na Srbiju.

Ako se Si Đinping, iz razloga o kojima se može samo nagađati, nije susreo s Lavrovom, u petak kineski predsednik svakako ima zakazan onlajn sastank sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom. Američko-kineski susret na vrhu rezultat je nedavnih sedmočasovnih razgovora visokih predstavnika dve zemlje u Rimu. Tada je postignut dogovor o sastanku dva predsednika na kome će rat u Ukrajini, uz druga pitanja, biti glavna tema.

Kako zaustaviti rat u Ukrajini

Kina se time direktno angažuje u pregovorima sa SAD o tome kako zaustaviti krvoproliće u Ukrajini. Si Điping dobro poznaje  svog strateškog partnera u Kremlju, ali održava i kontakte sa Ukrajinom kao prijateljskom zemljom, a zna da se jedan od ključeva za rešenje situacije nalazi u Vašingtonu.

O tome da je Kina spremna da bude uključena u pregovore, a ne u rat, pokazalo je nekoliko tekstova kineskih eksperata za geopolitička pitanja koje su preneli američki mediji. Ti članci pisani su u formi ličnih razmišljanja i sugestija koje ni na koji način ne predstavlja zvanični kineski stav. Pa ipak, teško da bi se takve ideje i predlozi pojavili da autori nisu dobili zeleno svetlo “tamo gde treba”.

Pre nekoliko dana u “Njujork tajmsu” , u rubrici  “stav”, objavljen je tekst Vang Hungđiao pоd naslovom “ Vreme je da Putin promeni pravac, kako može pomoći Kina”. Vang je predsednik Centra za analizu globalizacije sa sedištem u Pekingu.

Vladimir Putin je računao na brzu pobedu, potcenio je žestok otpor Ukrajinaca i sada se nalazimo u spirali eskalacije, piše Vang. Jačanje pritiska na Putina još više će pogoršati situaciju jer  ruski lider sada oseća da treba da primeni još ekstremnije mere. Vreme je da se ruskom lideru predloži da “skrene sa trase” – uz pomoć Kine.

Možda SAD ne želi da Kina u tome preuzme aktivnu ulogu, jer Amerikanci na nju gledaju kao na strateškog protivnika, “ali to je glupo”, nastavlja Vang. Opasnost od produžavanja konflikta mnogo je veća od političkih surevnjivosti.

Kini nije u interesu antizapadni savez sa Moskvom

Kini nije u interesu da se oslanja samo na (antizapadni) savez sa Moskvom. Ekonomski interesi Kine u Rusiji zanemarljivi su u poređenju  s kineskim interesima na Zapadu. Trgovina sa Rusijom bila je prošle godine deset puta manja nego sa SAD i EU.

Takođe, naglašava Vang, Kina uopšte nema nameru da  potpadne pod “sekundarne sankcije”, što je Zapad već nedvosmisleno nagovestio kao mogućnost. Peking bi mogao da pruži pomoć da se postigne prekid vatre, kao osnove za pregovore Rusije, Ukrajine, SAD, Eu i Kine – smatra Vang.

Treba stati na stranu većine sveta

Još jedan kineski autor, potpredsednik Centra za politička istraživanja Državnog saveta NR Kine Hu Vei, izneo je slične stavove i to u još direktnijoj formi. On piše da “Kina ne može biti Putinov privezak i da treba što pre da se oslobodi političkog balasta”.

Ne treba biti sa Putinom u istom čamcu jer se to može loše odraziti na interese Kine, piše dalje Hu. Perspektiva Putinove pobede u Ukrajini u ovom trenutku ne izgleda realno. Zakon međunarodne politike glasi da “nema večnih saveznika, ni večnih neprijatelja,  večni su samo interesi”. Kina treba da deluje samo u pravcu zaštite sopstvenih interesa i u tome mora postupati odlučno.

Kina, smatra Hu, ne treba da sedi na dve stolice, niti da izabere manje od dva zla, več da definiše svoju poziciju ali tako da ne uvredi ni jednu od strana. Da bi izbegao dalju izolaciju, Peking treba da nastupi zajedno s većinom zemalja u svetu. Takva pozicija pomoći će i pri rešavanju tajvanskog pitanja. Razlaz sa Putinom i odustajanje od neutralnosti pomoćiće jačanju međunarodnog ugleda  Kine i rasteretiće njene odnose sa SAD i Zapadom.

Ove politički analize “s kineskim karakteristikama” odnose se na prvi pogled najviše na Peking, ali daju dosta materijala za razmišljanje i “čitaocima”  u Moskvi i Vašintgtonu.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com